Mo­za­ik tra­ži vri­je­me, str­plje­nje i lju­bav. Je­dan od ri­jet­kih umjet­ni­ka ko­ji je po­sve­ćen ovoj sli­kar­skoj teh­ni­ci je sli­kar Žar­ko Gla­va­to­vić. Ovaj umjet­nik po pr­vi put će se sa­mo­stal­no pred­sta­vi­ti u Cr­noj Go­ri iz­lo­žbom mo­za­i­ka i skulp­tu­ra u ko­tor­skom Kul­tur­nom cen­tru „Ni­ko­la Đur­ko­vić”, 21. ju­la, a na otva­ra­nju će go­vo­ri­ti ar­hi­tek­ta An­dri­ja Mar­kuš. Sve do 3. av­gu­sta po­klo­ni­ci li­kov­ne umjet­no­sti mo­ći će da po­gle­da­ju ra­do­ve raz­li­či­tih te­ma­ti­ka – ža­nr sce­ne, ak­to­vi, pri­ka­zi ži­vo­ti­nja... Ipak, do­mi­ni­ra­ju por­tre­ti.
U tek­stu pra­te­ćeg ka­ta­lo­ga, li­kov­na kri­ti­čar­ka Na­ta­ša Nik­če­vić je za­pi­sa­la: „Sa­vre­me­ni por­tret po­ka­zu­je iz­u­zet­no bo­gat­stvo is­ka­za i pri­stu­pa, a ne ogra­ni­ča­va se na po­sti­za­nje slič­no­sti i pri­kaz osob­no­sti, već če­sto po­sta­vlja i ši­ra pi­ta­nja o iden­ti­te­tu, so­ci­jal­nom sta­tu­su i ulo­zi, mo­guć­no­sti ko­mu­ni­ka­ci­je i po­zna­va­nja, osob­nim ži­vot­nim mar­ke­ri­ma, od­no­su sa­vre­me­nog i tra­di­ci­je u umjet­no­sti, ulo­zi dru­štve­nih iko­na, o kul­tur­nim na­slje­đi­ma i od­re­đe­nji­ma i mno­ga dru­ga”.
– Ta­kvi su por­tre­ti Žar­ka Gla­va­to­vi­ća bez ob­zi­ra da li je ri­ječ o skulp­tu­ri ili mo­za­i­ku – za­pi­sa­la je Nik­če­vi­će­va.
Gla­va­to­vić je di­plo­mi­rao sli­kar­stvo na be­o­grad­skom FLU, gdje je i spe­ci­ja­li­zo­vao zid­no sli­kar­stvo. Na­knad­no, po­čeo je da iz­ra­đu­je i skulp­tu­re. Po­ha­đao je Une­sko­ve kam­po­ve za re­sta­u­ra­ci­ju i kon­zer­va­ci­ju 2012. i 2014. go­di­ne. Uče­stvo­vao je u ne­ko­li­ko kon­zer­va­ci­ja cr­ka­va u Cr­noj Go­ri i Sr­bi­ji, kao i Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni. To­kom stu­di­ja osvo­jio je na­gra­de za naj­bo­lji cr­tež i naj­bo­lji mo­za­ik. Na­gra­du za po­se­ban do­pri­nos mo­za­i­ku osvo­jio je 2009. u be­o­grad­skoj ga­le­ri­ji „Fe­niks”.
●Pred­sta­vi­će­te se mo­za­i­ci­ma. Za­što se da­nas ne su­sre­će­mo če­šće sa sli­ka­ma ra­đe­nim ovom teh­ni­kom, na­ro­či­to ka­da je u pi­ta­nju pro­fa­na umjet­nost?
