Pi­še: Ran­ko Raj­ko­vić


S ra­do­šću i po­no­som ob­ja­vlju­je­mo da su se na­po­kon olov­ka i gu­mi­ca na­šle u na­šim ru­ka­ma. Od da­nas sa­mi pi­še­mo svo­ju isto­ri­ju i bri­še­mo sta­re isto­rij­ske gre­ške. Olov­ka i gu­mi­ca po­sta­ju ga­ran­ti na­še si­gur­ne bu­duć­no­sti. Ka­da se uz nji­ho­vu po­moć ko­nač­no i do kra­ja oslo­bo­di­mo oko­va pam­će­nja, emo­ci­ja, za­kle­tvi, te­sta­me­na­ta, do­sad­nih pod­sjet­ni­ka i či­nje­ni­ca ima li išta pri­rod­ni­je ne­go da u svo­joj ne­za­vi­snoj dr­ža­vi svo­jom olov­kom i svo­jom gu­mi­com na pra­znom bi­je­lom pa­pi­ru is­pi­še­mo svo­ju no­vu isto­ri­ju pre­ma sop­stve­nim že­lja­ma i po­tre­ba­ma.
U no­voj isto­ri­ji is­pra­vi­će­mo gre­ške na­ših pre­da­ka. Na no­vi na­čin pro­tu­ma­či­će­mo nji­ho­va opre­dje­lje­nja, stre­mlje­nja i za­vje­šta­nja. Ba­ci­će­mo no­vo sv­je­tlo na sta­re do­ga­đa­je, za­pi­se, spo­me­ni­ke i ar­hi­ve. A on­da, pro­gla­ša­va­ju­ći da­na­šnji dan dr­žav­nim pra­zni­kom oda­će­mo po­čast na­šim no­vim sa­ve­zni­ci­ma ko­ji nam omo­gu­ći­še do­bi­ja­nje sop­stve­ne olov­ke i sop­stve­ne gu­mi­ce za pi­sa­nje isto­ri­je po svo­me na­ho­đe­nju.
U no­voj isto­ri­ji ko­ja evi­dent­no po­či­nje po­ziv­ni­com za pri­stu­pa­nje Pak­tu Eg­ze­ku­to­ra No­vih I Sta­rih (skra­će­no PE­NIS-u), tru­di­će­mo se da u krat­kom ro­ku svo­ja sje­ća­nja, ukup­ni dru­štve­ni ži­vot i bu­du­će pla­no­ve pri­la­go­di­mo mje­ri­li­ma na­ših part­ne­ra.
Sve ocje­ne ko­je je na­ša ra­ni­ja isto­ri­ja sa­op­šti­la o na­šim pre­ci­ma nji­ho­vim bo­je­vi­ma, osje­ća­nji­ma, na­da­ma i že­lja­ma pa­žlji­vo će­mo raz­mo­tri­ti i re­vi­di­ra­ti. Ne­ke će­mo pre­pra­vi­ti, ne­ke iz­bri­sa­ti, a ne­ke pro­gla­si­ti ne­va­že­ći­ma. Na­rav­no, pr­va na uda­ru na­ći će se 1918. go­di­na. Ako bu­de po­treb­no i 1916. i dio 1914. go­di­ne. Sve će­mo ih po­ni­šti­ti ili pro­gla­si­ti ne­va­že­ći­ma. Iz­bri­sa­će­mo iz isto­ri­je i tu bit­ku iz 1916. i tu Skup­šti­nu iz 1918. i ono iz­me­đu njih i ono po­sli­je njih. Ne­će­mo za­o­bi­ći ni do­ku­men­ta, svje­do­čan­stva i te­sta­men­te iz ra­ni­jih vo­je­va­nja u ko­ji­ma su se i sta­ri­ji cr­no­gor­ski vla­da­ri po­zi­va­li na brat­ske od­no­se i sa­ve­ze sa dru­gim, sa­da već, na­ma da­le­kim i stra­nim na­ro­di­ma i dr­ža­va­ma. Anu­li­ra­će­mo ih jed­nim po­te­zom gu­mi­ce.
