O Ve­li­ci i Ve­li­ča­ni­ma u po­sled­nje vri­je­me na­pi­sa­no je vi­še knji­ga, ali je knji­ga prof. dr Mar­ka Kne­že­vi­ća „Ve­li­ka i Nov­ši­će - za­vi­čaj­na mo­no­gra­fi­ja” pr­va ko­ja ob­u­hva­ta Ve­li­ku i Nov­ši­će kao mje­snu i ple­men­sku za­jed­ni­cu i ko­ja je kon­ci­pi­ra­na i si­ste­ma­ti­zo­va­na kao kom­plek­sna i sve­o­bu­hvat­na na­uč­na mo­no­gra­fi­ja. Ima kar­to­graf­ske pri­lo­ge i fo­to­gra­fi­je, a za­sni­va se na in­ter­di­sci­pli­nar­nom i so­ci­o­lo­škom pri­stu­pu i ko­ri­šće­nju pro­vje­re­nih na­uč­nih me­to­da.
Dje­lo „Ve­li­ka i Nov­ši­će - za­vi­čaj­na mo­no­gra­fi­ja” ob­ja­vi­le su iz­da­vač­ke knji­ge „Štam­par Ma­ka­ri­je” - „Ok­to­ih”, iz Be­o­gra­da i „Obod­sko slo­vo” iz Pod­go­ri­ce. Na 361 stra­ni­ci, kroz 13 po­gla­vlja, bo­ga­to ilu­stro­va­ni su tek­sto­vi o po­lo­ža­ju i gra­ni­ca­ma, pri­ro­di, Ve­li­ki i Nov­ši­ću u pro­šlo­sti, sta­nov­ni­štvu, škol­stvu, du­hov­nom i dru­štve­nom ži­vo­tu Ve­li­ča­na. Ta­ko­đe, prof. dr Kne­že­vić pi­še o to­po­no­ma­sti­ci, kul­tur­no-isto­rij­skom na­slje­đu, zna­me­ni­tim, za­slu­žnim i is­tak­nu­tim lič­no­sti­ma, pri­vred­noj dje­lat­no­sti Ve­li­ke i Nov­ši­ća, ali i pej­za­žnim ka­rak­te­ri­sti­ka­ma, eko­lo­škom sta­nju i pro­ble­mi­ma za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne, te ana­li­zi­ra raz­voj MZ Ve­li­ka, sa­gle­da­va­ju­ći per­spek­ti­vu i vi­zi­ju nje­nog odr­ži­vog raz­vo­ja.
Knji­ga je, za­pra­vo, po­sve­će­na ne­vi­nim žr­tva­ma ge­no­ci­da u Ve­li­ci 1944. i plav­skog za­tvo­ra 1941. go­di­ne, ve­lič­kim bor­ci­ma pa­lim u ra­to­vi­ma za slo­bo­du, dje­ča­ku Mi­ro­sla­vu i osta­lim žr­tva­ma bom­bar­do­va­nja Mu­ri­ne 1999. go­di­ne.
Do­sa­da­šnja pro­u­ča­va­nja Ve­li­ke i Nov­ši­ća pre­te­žno su ba­zi­ra­na na gno­se­o­lo­škim sa­zna­nji­ma do ko­jih se do­šlo iz li­te­ra­tu­re, pre­da­nja i ar­hi­va, dok su ne­po­sred­ne me­to­de, po­seb­no te­ren­ske op­ser­va­ci­je, sla­bo ko­ri­šće­ne. Dug pre­ma žr­tva­ma zlo­či­na na­sta­log od oku­pa­to­ra i nji­ho­vih slu­gu ni­je is­pu­njen. Kao čo­vjek ko­ji je ostao do­slje­dan og­nji­štu slav­nih pre­da­ka i kao is­tra­ži­vač ovih kra­je­va, autor Kne­že­vić, osje­tio se i po­zva­nim i pro­zva­nim da po­sve­ti knji­gu za­vi­ča­ju i da is­pu­ni dio du­ga pre­ma žr­tva­ma zlo­či­na, me­đu ko­ji­ma su i nje­go­vi ma­lo­ljet­ni brat i se­stra.
