Ko­la­šin­ka Iva­na Bu­la­to­vić, ušla je u isto­ri­ju alp­skog ski­ja­nja kao pr­va i je­di­na že­na ko­ja je pred­sta­vlja­la Cr­nu Go­ru na Olim­pi­ja­di. Ona je pro­sla­vi­la ime rod­nog gra­da i Cr­ne Go­re na Zim­skim igra­ma kao jed­na od dva uče­sni­ka na ovom sport­skom tak­mi­če­nju u fe­bru­a­ru 2014. go­di­ne u ru­skom gra­du So­či­ju. Iza nje sto­je rad, is­traj­nost i upor­nost, po­dr­ška po­ro­di­ce, da ostva­ri svo­je sno­ve ka­da je ri­ječ o ski­ja­nju. Osvo­je­na pri­zna­nja da­ju joj za pra­vo da bu­de po­no­sna i bez trun­ke zeb­nje vje­ru­je u se­be, ali ova 22-go­di­šnja­ki­nja je vi­še ne­go skrom­na i sa za­dr­škom go­vo­ri o sport­skim sno­vi­ma ko­je je – već ostva­ri­la. Za­to ne ču­di što je uzor mno­gim mla­dim Ko­la­šin­ci­ma, što se njo­me di­če i hva­le.
– Ona je is­tak­nu­ta lič­nost na­šeg gra­da. Za­slu­žna gra­đan­ka ma­log mje­sta na oba­li ri­je­ke Ta­re. Za­to je ko­la­šin­ska re­dak­ci­ja „Da­na” da­ru­je kom­ple­tom knji­ga iz na­še pro­duk­ci­je, da ova smu­čar­ka, bu­de jed­na­ko uspje­šna i kao stu­dent di­plo­ma­ti­je i me­đu­na­rod­nih od­no­sa – re­kao je Ve­le Bu­la­to­vić, re­fe­rent za mar­ke­ting u pred­stav­ni­štvu „Da­na” u Ko­la­ši­nu.
Na­ša Iva­na Bu­la­to­vić ni­je la­ko ostva­ri­la sno­ve. Na­por­no je ra­di­la, za­cr­ta­la je se­bi cilj da bu­de pr­va že­na, smu­čar­ka iz Cr­ne Go­re na Olim­pij­skim igra­ma i za­hva­lju­ju­ći ve­li­kom tru­du i po­dr­šci ro­di­te­lja ostva­ri­la je svoj san.
– Ba­vim se ski­ja­njem od pe­te go­di­ne, ka­da sam po­sta­la član ta­da­šnjeg Ski-klu­ba Bje­la­si­ca. Bi­la sam re­pre­zen­ta­tiv­ka Sr­bi­je i Cr­ne Go­re, a od 2006. go­di­ne Cr­ne Go­re. Vi­še­stru­ki sam dr­žav­ni pr­vak i naj­bo­lje ran­gi­ra­na ski­ja­ši­ca u Cr­noj Go­ri – is­pri­ča­la nam je Iva­na, po­ma­lo sti­dlji­vo. Ka­že, ne že­li da se hva­li re­zul­ta­ti­ma ko­ji su, ipak za­di­vlju­ju­ći.
Na pu­tu do ci­lja naj­vi­še joj po­ma­že otac Zo­ran. On je već se­dam­na­est go­di­na pom­no pra­ti na ski­ja­ma, od nje­nih pr­vih ko­ra­ka na sni­je­gu, pa sve do Olim­pi­ja­de.
– Mo­ja naj­ve­ća po­dr­ška i ohra­bre­nje kroz ci­je­lu pri­ču ve­za­nu za ski­ja­nje ko­ja tra­je već 17 go­di­na su mo­ji ro­di­te­lji, pr­ven­stve­no otac ko­ji je i sam ve­li­ki lju­bi­telj spor­ta. On me je na­u­čio da bu­dem spor­ti­sta u pra­vom smi­slu te ri­je­či: „Ne mr­zi bo­lje od se­be, već te­ži ka to­me da ti bu­deš bo­lja od njih” – uvi­jek me je ta­ko sa­vje­to­vao. Na­u­čio me je i da se u spor­tu do­bi­ja is­klju­či­vo ono­li­ko ko­li­ko se­be daš. Tu je, na­rav­no, i ma­ma ko­ja mi pru­ža ne­se­bič­nu lju­bav i bri­ne o sva­kom mom ko­ra­ku. Uli­va mi na­du on­da ka­da mi je to naj­po­treb­ni­je. A to ni­su bi­li mo­men­ti uspje­ha, već tre­nu­ci ka­da sam se bo­ri­la sa po­vre­da­ma. Po­dr­ška ta­da naj­vi­še zna­či... – za­klju­či­la je Iva­na Bu­la­to­vić.J.Š.


Ne­ću se za­u­sta­vi­ti

– Mo­me­nat ka­da sam po­tvr­di­la nor­mu za Olim­pij­ske igre, ni­je bio ni to­li­ko ma­gi­čan ni­ti se me­ni raz­li­ko­vao od bi­lo kog dru­gog tre­nut­ka mo­je ka­ri­je­re, upra­vo iz raz­lo­ga što sam sva­ke se­kun­de ulo­že­ne u sve to te­ži­la upra­vo ka Olim­pij­skim igra­ma. Ne­ću se za­u­sta­vi­ti na to­me, i da­lje ski­jam, i da­lje se tru­dim i tre­ni­ram s ci­ljem da po­stig­nem još bo­lje re­zul­ta­te – ka­za­la je Iva­na. Ona do­da­je da je na Olim­pi­ja­di u tr­ci sla­lom za­u­ze­la 44. po­zi­ci­ju od oko 90 naj­bo­ljih tak­mi­čar­ki iz či­ta­vog svi­je­ta. Ona je ta­ko­đe, uče­snik dva svjet­ska pr­ven­stva: Schlad­ming - Austri­ja 2013. i Be­a­ver Cre­ek - Ko­lo­ra­do 2015.