- Lju­di če­sto mo­za­ik do­ži­vlja­va­ju kao teh­ni­ku pri­mi­je­nje­nog sli­kar­stva, kao ma­nje vri­jed­nu u od­no­su na ne­ku sli­ku ra­đe­nu teh­ni­kom ulja na plat­nu, ili od ne­kog akva­re­la. Sma­tra­ju če­sto da ima ma­nje li­kov­no­sti ne­go u dru­gim teh­ni­ka­ma. Me­đu­tim, ja se ne sla­žem sa tim mi­šlje­nji­ma, već mi­slim da je to stvar vir­tu­o­zno­sti ono­ga ko ra­di, od­no­sno ko­li­ko ne­ko­me po­la­zi za ru­kom da svo­ju ide­ju pred­sta­vi mo­za­i­kom.
●Ka­že­te da su Va­še skulp­tu­re na ne­ki na­čin na­sta­vak ide­ja ko­je su se ro­di­le i ova­plo­ti­le na Va­šim mo­za­i­ci­ma. U kom smi­slu je to ta­ko?
- Ima­mo te­me ko­je se po­na­vlja­ju, idej­no, i u mo­za­i­ku i u skulp­tu­ri. Ener­gi­ja i emo­ci­ja ko­ju poč­nem u mo­za­i­ku, kao da i da­lje pre­o­vla­da­va, kao da je ni­sam do­volj­no is­tra­žio, i on­da sam imao po­tre­bu da je pre­ne­sem, na­sta­vim u skulp­tu­ri, bez ob­zi­ra da li su u dr­ve­tu ili ka­me­nu. Je­ste da je mo­za­ik zid­na sli­kar­ska teh­ni­ka, a va­ja­nje je ne­što dru­go, s ob­zi­rom na isto­rod­nu te­ma­ti­ku od­lu­čio sam da ih iz­lo­žim za­jed­no.
●Va­ši mo­za­i­ci su pre­pu­ni bo­je. Da li do­dat­no ob­ra­đu­je­te, bo­ji­te ka­men, ili se ko­ri­sti­te sa­mo pri­rod­nom bo­jom?
- In­si­sti­ram da ko­ri­stim sa­mo pri­rod­ne bo­je ka­me­na. Je­di­no što mo­gu da in­ter­ve­ni­šem na nje­mu je­ste pre­ma­zi­va­nje la­kom na kra­ju ka­ko bi se po­sti­gao ve­ći sjaj, ili ve­ća du­bi­na sli­ke. No, sve što vi­di­te su pri­rod­ne bo­je. I za­i­sta se mno­gi za­ču­de kad vi­de da po­sto­ji mno­štvo ni­jan­si bo­je ka­me­na. U ate­ljeu ra­dim sa ne­kih 40, 50 ni­jan­si pri­rod­nog ka­me­na. Ra­dim sa raz­li­či­tim ka­me­nom - gra­ni­ti­ma, kreč­njač­kim sti­je­na­ma, mer­me­ri­ma. Na­rav­no, ne­kih vr­sta ka­me­na ne­ma kod nas pa se uvo­zi, kao i sva­ka dru­ga ro­ba. Za­ni­mlji­ve ko­mad pro­na­la­zim i na sto­va­ri­šti­ma, kod ka­me­no­re­za­ca, gra­di­li­šti­ma... Vre­me­nom, iz­o­štri­te, iz­vje­žba­te oko, i pri­je ne­go poč­ne­te da ga ob­ra­đu­je­te vi vi­di­te nje­go­vu pra­vu bo­ju, za raz­li­ku od dru­gih po­sma­tra­ča.
●Na skulp­tu­ra­ma, kao i na mo­za­i­ci­ma, ni­je­ste oti­šli u ap­strak­ci­ju, već ste kon­kre­ti­zo­va­li lju­de i emo­ci­je.
- To­kom stu­di­ja pro­sto me im­pre­si­o­ni­ra­lo va­jar­stvo na­šeg ču­ve­nog Ri­sta Sti­jo­vi­ća i emo­ci­ja ko­ju je uspio da uli­je u svo­je skulp­tu­re. Usred iz­ra­đi­va­nja mo­za­i­ka kod me­ne se ra­đa­ju ide­je da to pre­tvo­rim i u skulp­tu­ru. Lo­me­ći ka­men­či­će za mo­za­i­ke, na­kon za­vr­šet­ka, okre­ćem se skulp­tu­ri ka­ko bih upot­pu­nio emo­ci­ju ko­ju ni­sam do kra­ja is­tra­žio mo­za­i­kom. Za­to je po­na­vljam u tre­ćoj di­men­zi­ji. Od mo­je pr­ve sa­mo­stal­ne iz­lo­žbe u Tre­bi­nju, gdje sam se pred­sta­vio ulji­ma na plat­nu, bi­lo je po­treb­no vre­me­na da se slo­že koc­ki­ce pa da do­đe do ove iz­lo­žbe.