U Pak­tu Eg­ze­ku­to­ra No­vih I Sta­rih (PE­NIS-u) afir­mi­sa­će­mo dok­tri­nu ak­tiv­nog pa­ci­fi­zma sla­bi­jih i po­što­va­nja pra­va na rat ja­čih. Po­vi­nu­ju­ći se toj dok­tri­ni, po­ten­ci­ra­će­mo mu­dri po­stu­pak na­šeg slav­nog kra­lja, ca­ra ju­na­ka i Go­spo­da­ra Cr­ne Go­re Ni­ko­le I Pe­tro­vi­ća ko­ji je iz­bje­gao iz ze­mlje osta­vlja­ju­ći na­rod i dr­ža­vu to­bo­že na cje­di­lu ka­da je po­čeo Pr­vi svjet­ski rat. Ja­sno je da se tih rat­nih go­di­na naš Go­spo­dar po­sli­je 56 go­di­na kra­lje­va­nja sa svo­jom ve­li­kom fa­me­ljom ise­lio iz otadž­bi­ne ka­ko bi ča­so­ve pa­tri­o­ti­zma po­ha­đao bez ten­zi­ja, u mir­noj at­mos­fe­ri da­le­kog i kul­tur­nog ino­stran­stva. Ob­ja­sni­će­mo po­tom­stvu da naš kralj ni­je to ura­dio iz ku­ka­vič­lu­ka, već iz raz­lo­ga što ni­je imao pra­vog part­ne­ra ka­kvo­ga mi da­nas ima­mo. Bez pra­vog sa­ve­zni­ka bio je za­ve­den i iz­ma­ni­pu­li­san. Ne­ko će re­ći da naš kralj ni­je bio ma­li da bi ga ne­ko mo­gao la­ko za­ve­sti i pre­va­ri­ti, ali ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti da je naš kralj već bio umo­ran i kao dr­žav­nik naj­du­žeg evrop­skog sta­ža i kao po­pu­stlji­vi otac ve­li­ke i ša­ro­li­ke fa­me­lje. Ola­ba­vio je ste­gu. Pre­pu­stio se isto­rij­skom na­sle­đu. A on­da je na­i­šao rat ... Ne­ko je is­ko­ri­stio rat i iz­dao kra­lja.
Na­šeg kra­lja iz­da­le su upra­vo ne­ra­zum­ne pa­tri­o­te ko­je su kre­nu­le da oruž­jem bra­ne svo­ju ze­mlju, svo­ju slo­bo­du i svo­je ži­vo­te su­prot­sta­vlja­ju­ći se pri­rod­nom pra­vu moć­ni­jih da iz­vo­de rat­ne ope­ra­ci­je i eg­ze­ku­ci­je na te­ri­to­ri­ja­ma ne­moć­nih.
Na sre­ću, naš kralj se u po­sled­njem tre­nut­ku mu­dro opre­di­je­lio za mir i ča­ri Pa­ri­za, a po­tom i za bla­gu kli­mu Azur­ne oba­le. Na­su­prot na­še­mu kra­lju, nji­hov se kralj vo­đen su­vi­šnim pa­tri­o­ti­zmom upu­stio u ve­li­ki i ne­iz­vje­sni rat sa moć­nom Austr­o­u­gar­skom. Nje­go­va, sla­bi­ja voj­ska kre­nu­la je u od­stup­ni­cu i gol­go­tu. Sli­je­di­la su joj smr­za­va­nja i stra­da­nja po gu­du­ra­ma Al­ba­ni­je, bo­le­sti, umi­ra­nja na grč­kim ostr­vi­ma ... Po­sli­je četiri go­di­ne, uz te­ške po­gi­bi­je, ta de­set­ko­va­na voj­ska je iz­vr­ši­la pro­boj So­lun­skog fron­ta i oslo­bo­di­la svo­ju iona­ko već opu­sto­še­nu i na­pa­će­nu ze­mlju.
