Pa­la­ta Bes­ku­ća, ko­ju mje­šta­ni Pr­ča­nja zo­vu Vi­la „Nje­goš”, iako vri­je­dan kul­tur­no-isto­rij­ski spo­me­nik da­nas zvr­lji prazan, za­pu­šten, bez sta­na­ra ni­ti ži­vot­nog sa­dr­ža­ja. Na­la­zi se u cen­tru, u naj­pro­met­ni­jem di­je­lu mje­sta, tik uz pri­o­bal­nu ce­stu, pre­ko pu­ta sa­mo­po­slu­ge i pe­ka­re, a od­mah uz Vi­lu „Pr­čanj”, ko­ja je uspje­šno ob­no­vlje­na i otvo­re­na za tu­ri­ste.
Raz­va­lje­na vra­ta na bal­ko­nu na pr­vom spra­tu sa sje­ve­ro­za­pad­ne stra­ne, okre­nu­te ka mo­ru, svje­do­če da Pa­la­ta Bes­ku­ća ne­ma pra­vog do­ma­ći­na da se bri­ne o njoj. Po­što ni­je ogra­đe­na, boč­no dvo­ri­šte pa­la­te mje­šta­ni ko­ri­ste za par­king, a ka­me­nom ogra­đe­nu pon­tu i man­drać - za pri­stup bar­ka­ma s mo­ra. U pa­la­ti je 1844. go­di­ne jed­no od svo­jih lje­to­va­nja na Pr­ča­nju pro­veo vla­di­ka Pe­tar II Pe­tro­vić Nje­goš, o če­mu iz­nad ula­znih vra­ta s pri­o­bal­nog pu­ta svje­do­či i ta­bla is­kle­sa­na u ka­me­nu. O Nje­go­še­vom pri­su­stvu na Pr­ča­nju svje­do­či i bi­sta na ula­zu u Bo­go­ro­di­čin hram, de­se­tak me­ta­ra od Pa­la­te Bes­ku­ća. Mje­šta­ni že­le da re­vi­ta­li­zu­ju sta­ri­ne i po­no­vo vred­nu­ju isto­ri­ju, kul­tur­no na­slje­đe Pr­ča­nja, ali ni­je la­ko ka­da vla­sni­štvo ni­je tač­no de­fi­ni­sa­no, te im je po­treb­na po­dr­ška ši­re za­jed­ni­ce.
– Ob­no­vlje­ne su mno­ge ku­će-pa­la­te ko­je su pro­da­te pri­vat­nim li­ci­ma, ali su pro­blem objek­ti ko­ji su ne­kad bi­li u vla­sni­štvu biv­še dr­ža­ve. U okvi­ru biv­šeg In­sti­tu­ta za re­ha­bi­li­ta­ci­ju „Vr­mac” (Be­o­grad - Mla­de­no­vac) bi­la je i Vi­la „Nje­goš”- Pa­la­ta Bes­ku­ća, ko­ja je da­ta u za­kup pri­vat­nom li­cu, a ono je obje­kat da­lo u pod­za­kup dru­gom li­cu. Zgra­da je za­pu­šte­na, ni­ko ne bri­ne o njoj, du­va­ju vje­tro­vi i pa­da­ju oluj­ne ki­še kroz otvo­ren bal­kon. Jed­no vri­je­me je to­kom se­zo­ne tu bi­lo lju­di, ali zgra­da i da­lje ni­je u funk­ci­ji. Mje­sna za­jed­ni­ca je po­kre­nu­la ini­ci­ja­ti­vu da, s ob­zi­rom na zna­čaj ovog spo­me­ni­ka kul­tu­re, dr­ža­va otu­đi tu zgra­du i da je ustu­pi na upra­vlja­nje Mjesnoj za­jed­ni­ci, ka­že Zo­ran Br­gu­ljan, pred­sjed­nik MZ. Ta­kav pro­stor, do­da­je on, neo­p­ho­dan je mje­šta­ni­ma da bi osmi­sli­li kul­tur­ni ži­vot mje­sta i po­nu­di­li no­ve sa­dr­ža­je tu­ri­sti­ma.
– Ide­ja je da tu na­pra­vi­mo iz­lo­žbe­ni pro­stor, bi­bli­o­te­ku, da zgra­da bu­de u funk­ci­ji, s ob­zi­rom na bo­ga­to kul­tur­no-isto­rij­sko i po­mor­sko na­slje­đe Pr­ča­nja. To bi bi­la do­dat­na tu­ri­stič­ka po­nu­da. Ima­mo pu­no to­ga da po­ka­že­mo tu­ri­sti­ma pod uslo­vom da se or­ga­ni­zu­je­mo, što je po­sao za mla­đe ge­ne­ra­ci­je, sma­tra Br­gu­ljan, du­go­go­di­šnji mje­sni funk­ci­o­ner.
