Knji­ga „Sta­ri ći­ri­lič­ni nat­pi­si Is­toč­ne Her­ce­go­vi­ne (sa pre­gle­dom kr­sto­va)” lje­ka­ra i pi­bli­ci­ste Go­ra­na Ž. Ko­ma­ra pred­sta­vlje­na je pred broj­nom pu­bli­kom u Nik­ši­ću. Svo­je­vr­sni zbor­nik na­stao kao plod je­da­na­e­sto­go­di­šnjeg is­tra­ži­va­nja na tlu sta­re Her­ce­go­vi­ne, a dr Ko­mar je na vi­še od 400 stra­na pred­sta­vio fo­to­gra­fi­jom i te­melj­nim ob­ja­šnje­njem nat­pi­se sa sta­rih spo­me­ni­ka tog pod­ruč­ja, ko­ji da­ti­ra­ju od Sred­njeg vi­je do 19. sto­lje­ća. Kao ma­log ko­jeg is­tra­ži­va­ča ći­ri­lič­nih nat­pi­sa dr Ko­ma­ra kra­se is­traj­nost, po­žr­tvo­va­nost i ne­se­bič­nost u ra­du, ka­za­la je prof. dr Je­li­ca Sto­ja­no­vić. Ko­mar je, is­ta­kla je ona, „tra­gao za va­žnim, ne­pa­tvo­re­nim i istin­skim isto­rij­skim na­sle­đem, za bi­lje­zi­ma vre­me­na i pro­sto­ra, za svje­do­če­njem čo­vje­ka o čo­vje­ku, zdru­že­nog sa kr­stom i Hri­stom”. Otrg­nuv­ši od za­bo­ra­va, pr­ko­se­ći ljud­skoj agre­si­ji, že­lji za uni­šta­va­njem i bri­sa­njem tra­go­va, autor je sa­brao ri­ječ kao svje­do­če­nje.
Me­đu naj­bo­ga­ti­jom gra­đom, is­ta­kla je ona, spa­da­ju pred­je­li ve­za­ni za Bi­le­ću, Gac­ko, Tre­bi­nje, Sto­lac, Lju­bi­nje, Ne­ve­si­nje, za­tim Ka­li­no­vik, Go­ra­žde, Foj­ni­cu, Ča­plji­nu, Sa­ra­je­vo, Po­po­vo Se­lo, Po­po­vo Po­lje, Pe­tro­vo Po­lje, Bo­rič, Ulog, Da­bar, Bla­gaj, Ber­ko­vi­će, Lju­bo­mir, Šće­pan Po­lje. Ne­ma­li broj nat­pi­sa sa­ču­van je i na pod­ruč­ju naj­i­stoč­ni­je Her­ce­go­vi­ne, ko­ja da­nas pri­pa­da Cr­noj Go­ri, u Nik­ši­ću, Pi­vi, Bo­ki, Her­ceg No­vom. Za sve nat­pi­se, ka­za­la je Sto­ja­no­vić, Ko­mar u knji­zi da­je fo­to­gra­fi­je, raz­ri­je­šen i raš­či­tan tekst ko­ji je po­tom pre­ve­den i na sa­vre­me­ni srp­ski je­zik. U knji­zi se na­la­ze i ne­ki ra­ni­je ob­ja­vlji­va­ni tek­sto­vi, uz sa­da­šnja is­tra­ži­va­nja, ali Ko­mar iz­no­si i svo­ja ot­kri­ća, ko­ja po pr­vi put da­je jav­no­sti na uvid.
- Kao što po­ka­zu­je ova stu­di­ja, u vre­me­nu i ka­me­nu is­toč­ne Her­ce­go­vi­ne ukle­sa­na je ći­ri­li­ca. Ona je njen bi­ljeg, pe­čat, na­sle­đe, ži­vot i smrt, krst u ovom i onom svi­je­tu. Da­nas, u naj­i­stoč­ni­joj Her­ce­go­vi­ni, sa­da u sa­sta­vu Cr­ne Go­re, go­to­vo da vi­še ne­ma ći­ri­li­ce, što je usud ovog vre­me­na - re­kla je, iz­me­đu osta­log, Sto­ja­no­vić.