Po na­šoj Eks­trem­no No­voj Isto­ri­ji (skra­će­no ENI) oni su se bo­ri­li i da se­be upro­pa­ste i da na­ma na­pa­ko­ste. Bo­ri­li su se pro­tiv nad­moć­ne Austro­u­gar­ske i ne­po­treb­no gi­nu­li, iz­me­đu osta­lo­ga ka­ko bi do­ka­za­li da smo mi ku­ka­vič­ki ka­pi­tu­li­ra­li, jer eto ne uče­stvu­je­mo u Ve­li­ko­me ra­tu. Na­ža­lost, oni ni­je­su shva­ti­li da je ka­pi­tu­la­ci­ja jed­no od naj­ve­ćih me­đu­dr­žav­nih do­stig­nu­ća ko­je će se afir­mi­sa­ti tek u mo­der­ni­jim vre­me­ni­ma. I da ni­je­smo ta­da bi­li da­le­ko­vi­di i mo­der­ni, mi u Ve­li­ko­me ra­tu ni­je­smo ni mo­gli uče­stvo­va­ti, osim u jed­noj bi­ci, iz sa­svim oprav­da­nih raz­lo­ga. Naš kralj je kao kul­tu­ran čo­vjek shva­tio su­šti­nu su­ko­ba i na vri­je­me ot­pu­to­vao u mir­no i si­gur­no ino­stran­stvo, da­le­ko od ha­o­sa boj­nog po­lja. Ako se ne­ko za­pi­ta da li je kralj ot­pu­to­vao u ne­zgod­nom tre­nut­ku, vri­je­di ga pod­sje­ti­ti da je Kralj -kralj i da mo­že iz svo­je ze­mlje da ide ka­da ho­će i da se u nju vra­ća ka­da ho­će. Naš kralj je i pri­je to­ga bio ve­li­ki svjet­ski rat­nik i put­nik. On je do 1916. go­di­ne imao to­li­ko rat­nih po­bje­da i ide­o­lo­gi­ja da mu jed­na no­va po­bje­da ni­šta ne bi zna­či­la. To što je u to­me ra­tu njih po­gi­nu­lo pre­ko mi­li­on i što je nji­hov kralj sa svo­jom voj­skom od­stu­pao, bo­lo­vao, gla­do­vao, kr­va­rio, bo­rio se, oslo­bo­dio ze­mlju, ste­kao po­što­va­nje sa­ve­zni­ka i di­vlje­nje pje­sni­ka ... to je nji­ho­va isto­ri­ja. To što je naš kralj svo­ju voj­sku osta­vio u ta­ko­zva­nom bez­na­đu i ra­su­lu, oti­šao u si­gur­ni eg­zil obez­bi­je­đen bo­ga­tom apa­na­žom, do­ži­vio pre­zir sta­rih sa­bo­ra­ca i sa­ve­zni­ka ...to je na­ša isto­ri­ja ko­ja će ubr­zo bi­ti mod­no ko­ri­go­va­na. Oni će se za­sad dr­ža­ti svo­je kon­zer­va­tiv­ne KLIO (Klio - mu­za, bo­gi­nja isto­ri­je u grč­koj mi­to­lo­gi­ji pri­ka­za­na s lo­vo­ro­vim vi­jen­cem),
iz­bje­ga­va­ju­ći da se na­đu u PE­NIS-u (Pak­tu Eg­ze­ku­to­ra No­vih I Sta­rih), a mi će­mo za­hva­lju­ju­ći mo­der­noj ENI (Eks­trem­no No­voj Isto­ri­ji) ubr­zo osje­ti­ti sve bla­go­de­ti PE­NIS-a (Pak­ta Eg­ze­ku­to­ra No­vih I Sta­rih). Na­ša ENI ra­đa se iz žud­nje da naš na­rod uči­ni­mo sa­vre­me­ni­jim, da ga iz­dvo­ji­mo iz ko­lo­te­či­na pro­šlo­sti i oslo­bo­di­mo pi­ta­nja - ko smo, oda­kle po­ti­če­mo, ku­da ide­mo. Dok na­ša ENI ne oja­ča i u pot­pu­no­sti ovla­da bi­ćem na­šeg na­ro­da, mo­ra­će­mo is­tr­pje­ti pri­go­vo­re nji­ho­ve KLIO, ali ni­ka­da ne smi­je­mo smet­nu­ti s uma da je njih bi­lo do­sta pa su mo­gli i da ra­tu­ju, i da bo­lu­ju, i da gi­nu ... A nas je bi­lo ma­lo. Mi smo se mo­ra­li sa­ču­va­ti za no­vi iden­ti­tet, za no­ve vri­jed­no­sti, no­va vre­me­na i no­ve sa­ve­zni­ke.