Po­sje­ti­o­ci­ma i tu­ri­sti­ma Pr­ča­nja bi­la bi in­te­re­sant­na pri­ča ko­ju ova pa­la­ta so­bom no­si. Pri­ča o po­ro­di­ci Bes­ku­će, ko­ja se na Pr­čanj do­se­li­la iz Str­pa oko 1660. go­di­ne. Kra­jem 18. vi­je­ka nje­ni po­tom­ci su ste­kli ple­mić­ku ti­tu­lu i iz­gra­di­li pa­la­te u Bo­ki, Ve­ro­ni, Ca­ri­gra­du, a u vri­je­me austrij­ske vla­da­vi­ne, u Ko­to­ru su ima­li pa­la­tu u ko­joj su bi­li smje­šte­ni Okru­žni i Sre­ski sud. Pa­la­ta na Pr­ča­nju je po­dig­nu­ta u tom pe­ri­o­du kao ljet­nji­ko­vac mle­tač­kog kon­ta. U ar­hi­vi­ma je sa­ču­va­na pri­ča da je do­ma­ćin, ka­da je do­bio ti­tu­lu „kon­te”, to pro­sla­vio ba­ca­njem du­ka­ta sa pro­zo­ra na ce­stu. Bi­la je mje­sto oku­plja­nja austrij­skih nad­voj­vo­da, a ka­da je 1878. go­di­ne u Bo­ki bo­ra­vi­la me­đu­na­rod­na flo­ta, ko­ja je osi­gu­ra­va­la da Tur­ska ustu­pi Cr­noj Go­ri Bar i Ul­cinj, bra­ća Bes­ku­ća su ko­man­dan­ti­ma la­đa ra­znih na­rod­no­sti u pa­la­ti pri­re­đi­va­li ga­la ve­če­re, igre i za­ba­ve.
– Pa­la­ta Bes­ku­ća jed­na je od ri­jet­kih ko­ja se na­la­zi ne­po­sred­no uz oba­lu, a ko­ja je sa­ču­va­la di­rek­tan i auten­ti­čan kon­takt sa mo­rem. Put ko­ji je po­čet­kom 20. vi­je­ka, za vri­je­me austro­u­gar­ske vla­da­vi­ne, us­po­sta­vljen uz oba­lu za­li­va, i pre­sje­kao ve­zu ve­ći­ne ku­ća u Do­bro­ti, Pe­ra­stu i Pr­ča­nju sa mo­rem, pro­šao je iza pa­la­te Bes­ku­ća. Za­hva­lju­ju­ći to­me, da­nas na nje­nom pri­mje­ru mo­že­mo da vi­di­mo ka­ko je iz­gle­da­la ve­ći­na pa­la­ta sa di­rekt­nim iz­la­zom na mo­re, sa po­plo­ča­nim dvo­ri­šti­ma is­pred, pon­tom i man­dra­ćem, pi­šu ar­hi­tek­te Alek­san­dra Ka­pe­ta­no­vić, Ta­tja­na Ra­jić i Bi­lja­na Gli­go­rić, autor­ke pu­bli­ka­ci­je „Pa­la­te Bo­ke Ko­tor­ske”, iz­da­nje NVO „Expe­di­tio”.
M.D.Po­po­vić



Od na­ci­o­nal­nog zna­ča­ja

- Pa­la­ta Bes­ku­ća je kao ti­pi­čan pri­mjer bo­kelj­ske ba­rok­ne grad­nje sta­vlje­na pod za­šti­tu dr­ža­ve rje­še­njem iz­da­tim 1987. go­di­ne. U vri­je­me sta­vlja­nja pod za­šti­tu ozna­če­na je kao pro­fa­ni obje­kat, a za­tim kao spo­me­nik tre­će ka­te­go­ri­je. Spro­ve­de­nim Pro­jek­tom re­va­lo­ri­za­ci­je kul­tur­nih do­ba­ra, Pa­la­ta je de­fi­ni­sa­na kao kul­tur­no-isto­rij­ski obje­kat (ar­hi­tek­ton­sko dje­lo, pro­fa­ni obje­kat) i pred­lo­žen kao kul­tur­no do­bro od na­ci­o­nal­nog zna­ča­ja, sa­op­šti­li su nam iz Upra­ve za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra, pod­ruč­na je­di­ni­ca Ko­tor.
Ba­rok­na pa­la­ta sklad­nih pro­por­ci­ja iz­gra­đe­na je od te­sa­nog kor­ču­lan­skog ka­me­na. Ima pri­ze­mlje, dva spra­ta i bel­ve­der (vi­di­ko­vac). Nje­no pro­če­lje kra­se sti­li­zo­va­ni otvo­ri, vi­jen­ci, stre­he, kao i bal­kon sa ba­rok­nom ba­lu­stra­dom na pr­vom spra­tu. Is­pod jed­nog od pro­zo­ra na­la­ze se dva ka­me­na gr­ba. Fa­sa­du ka uli­ci je ne­ka­da kra­si­la vi­đe­ni­ca. En­te­ri­jer pa­la­te ni­je sa­ču­van, ali je oču­van ka­rak­ter unu­tra­šnje or­ga­ni­za­ci­je pro­sto­ra, ka­rak­te­ri­sti­čan za ba­rok­ne pa­la­te Bo­ke, po­ja­sni­li su nam iz ko­tor­ske Upra­ve.