● Da li se i Vi kao i Va­še ko­le­ge su­sre­će­te sa „manj­kom” ku­pa­ca za­in­te­re­so­va­nih za skulp­tu­ru i mo­za­ik?
- Pa je­ste, jer to­kom raz­go­vo­ra uvi­jek me pi­ta­ju ra­dim li ja ipak ulja na plat­nu. Jed­no­stav­no, kao da je lju­di­ma ov­dje ka­men stran, bez ob­zi­ra na či­nje­ni­cu da ste nji­me u Cr­noj Go­ri okru­že­ni. Ov­dje lju­di ni­je­su na­vi­kli da skulp­tu­ru i mo­za­ik pre­po­zna­ju kao umjet­nič­ko dje­lo. Uglav­nom se tra­ži ulje na plat­nu, cr­tež, akva­rel... Mo­za­ik uglav­nom ve­žu za cr­kve ili ne­ke dru­ge ve­li­ke jav­ne pro­sto­re. Me­đu­tim, ku­pa­ca ipak imam, pa sam i za ovu iz­lo­žbu od njih po­zaj­mio ne­ko­li­ko ra­do­va da pred­sta­vim u Ko­to­ru.
Ž.J.


Ka­men kao sli­kar­ski ele­ment

●Po če­mu bi­ste htje­li da Vas pre­po­zna­ju?
- Ni­je la­ko iz­gra­di­ti sop­stve­ni stil. Na ovoj iz­lo­žbi bi­će pred­sta­vlje­ne raz­li­či­te cje­li­ne. Mo­gu da ka­žem da se tra­žim u iz­ra­zu, i da će na­red­na iz­lo­žba bi­ti još bli­ža mo­joj po­e­ti­ci. To je ne­ko sti­li­zo­va­nje for­me, po­ja­ča­va­nje ko­lo­ri­ta, do­vo­đe­nje ka­me­na do pra­ve iz­ra­žaj­no­sti. Cilj mi je da pri­ka­žem ka­men kao sli­kar­ski ele­ment. Za­to mo­za­ik i is­tra­žu­jem ko­lo­ri­stič­ki, kao sli­kar­sku teh­ni­ku.


Kao me­di­ta­ci­ja

●Ko­li­ko su ve­li­ke koc­ki­ce sa ko­ji­ma ra­di­te mo­za­ik?
- Za­vi­si od for­ma­ta mo­za­i­ka na ko­me ra­di. Ne­ka­da je to od ne­ko­li­ko mi­li­me­ta­ra, a naj­če­šće ne pre­la­ze dva cen­ti­men­tra. Re­ci­mo, ako ra­dim A3 ili A4 for­mat, da bih pri­ka­zao lik ne­kog sve­ca, iko­nu, na pri­mjer za iz­ra­du oka, ili is­cr­ta­va­nje usa­na, ne­kih sit­nih ele­me­na­ta na li­cu, on­da ko­ri­stim koc­ki­cu od ne­ko­li­ko mi­li­me­ta­ra. Ako ra­dim pre­ko me­tar kva­drat­ni, on­da su od 1x1 ili 2x2 cm. No, iz­ra­da mo­za­i­ka ve­o­ma smi­ru­je, jer je kao ne­ka vr­sta me­di­ta­ci­je. I ako in­ten­ziv­no ra­di­te pet, šest sa­ti dnev­no, bi­lo ko­ji mo­tiv mo­že da se ura­di za ne­ko­li­ko ne­dje­lja. Tre­ba is­traj­no­sti za mo­za­ik.