Cr­no­gor­ska pu­bli­ka ima je­din­stve­nu pri­li­ku da ču­je ame­rič­kog džez vi­o­li­ni­stu Kri­sti­ja­na Ha­u­sa, ko­ji po­sljed­njih go­di­na no­si pre­sti­žno pri­zna­nje ame­rič­kih kri­ti­ča­ra za „vi­o­li­ni­stu go­di­ne”. Ovu „ti­tu­lu” Ha­u­su je do­di­je­li­lo Udru­že­nje džez mu­zi­ča­ra, a ča­so­pis „Jazz Ti­me” svr­stao ga je me­đu tri naj­bo­lja džez vi­o­li­ni­ste 2013. go­di­ne. On je kom­po­zi­tor i vr­stan pe­da­gog, ko­ji je ra­dio čak i na ču­ve­nom Ber­kli­ju, a gdje god da na­stu­pa, oba­ve­zno dr­ži ra­di­o­ni­ce za mla­de gu­da­če. Po­zna­te su i nje­go­ve sed­mo­dnev­ne „Kre­a­tiv­ne gu­dač­ke aka­de­mi­je” ko­je or­ga­ni­zu­je sva­kog lje­ta u rod­nom Ko­lum­bu­su (Oha­jo).
Na­šoj pu­bli­ci to­kom mi­ni tur­ne­je, na kon­cer­ti­ma u Pod­go­ri­ci, Tiv­tu i Ce­ti­nju, Ha­us pred­sta­vlja al­bum „So­ut­hern Ex­po­su­re”. Ka­že, on is­tra­žu­je, a pu­bli­ku iz­la­že la­ti­no­a­me­rič­koj, špan­skoj i fran­cu­skoj mu­zi­ci. Nje­go­vim na­stu­pom u KIC-u „Bu­do To­mo­vić” ozna­čen je po­če­tak ma­ni­fe­sta­ci­je Mje­sec po­što­va­nja dže­za. U Cr­noj Go­ri bo­ra­vi pr­vi put, i ka­ko ka­že, ono što je uspio to­kom krat­ke pa­u­ze da vi­di, ve­o­ma mu se do­pa­lo.
● Vi ste vi­o­li­ni­sta ko­ji ima kla­sič­no mu­zič­ko obra­zo­va­nje. Ka­ko i ka­da ste po­če­li da svi­ra­te džez?
– Kao 16-go­di­šnjak htio sam da se iz­jed­na­čim sa mo­jim vr­šnja­ci­ma ko­ji su u to vri­je­me po­či­nja­li da svi­ra­ju ro­ken­rol. Svi­rao sam, a on­da me je za­in­te­re­so­va­la im­pro­vi­za­ci­ja i kom­po­zi­ci­ja, kao i te­o­ri­ja mu­zi­ke. Za­tim sam po­čeo da svi­ram bluz, kao i dru­ge mu­zič­ke žan­ro­ve, da bi na kra­ju do­šao džez.
● Vi­o­li­ni­ste ne sre­će­mo če­sto u dže­zu. Ka­ko bi­ste Vi opi­sa­li šta je osnov­no u dže­zu, a što je Vas pri­vu­klo?
– To što ne sre­će­mo če­sto vi­o­li­nu u dže­zu pi­ta­nje je tra­di­ci­o­na­li­stič­kog pri­stu­pa edu­ka­ci­ji, na­či­na na ko­ji smo ob­u­če­ni. Džez je kao je­zik, po­sto­je od­re­đe­na od­stu­pa­nja. Ka­da ka­žem da je kao je­zik, mi­slim na to ka­ko raz­li­či­ti je­zi­ci ima­ju raz­li­či­tu vri­jed­nost, pa ta­ko i džez mo­že­te na­ći ne­gdje bli­zu, kao i iz­van gra­ni­ca – da­le­ko. Vo­lim da po­sma­tram džez u okvi­ru de­fi­ni­ci­je spe­ci­fič­ne po­ve­za­no­sti sa afro-ame­rič­kom kul­tu­rom, svin­gom i blu­zom, ali isto ta­ko to je i glo­bal­na mu­zi­ka ko­ja uklju­ču­je sve sti­lo­ve, in­ter­ak­ci­ju raz­li­či­tih kul­tu­ra i im­pro­vi­za­ci­ju.
● Na ko­ji na­čin džez po­ma­že kla­sič­nim mu­zi­ča­ri­ma, a gdje im mo­žda stva­ra ba­ri­je­re, na­ro­či­to ka­da poč­nu svi­ra­ti džez?