Knji­ga „Sta­ri ći­ri­lič­ni nat­pi­si Is­toč­ne Her­ce­go­vi­ne” ne­mjer­ljiv je do­pri­nos oču­va­nju kul­tur­no-isto­rij­skog na­sle­đa srp­skog na­ro­da, po­go­to­vo da­nas ka­da se, ka­ko je re­kao pro­fe­sor Ve­se­lin Ma­to­vić, „kra­de i pre­i­me­nju­je”. Ri­ječ je o vri­jerd­noj na­uč­noj stu­di­ji ko­je je dr Ko­mar ba­zi­rao, uz obi­la­zak za­pu­šte­nih i za­bo­ra­vlje­nih spo­me­ni­ka, i na ana­li­za­ma iz mu­ze­ja i ar­hi­va Du­brov­ni­ka i Bo­ke.
- Mo­žda da­nas u srp­skom na­ro­du ima ne­ko ko je u sta­nju da ra­di ta­kav po­sao, ali si­gu­ran sam, ne sa to­li­ko vo­lje kao on. O zna­ča­ju spo­me­ni­ka i po­sla ko­ji je oba­vio ne tre­ba mno­go go­vo­ri­ti, jer kao što vi­di­mo, svje­do­ci smo sva­ko­dnev­ne kra­đe kul­tur­nog na­sle­đa, od­u­zi­ma­nja, pre­i­me­no­va­nja, a Ko­mar na ova­kav na­čin taj pro­ces za­u­sta­vlja. Nje­go­va knji­ga je za na­uč­ni­ke, isto­ri­ča­re je­zi­ka, za ar­he­o­lo­ge, po­klon uz ko­ji mo­gu da na­sta­ve sa na­uč­nim is­tra­ži­va­nji­ma - is­ta­kao je Ma­to­vić.
Pro­mo­ci­ju, ko­ju je bla­go­slo­vio pro­to­je­rej sta­vro­for Dra­gan Kru­šić, or­ga­ni­zo­va­li su Cr­kve­na op­šti­na Nik­ši­ća i Udru­že­nje Ba­nja­na i Ru­di­nja­na „Vla­di­ka Sa­va Ko­sa­no­vić”.
B.BRA­ŠNjO

Ba­šti­na za­toč­ni­ka
Ko­sov­skog za­vje­ta

Za zbor­nik bi­lo je neo­p­hod­no obi­ći ne­bro­je­na mje­sta u Sta­roj Her­ce­go­vi­ni, a do mno­gih zbog za­pu­šte­no­sti ni­je bi­lo mo­gu­će sti­ći. Ka­da je u jed­nom Da­brov­skom se­lu po­sje­tio ta­mo­šnju ne­kro­po­lu, jed­nu od naj­ve­ćih u BiH, uvi­dio je da je­dan nat­pis, ra­ni­je ob­ja­vlji­van, ni­je vje­ro­do­stoj­no pre­ne­sen. To ga je pod­sta­klo da po­sao od­ra­di na pra­vi na­čin. Že­lja mu je bi­la da do­ka­že i po­ka­že da steć­ci ni­je­su, kao što su ne­ki is­tra­ži­va­či kon­sta­to­va­li, je­re­tič­ki spo­me­ni­ci, već da svje­do­če i ču­va­ju isto­ri­ju sta­rog, da­nas, go­to­vo prog­na­nog, pi­sma.
- Uko­li­ko bi pre­ko 72 hi­lja­de ovih grob­nih spo­me­ni­ka, ko­li­ko se pro­cje­nju­je da ih ima na pro­sto­ru BiH, pred­sta­vlja­li pro­iz­vod ne­ke je­re­tič­ke sku­pi­ne, on­da bi ona bi­la naj­ve­ći je­re­tič­ki po­kret u isto­ri­ji Evro­pe, ako ne i svi­je­ta. Steć­ci je­su znak iden­ti­te­ta, a ipak, iako su naj­br­oj­ni­ji u is­toč­noj He­ce­go­vi­ni na tra­gu isto­rij­skog Ko­sov­skog pu­ta, oni pred­sta­vlja­ju ba­šti­nu svih bal­kan­skih za­toč­ni­ka Ko­sov­skog za­vjet, ta­man kao i ći­ri­lič­no pi­smo - re­kao je Ko­mar.