Mi smo se sa­ču­va­li za da­na­šnji da­tum. Sa­ču­va­li smo se za ve­li­čan­stve­ni tre­nu­tak u ko­me do­la­zi ova po­ziv­ni­ca ko­ju nam je vi­zi­o­nar­ski obez­bi­je­dio no­vi Go­spo­dar Cr­ne Go­re. Sa­da smo za­hva­lju­ju­ći svo­joj olov­ci i svo­joj gu­mi­ci do­volj­no moć­ni da uz po­moć pre­dra­ge nam ENI (Eks­trem­no No­ve Isto­ri­je) i PE­NIS-a (Pak­ta Eg­ze­ku­to­ra No­vih I Sta­rih) za­šti­ti­mo i dr­ža­vu i Go­spo­da­ra od sum­nji­či­vih gra­đa­na i „ne­vjer­nih To­ma“ ko­jih će, na­ža­lost, uvi­jek bi­ti u na­šem na­ro­du. Da nam se ne bi po­no­vi­le gre­ške iz do­ba kra­lja Ni­ko­le I Pe­tro­vi­ća, u in­te­re­su no­ve dr­ža­ve svo­jom gu­mi­com i svo­jom olov­kom sva­ko­dnev­no će­mo bri­sa­ti, pre­pra­vlja­ti, do­pi­si­va­ti i ukra­ša­va­ti po­stup­ke i tra­go­ve dje­lo­va­nja no­vog Go­spo­da­ra. Za­šti­ti­će­mo Go­spo­da­ra od opo­zi­ci­o­ne ra­do­zna­lo­sti, ne­lo­jal­nih gla­sa­ča i ne­smo­tre­nih po­te­za u pro­fa­nom ži­vo­tu. Za­šti­ti­će­mo ga i od even­tu­al­nih od­go­vor­no­sti ne sa­mo pred su­do­vi­ma sta­re, pre­va­zi­đe­ne isto­ri­je već i pred svim nad­le­žnim su­do­vi­ma bi­lo da su to do­ma­ći, osnov­ni, vi­ši i vr­hov­ni su­do­vi, ili pak me­đu­na­rod­ni ka­zne­ni i kri­vič­ni su­do­vi. Za sva­ki slu­čaj, za­šti­ti­će­mo ga i od ne­ke bu­du­će, even­tu­al­no iz­mi­je­nje­ne Cr­no­gor­ske skup­šti­ne. Sprem­ni smo da ne­u­mor­no ob­ja­šnja­va­mo oprav­da­nost Go­spo­da­re­vog ne­mi­lo­srd­nog gra­blje­nja i ar­če­nja dr­žav­ne imo­vi­ne i pro­go­na ne­is­to­mi­šlje­ni­ka, ma ko­li­ko to du­go tra­ja­lo i bru­tal­no bi­lo. Sa­mo na taj na­čin omo­gu­ći­će­mo na­šoj no­voj dr­ža­vi, na­šem Go­spo­da­ru i nje­go­vom okru­že­nju pu­nu sta­bil­nost. Ti­me će­mo i na­šim sa­ve­zni­ci­ma is­ka­za­ti du­žnu za­hval­nost što će­mo se usko­ro na­ći u PE­NIS-u (Pak­tu Eg­ze­ku­to­ra No­vih I Sta­rih) u ko­ji smo po­zva­ni i u či­ju sla­vu na­pi­sa­smo ovu Pro­kla­ma­ci­ju na­ro­du cr­no­gor­skom.