– Za me­ne je svi­ra­nje dže­za bi­lo ot­kri­će jer mi je do­pu­sti­lo da se kao mu­zi­čar slo­bod­no iz­ra­ža­vam i da se po­ve­žem sa dru­gim mu­zi­ča­ri­ma i tra­di­ci­ja­ma. To vo­lim da po­di­je­lim i sa dru­gim kla­si­ča­ri­ma. Is­tra­ži­va­ti dru­ge vi­do­ve mu­zi­ke do­zvo­lja­va kla­sič­nom mu­zi­ča­ru da po­sta­ne bo­lji u to­me što ra­di. Mi­slim da ba­ri­je­re do­la­ze kao re­zul­tat pre­tje­ra­no po­tro­še­nog vre­me­na u stu­di­ra­nju kla­sič­ne mu­zi­ke i po­ku­ša­va­nja da se ne­što iz­ve­de sa­mo na je­dan na­čin. Za­to je nov na­čin te­žak.
● Da li je na Vas mo­žda uti­cao Ste­fa­no Gra­pe­li?
– Nje­gu­jem ve­li­ko po­što­va­nje pre­ma Ste­fa­nu Gra­pe­li­ju. Ipak, na me­ne su vi­še uti­ca­li ame­rič­ki džez mu­zi­ča­ri ko­ji ni­su svi­ra­li vi­o­li­nu, kao sak­so­fo­ni­sti, pi­ja­ni­sti, tru­ba­či, gi­ta­ri­sti... Čar­li Par­ker, Majls Dej­vis, Džon Kol­trejn, Her­bi Hen­kok... mno­gi raz­li­či­ti džez umjet­ni­ci su uti­ca­li na me­ne, na­ro­či­to oni ko­ji su dje­lo­va­li to­kom 1940. go­di­na, ali ima i onih ko­je po­štu­jem, a ko­ji su stva­ra­li u pro­te­kloj de­ce­ni­ji.
● Da li i da­lje slu­ša­te nji­ho­vu mu­zi­ku?
– Ap­so­lut­no.
● Ka­že­te da je džez glo­bal­na – svjet­ska mu­zi­ka. Is­tra­žu­je­te la­ti­no­a­me­rič­ku mu­zi­ku. Da li zna­te išta o na­šoj tra­di­ci­o­nal­noj mu­zi­ci?
– Si­noć sam u KIC-u slu­šao fol­klor­nu gru­pu pje­va­ča i svi­ra­ča, ple­sa­ča, sa bub­nja­rom i har­mo­ni­kom, i bi­lo je od­lič­no, za­i­sta mi se svi­dje­lo.
Ž.JA­NjU­ŠE­VIĆ


Džez u Por­to Mon­te­ne­gru

Pe­tu go­di­nu za re­dom Por­to Mon­te­ne­gro se pri­klju­ču­je po­pu­lar­nom Mje­se­cu po­što­va­nja dže­za u Cr­noj Go­ri. Tako će ve­če­ras u 20 ča­so­va u Zbir­ci po­mor­skog na­slje­đa, u okvi­ru tra­di­ci­o­nal­ne ma­ni­fe­sta­ci­je pod slo­ga­nom Feel the La­tin Jazz (Osje­ti la­ti­no džez), u or­ga­ni­za­ci­ja Džez ar­ta iz Pod­go­ri­ce, na­stu­pi­ti Kri­sti­jan Ha­us.
Nje­gov no­vi al­bum „So­ut­hern Ex­po­su­re”, ko­ji će bi­ti dio re­per­to­ra­ra na kon­cer­tu u Por­to Mon­te­ne­gru, na­stao je pod uti­ca­jem mu­zi­ke la­tin­skih ze­ma­lja: Ar­gen­ti­ne, Špa­ni­je, Ku­be i Bra­zi­la.
U okvi­ru svog pr­vog go­sto­va­nja u Cr­noj Go­ri, Kri­sti­jan Ha­us će na­stu­pi­ti u kvar­te­tu, sa svo­jim iz­vr­snim mu­zi­ča­ri­ma: De­nom Hu­le­tom, kon­tra­bas, Ha­mil­to­nom Har­di­nom, kla­vir/kla­vi­ja­tu­re i Se­dri­kom Is­to­nom na bub­nje­vi­ma.
Lju­bi­te­lji dže­za će u sklo­pu ma­ni­fe­sta­ci­je Mje­sec po­što­va­nja dže­za uži­va­ti i na kon­cer­tu kult­nog NS Big Ben­da, ko­ji je za­ka­zan za sam kraj mje­se­ca, 29. april u Por­to Mon­te­ne­gru.
Ho­tel „Re­gent” će i to­kom apri­la na­sta­vi­ti sa džez ve­če­ri­ma pet­kom ko­je su se već afir­mi­sa­le kao kon­stant­ni i kva­li­te­tan sa­dr­žaj. To­plim to­no­vi­ma dže­za pod­go­rič­kog sa­sta­va „MP Trio”, ho­tel „Re­gent Por­to Mon­te­ne­gro” se pri­dru­žu­je ovoj glo­bal­noj džez ma­ni­fe­sta­ci­ji. Ž.K.