– Či­ta­o­ci ove knji­ge i is­tra­ži­va­či Gor­njeg Po­li­mlja, Plav­ske žu­pe i Va­so­je­vi­ća, na­ći će na stra­ni­ca­ma ove mo­je knji­ge do­sta ma­te­ri­ja­la, ka­kvog ne­ma u dru­gim pi­sa­nim iz­vo­ri­ma. Knji­ga da­je in­for­ma­ci­je i od­go­vo­re na broj­na pi­ta­nja i di­le­me: o lju­di­ma, is­tak­nu­tim i za­slu­žnim lič­no­sti­ma i nji­ho­vim sud­bi­na­ma, isto­rij­skim zbi­va­nji­ma, za­jed­nič­koj oslo­bo­di­lač­koj bor­bi Ve­li­ča­na i Va­so­je­vi­ća pro­tiv Tu­ra­ka. Ta­ko­đe, bi­lje­žim pat­nje i stra­da­nja sta­nov­ni­štva u plav­skom za­tvo­ru 1941, ge­no­ci­du u Ve­li­ci 1944, ali i po­ri­je­klu brat­sta­va, de­mo­graf­skim kre­ta­nji­ma, škol­stvu, du­hov­nom i dru­štve­nom ži­vo­tu Ve­li­ča­na, pro­ce­si­ma ko­ji do­vo­de do pu­sto­še­nja se­la i ga­še­nja ško­la, o obi­ča­ji­ma, pri­vred­nim dje­lat­no­sti­ma, te­škoj pro­šlo­sti, ne­za­vid­noj sa­da­šnjo­sti i ne­iz­vje­snoj bu­duć­no­sti Ve­li­ke i Nov­ši­ća –na­vo­di autor.
Je­dan od re­cen­ze­na­ta knji­ge Go­ran Ki­ko­vić, isto­ri­čar, na­vo­di da je knji­ga prof. dr Mar­ka Kne­že­vi­ća kom­plek­sna i si­ste­ma­ti­zo­va­na na­uč­na mo­no­gra­fi­ja, ko­ja, po­red pred­go­vo­ra i za­ključ­ka, ima vi­še na­uč­no pot­kri­je­plje­nih i ute­me­lje­nih po­gla­vlja.
Prof. dr Ran­ko Si­mo­no­vić ka­že da s ob­zi­rom na sve ono šta knji­ga ob­u­hva­ta, da se mo­že re­ći da ima en­ci­klo­pe­dij­ski ka­rak­ter...
– Mo­no­gra­fi­ju naj­i­skre­ni­je pre­po­ru­ču­jem... ka­ko bi sva­ki Ve­li­ča­nin, kao i sva­ki dru­gi či­ta­lac, do­bio vri­jed­nu knji­gu, sa po­seb­nim mje­stom u po­ro­dič­noj bi­bli­o­te­ci. Po­no­san bi bio ka­da bi bar sva­ki dru­gi Ve­li­ča­nin, či­ta­ju­ći ovu knji­gu, bli­že upo­znao svoj za­vi­čaj, da bi ga još vi­še za­vo­lio – na­vo­di su Si­mo­no­vi­ća.
N.V.


Od pra­i­sto­ri­je do NA­TO bom­bi

Pu­bli­ci­sta Bra­ni­slav Ota­še­vić je apo­stro­fi­rao da po­gla­vlje u knji­zi o pro­šlo­sti Ve­li­ke i Nov­ši­ća, po­čev od pra­i­sto­ri­je, pre­ko sred­njo­vje­kov­ne srp­ske dr­ža­ve, osman­lij­skog do­ba, bal­kan­skih ra­to­va i sta­nja po­sli­je njih, Pr­vog i Dru­gog svjet­skog ra­ta i NA­TO agre­si­je 1999. go­di­ne, pred­sta­vlja isto­rij­sku epo­pe­ju Ve­li­ča­na.