Po­klo­ni­ci kla­sič­ne mu­zi­ke ima­li su pri­li­ku da ču­ju iz­van­re­dan kon­cert Cr­no­gor­skog sim­fo­nij­skog or­ke­star sa ko­jim je ovaj put na­stu­pio po­zna­ti srp­ski pi­ja­ni­sta Alek­san­dar Ser­dar. On je na­dah­nu­to, teh­nič­ki go­to­vo do per­fek­ci­je iz­veo so­li­stič­ku di­o­ni­cu Men­del­so­no­vog Kon­cer­ta za kla­vir i or­ke­star u g-mo­lu, i još jed­nom do­ka­zao za­što je već de­ce­ni­ja­ma je­dan od naj­re­spek­ta­bil­ni­jih i naj­pri­zna­ti­jih pi­ja­ni­sta u na­šem re­gi­o­nu. Ni­je mno­go za­o­stao ni or­ke­star. Na vi­so­kom ni­vou su iz­ve­li dva za­htjev­na dje­la – Ba­hov Pre­lu­di­jum u h-mo­lu u tran­skrip­ci­ji Le­o­pol­da Sto­kov­skog i, is­pu­nja­va­ju­ći pro­kla­mo­va­ni za­da­tak te­ku­će se­zo­ne, Be­to­ve­no­vu Sim­fo­ni­ju broj 5 u c-mo­lu.
Kon­cer­tom, ko­jim smo se opro­sti­li od cr­no­gor­skih sim­fo­ni­ča­ra do po­čet­ka ovo­go­di­šnjeg Me­đu­na­rod­nog mu­zič­kog fe­sti­va­la „A tem­po” pu­bli­ka je bi­la vi­še ne­go za­do­volj­na, na­gra­đu­ju­ći i so­li­stu i an­sambl sna­žnim apla­u­zi­ma. Isti uti­sak sa sce­ne po­nio je i Alek­san­dar Ser­dar, pi­ja­ni­sta či­ja je sa­rad­nja sa Cr­no­gor­skim sim­fo­nij­skim or­ke­strom uspje­šno za­po­če­la pret­pro­šle go­di­ne.
Ser­dar ni­je krio ve­li­ko za­do­volj­stvo na­pret­kom na­šeg or­ke­stra. To što Cr­no­gor­ski sim­fo­nij­ski or­ke­stra gra­bi krup­nim ko­ra­ci­ma na­pri­jed, ka­ko is­ti­če Ser­dar za­slu­žni su di­ri­gen­ti, „jer da oni ni­su do­bri vr­lo te­ško bi se ostva­rio ika­kav na­pre­dak”.
- Ovaj or­ke­star ide uz­la­znom li­ni­jom. Pri­mi­je­tio sam da su bo­lji, slo­bod­ni­ji, a to se od­ra­ža­va na sce­ni. Ni­je ne­va­žno i to što ih vo­di uigra­na eki­pa lju­di iz Mu­zič­kog cen­tra, što usko­ro tre­ba da se use­le u no­vu zgra­du, sa­mo nji­ho­vu. Ko­li­ko ču­jem, sa ovim or­ke­strom na­stu­pa­ju i od­lič­ni so­li­sti. Kad su svi ele­men­ti na pro­fe­si­o­nal­nom ni­vou, on­da i or­ke­star dje­lu­je kao pro­fe­si­o­nal­ni tim – ob­ja­snio je is­ku­sni pi­ja­ni­sta i pe­da­gog.
Kao umjet­nik ogrom­nog kon­cert­nog is­ku­stva Ser­dar je uvje­ren da je ovaj an­sambl re­pe­re­zen­ta­ti­van i da je u sta­nju da sa­ra­đu­je sa re­pre­zen­ta­tiv­nim di­ri­gen­ti­ma i so­li­sti­ma. Sve to, ka­že pijanista, mo­že sa­mo po­volj­no uti­ca­ti na raz­voj mu­zič­ke sce­ne, broj­nost pu­bli­ke i mu­zič­kog pod­mlat­ka. „Raz­go­va­rao sam pri­je do­la­ska u Pod­go­ri­cu i re­kli su mi ko­le­ge i pri­ja­te­lji da je pu­bli­ke sve vi­še”, ka­že za „Dan” Ser­dar.
Po­tvr­đu­ju­ći da je do­bar sim­fo­nij­ski or­ke­star oko­sni­ca mu­zič­kog ži­vo­ta u jed­noj ze­mlji Ser­dar is­ti­če da je zna­čaj­no da ova­kvi an­sam­bli na­stu­pa­ju što vi­še i ši­re re­per­to­ar, jer „is­ku­stvo do­pri­no­si kva­li­te­tu”. Do­sa­da­šnje is­ku­stvo obe­ća­va još bo­lje da­ne za naš an­sambl, jer ka­ko ka­že Ser­dar, nje­gov ko­stur či­ne do­bri i ško­lo­va­ni mu­zi­ča­ri ko­ji su po­sve­će­ni ra­du.
Ovo­go­di­šnje, 14. iz­da­nje Me­đu­na­rod­nog mu­zič­kog fe­sti­va­la „A tem­po” po­či­nje 21. apri­la na­stu­pom Aka­dem­skog ho­ra „Kolegijum mu­zi­kum”, vi­o­li­nist­ki­njom Ka­ta­ri­nom Pa­vlo­vić i Cr­no­gor­skim sim­fo­nij­skim or­ke­strom.
S.Ć.


Zna­čaj­no je kad se ima fin po­sao u svo­joj ze­mlji

Uvje­ren je da će čla­no­vi Cr­no­gor­skog sim­fo­nij­skog or­ke­star osta­ti na oku­pu i na­red­nih go­di­na. Jer, ka­ko ka­že ovaj pi­ja­ni­sta ko­ji zna što je ži­vot kon­cert­nog mu­zi­ča­ra i pe­da­go­ga i kod nas i u ino­stran­stvu, te­ško je u ovom tre­nut­ku i raz­mi­šlja­ti jed­nom mu­zi­ča­ru o od­la­sku.
- Tre­ba mi­sli­ti na po­sao, i to fin po­sao, a ov­dje je sve usmje­re­no da im se omo­gu­ći što kva­li­tet­ni­ji ži­vot i at­mos­fe­ra za rad, što je da­nas ri­jet­ko. Zna­te, ve­o­ma je zna­čaj­no kad ima­te fin po­sao u svo­joj ze­mlji. Ubi­je­đen sam da će ovaj an­sambl osta­ti na oku­pu još go­di­na, a vri­je­me će uči­ni­ti svo­je. Sa­mo tre­ba ra­di­ti i vje­žba­ti, i ši­ri­ti re­per­to­ar. Bez ob­zi­ra da li su mla­di, to su sve is­ku­sni mu­zi­ča­ri, ko­ji ima­ju uni­ver­zi­tet­ske di­plo­me, ko­ji su spo­sob­ni da od­svi­ra­ju bi­lo ko­ju par­ti­tu­ru ko­ja im se za­da – ka­zao je pi­jan­si­ta Alek­san­dar Ser­dar.