Knji­žev­ni pro­gram Pod­go­rič­kog kul­tur­nog lje­ta na­sta­vljen je pred­sta­vlja­njem još jed­ne knji­ge či­ji autor je no­vi­nar. Ovaj put ri­ječ je o na­slo­vu „Da nas san ne pre­va­ri“ no­vi­na­ra, re­por­te­ra, Dra­ga­na Mi­to­va Đu­ro­vi­ća, ko­ji upor­no 45 go­di­na pu­tu­je, dru­gu­je, sni­ma i za­pi­su­je. U knji­zi „Da nas san ne pre­va­ri“ s pu­bli­kom je po­di­je­lio ne­ke od naj­za­ni­mlji­vi­jih in­ter­vjua ko­je je to­kom ka­ri­je­re na­pra­vio sa Bo­ri­sla­vom Pe­ki­ćem, Mi­rom Aleč­ko­vić, Ja­rom Rib­ni­kar, Du­ša­nom Ko­so­vi­ćem, Velj­kom Ra­do­vi­ćem, Mi­len­kom Rat­ko­vi­ćem, Da­ni­lom Era­ko­vi­ćem, Ja­ne­zom Sta­nov­ni­kom... I svi su pri­ča­li o ne­kom svom snu, kao i autor ko­ji se na kra­ju pro­mo­ci­je obra­tio pu­bli­ci, is­ti­ču­ći da je on ostva­rio svoj dje­čač­ki san da bu­de no­vi­nar i da ob­ja­vlju­je knji­ge.
- Bu­duć­nost pri­pa­da oni­ma ko­ji sa­nja­ju. Dra­gi pri­ja­te­lji sa­njaj­te, ali ne­moj­te da vas san pre­va­ri, ni nas ni vas, ni na­šu Cr­nu Go­ru – po­ru­ču­je Đu­ro­vić.
O knji­zi ko­le­ge go­vo­rio je no­vi­nar i pu­bli­ci­sta Vlat­ko Si­mu­no­vić, ko­ji je i mo­de­ri­rao ve­če odr­ža­no na pla­tou is­pred Na­rod­ne bi­bli­o­te­ke „Ra­do­sav Lju­mo­vić“. Pa­žlji­vo slu­ša­ti sa­go­vor­ni­ka, na­ro­či­to u ra­dij­skom no­vi­nar­stvu, od ne­pro­cje­nji­ve je va­žno­sti, ka­že Si­mu­no­vić, do­da­ju­ći da je upra­vo to kva­li­tet ko­ji Đu­ro­vi­ća odva­ja od mno­gih, da­ju­ći nje­go­vim in­ter­vju­i­ma te­ži­nu.
- Đu­ro­vi­će­vi raz­go­vo­ri na­dži­vje­li su nji­ho­vu osnov­nu na­mje­nu da pod­u­če, za­ba­ve i in­for­mi­šu, a to je osnov­na funk­ci­ja me­di­ja. Ko ho­će da ži­vi mo­ra vi­đa­ti dru­ge u se­bi sa­mom, a se­be u dru­gi­ma. Se­be je mo­gu­će tra­ži­ti i na­ći sa­mo tra­že­ći i na­la­ze­ći dru­ge. I to je su­šti­na knji­ge „Da nas san ne pre­va­ri“ – is­ta­kao je Si­mu­no­vić.
O knji­zi i auto­ru go­vo­rio je i so­ci­o­log Želj­ko Ru­to­vić, ko­ji je is­ta­kao da je Đu­ro­vi­će­va knji­ga u ko­joj ne­ma sa­vre­me­nog sen­za­ci­o­na­li­zma, je­dan vr­sta či­tan­ke, ali ose­buj­ne, u ko­joj je na sve­u­ku­pan na­čin sa­bra­no sve ono što je jed­na pro­šla epo­ha sa­dr­ža­la.
Je­dan od Đu­ro­vi­će­vih sa­go­vor­ni­ka, „iz knji­ge“, o knji­zi je pu­bli­ci go­vo­rio i Fran­ti­šek Lip­ka, cr­no­gor­skoj jav­no­sti po­zna­ti­ji kao di­plo­ma­ta, a ma­nje kao slo­vač­ki pje­snik. Ka­ko je na­veo, slu­čaj­no se ob­reo na pro­mo­ci­ji, iako sa Đu­ro­vi­ćem dru­gu­je vi­še od 25 go­di­na. U knji­zi je ob­ja­vljen raz­go­vor ko­ji su vo­di­li 1992. go­di­ne. Ova knji­ga po Lip­ki je zna­čaj­na jer se u njoj u pr­vi plan po­no­vo sta­vlja raz­go­vor iz­me­đu dva čo­vje­ka, jer raz­go­vor u da­na­šnje vri­je­me otu­đe­nja po­la­ko po­sta­je za­bo­ra­vlje­na ka­te­go­ri­ja. A, sva­ki raz­go­vor je, do­da­je Lip­ka, ma­li uni­ver­zum, mje­sto su­sre­ta dvi­je pri­če. Či­nje­ni­ca da se na­šao u knji­zi, ot­kri­va, pro­ko­men­ta­ri­sao je ri­je­či­ma – „Dra­ga­ne če­sti­tam, na­šao sam se u od­lič­nom dru­štvu“.
Knji­gu je por­tre­ti­ma Đu­ro­vi­će­vih sa­go­vor­ni­ka ilu­stro­vao nje­gov ko­le­ga sa Ra­di­ja Cr­ne Go­re Ra­do­ji­ca Bu­la­to­vić, dok je re­cen­zent dr Dra­ško Do­šljak. Ve­če je obo­ga­će­no slu­ša­njem ton­skih za­pi­sa di­je­lo­va ovih raz­go­vo­ra vo­đe­nih sa Bo­ri­sla­vom Pe­ki­ćem, Mi­rom Aleč­ko­vić, Du­ša­nom Ko­so­vi­ćem i Velj­kom Ra­do­vi­ćem.
Ž.J.


U kul­tu­ri sve sto­ji, a po­li­ti­ka se mi­je­nja

Lip­ka ka­že da se iz­ne­na­dio ka­ko se u raz­go­vo­ru iz 1992. pi­ta­nja kul­tu­re i knji­žev­no­sti ni­je­su ni­ma­lo pro­mi­je­ni­la, dok se pri­ča o po­li­tič­kim i dru­štve­nim pi­ta­nji­ma i te ka­ko iz­mi­je­ni­la.
- Naj­ve­ću pred­nost knji­ge vi­dim u ve­li­koj afir­ma­ci­ji naj­sta­ri­jeg hu­ma­nog vi­da ko­mu­ni­ka­ci­je, raz­go­vo­ra, ko­ji tre­ba da se odr­ži me­đu lju­di­ma. Isto ta­ko, knji­gu sma­tram hro­ni­kom raz­vo­ja ide­ja, mi­sli i sta­vo­va ko­ji su se na­šli me­đu ko­ri­ca­ma ove knji­ge – re­kao je Lip­ka.