An­ga­žo­va­ni knji­žev­ni kri­ti­čar Ra­do­je Fe­mić, pre­da­vač na Fi­lo­lo­škom fa­kul­te­tu u Nik­ši­ću, sta­nje na po­lju te di­sci­pli­ne ocje­nju­je dvo­ja­ko, jer je po­lo­žaj knji­žev­no­kri­tič­kog go­vo­ra am­bi­va­len­tan. Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, či­ni se da se ni­ka­da kao da­nas ni­je ta­ko osmi­šlje­no i si­ste­ma­tič­no pri­stu­pa­lo pro­u­ča­va­nju po­e­tič­kih obra­za­ca na raz­li­či­tim ni­vo­i­ma. Na­po­mi­nje da se po­drob­no iz­u­ča­va­ju dje­la na­ših is­tak­nu­tih pi­sa­ca, ali i de­talj­no ski­ci­ra­ju po­e­tič­ke od­li­ke raz­li­či­tih epo­ha.
– Pro­mi­šlja­nje o knji­žev­no­sti pra­ti iz­da­va­nje ve­li­kog bro­ja pu­bli­ka­ci­ja, te se u tom smi­slu sta­tus knji­žev­ne kri­ti­ke mo­že oci­je­ni­ti za­do­vo­lja­va­ju­ćim. Me­đu­tim, kri­tič­ka pro­duk­ci­ja do­mi­nant­no je ve­za­na za svi­jet uni­ver­zi­tet­ske kri­ti­ke, ko­ja je sa­ma po se­bi eli­ti­stič­ka, pa sa­mim tim ima i ogra­ni­čen uti­caj na te­ku­ća knji­žev­na zbi­va­nja. Ni­je za­do­vo­lja­va­ju­ća mje­ra vi­dlji­vo­sti kri­ti­ke, ko­ja je u me­đu­vre­me­nu iz­gu­bi­la svo­ju ar­bi­trar­nu moć, ta­ko da je da­nas mo­gu­će na­ći kri­ti­ča­ra od for­ma­ta, ali, ne i pi­sca či­ju stva­ra­lač­ku sud­bi­nu bi od­re­di­la kri­ti­ča­re­va ri­ječ. Ma ko­li­ko mi auto­i­ro­ni­ja bi­la ne­u­god­na, mo­ram na­po­me­nu­ti da imam no­tu ra­zu­mi­je­va­nja za tra­di­ci­o­nal­ni oprez pre­ma ulo­zi knji­žev­ne kri­ti­ke. Naj­pri­klad­ni­ju ilu­stra­ci­ju ta­kvog sta­va na­šao sam svo­je­vre­me­no kod Mi­lo­ra­da Pa­vi­ća, ko­ji je kri­ti­ča­re upo­re­dio sa stu­den­ti­ma me­di­ci­ne, za­to što uvi­jek mi­sle da pa­ci­jent bo­lu­je upra­vo od one bo­le­sti ko­ju tre­nut­no iz­u­ča­va­ju – sma­tra Fe­mić.
● Ka­kve po­sle­di­ce po knji­žev­nost ima hi­per­pro­duk­ci­ja knji­ga?
- To je, van sum­nje, naj­bol­ni­je mje­sto ak­tu­el­nog li­te­rar­nog tre­nut­ka. Broj onih ko­ji, umje­sto vla­sti­tom psi­ho­lo­gu, tra­u­ma­tič­ne sen­za­ci­je na­šeg dru­štve­nog pa­kla po­vje­ra­va­ju svom kom­pju­te­ru, ne­sa­gle­di­vo je ve­li­ki, što je re­zul­ti­ra­lo na­stan­kom ne­iz­bro­ji­ve ga­lak­si­je no­vih knji­ga. Ne­ma tog či­ta­lač­kog en­tu­zi­ja­ste ko­ji bi mo­gao ima­ti de­ta­ljan uvid u iz­da­vač­ku en­tro­pi­ju ko­ja pra­ti sa­vre­me­ni knji­žev­ni tre­nu­tak. Zbog to­ga se i u knji­žev­no­sti za­pa­ti­la po­vr­šnost, kao pro­vje­re­no naj­lju­ći ne­pri­ja­telj du­ha. Broj­ni pi­sci no­ve ge­ne­ra­ci­je una­pri­jed su po­mi­re­ni s či­nje­ni­com da će broj či­ta­la­ca nji­ho­vih šti­va bi­ti jed­nak, ili čak ma­nji, u od­no­su na broj ro­đa­ka i pri­ja­te­lja ko­ji­ma su knji­gu po­klo­ni­li. Ka­da ne­shva­tlji­vo li­be­ral­noj iz­da­vač­koj po­li­ti­ci do­da­te još mo­guć­nost li­te­rar­nog ras­pli­nja­va­nja na in­ter­ne­tu, sti­če se uti­sak da bi je­di­ni ra­zu­man iz­laz bio pro­kla­mo­va­nje svo­je­vr­sne iz­da­vač­ke pro­hi­bi­ci­je, ko­ja bi po­tra­ja­la sve dok se ne do­go­vo­ri­mo šta či­ni­ti sa do­sad ob­ja­vlje­nim knji­ga­ma.
● Pre­da­vač ste na Fi­lo­lo­škom fa­kul­te­tu, na od­sje­ku za srp­ski je­zik i ju­žno­slo­ven­ske knji­žev­no­sti. Ko­li­ko su, po Va­šem mi­šlje­nju, da­na­šnji stu­den­ti kre­a­tiv­ni?
- Stav o to­me da su stu­den­ti knji­žev­no­sti po pri­ro­di svog pro­fe­si­o­nal­nog iz­bo­ra kre­a­tiv­ne lič­no­sti ne tre­ba na­ro­či­to ob­ja­šnja­va­ti. Te­ži­šte mo­jih stre­mlje­nja je­ste da svo­jim stu­den­ti­ma dje­li­mič­no po­mog­nem da usvo­je od­re­đe­nja zna­nja o knji­žev­no­sti. Ipak, ne za­bo­ra­vljam da im u isto vri­je­me pre­do­čim one­spo­ko­ja­va­ju­ću isti­nu da plan­sko ob­li­ko­va­nje estet­skog uku­sa či­ta­njem i uče­njem je­su po­treb­ni, ne­za­mjen­lji­vi, ali ne i do­volj­ni uslo­vi za na­sta­nak va­lja­nog knji­žev­no­kri­tič­kog, ili čak umjet­nič­kog tek­sta. Zbog to­ga im sa­vje­tu­jem da, upr­kos sve­mu što im na ča­so­vi­ma su­ge­ri­šem, po­ku­ša­ju da osta­nu na­sa­mo s knji­ga­ma, s ne­is­pi­sa­nim li­stom har­ti­je ili blje­šta­vim ekra­nom kom­pju­te­ra. To su tre­nu­ci u ko­ji­ma sna­ga kre­a­tiv­no­sti vr­hu­ni kroz sin­te­zu osje­ća­nja, sa­zna­nja i ta­len­ta, i opred­me­ću­je se u no­vi kva­li­tet. A tu je već pro­fe­sor sa­svim su­vi­šna po­ja­va.
● Ka­ko vi­di­te sve za­ni­mlji­vi­ju re­la­ci­ju: in­ter­net – je­zik?
- Va­še pi­ta­nje, po­red od­no­sa na­po­red­no­sti ko­ji ste po­sta­vi­li, ra­zu­mi­je­vam i kao po­ten­ci­jal­nu di­stink­ci­ju iz­me­đu in­ter­ne­ta i je­zi­ka. Epo­ha u ko­joj se do­pa­da­nje iz­ra­ža­va laj­ko­va­njem uči­ni­la je je­zik, kao kon­ven­ci­o­nal­ni si­stem spo­ra­zu­mi­je­va­nja, ne­e­ko­no­mič­nim na­či­nom iz­ra­ža­va­nja. Eks­pan­zi­ja ne­ver­bal­nih ob­li­ka ko­mu­ni­ka­ci­je no­va je ci­vi­li­za­cij­ska pro­mje­na ko­joj kao ge­ne­ra­ci­ja pri­su­stvu­je­mo, a či­ji epi­log ni­je­smo u sta­nju da pred­vi­di­mo. Va­lja se sa­mo na­da­ti da mje­ra prak­tič­no­sti ne­će ići do eks­trem­ne vri­jed­no­sti, pre­ma ko­joj bi­smo u do­gled­noj bu­duć­no­sti bi­ra­li iz­me­đu in­ter­ne­ta i je­zi­ka. Za­to Va­šim či­ta­o­ci­ma, za­bri­nu­tim nad oblač­no­šću ci­vi­li­za­cij­skih pri­li­ka, že­lim ne­dvo­smi­sle­no da po­ru­čim – sklo­ni­te se pod ki­šo­bran umjet­no­sti!
A.ĆU­KO­VIĆ


Bes­pri­zor­na haj­ka na ći­ri­li­cu

● Svje­do­ci smo po­ti­ski­va­nja ći­ri­li­ce u me­di­ji­ma, nat­pi­si­ma, zva­nič­nim do­ku­men­ti­ma, re­kla­ma­ma, li­te­ra­tu­ri...
- Haj­ka na ći­ri­li­cu sa­mo je je­dan dio bes­pri­zor­ne haj­ke na kul­tu­ru ko­ja se na na­šem pod­ne­blju vr­lo di­sci­pli­no­va­no vo­di po­sljed­njih go­di­na. Ci­je­na ko­ju pla­ća­mo ka­ko bi­smo se, kroz igle­ne uši, do­mo­gli „no­vog ci­vi­li­za­cij­skog kru­ga” za­i­sta je sram­na i bes­kraj­no po­ni­ža­va­ju­ća. Vje­ru­jem da se to­me, kao i sva­koj dru­goj ne­po­go­di, ni­je mo­gu­će su­prot­sta­vi­ti ni­čim dru­go do po­sto­ja­no­šću zdra­vog ra­zu­ma i uvje­re­njem da po­re­me­ćaj ne mo­že vje­či­to tra­ja­ti. Kad utje­ri­va­či no­vog, vul­ga­ri­zo­va­nog iden­ti­te­ta uvi­de da se, upr­kos za­ma­šnim na­po­ri­ma, ri­je­ka ne mo­že kroz du­duk na­tje­ra­ti, po­sti­đe­ni će­mo se vra­ti­ti svo­joj du­hov­noj su­šti­ni.