Kon­cert ko­ji je po­sta­vio ba­rem lje­stvi­cu vi­še, ka­da je u pi­ta­nju cr­no­gor­ska mu­zič­ka sce­na, odr­ža­li su u ve­li­koj sa­li Kul­tur­no – in­for­ma­tiv­nog cen­tra „Bu­do To­mo­vić” gi­ta­ri­sti dr Sr­đan Bu­la­to­vić i Dar­ko Nik­če­vić. Pot­po­mog­nu­ti ko­le­ga­ma, per­ku­si­o­ni­stom Dra­go­lju­bom Đu­ri­či­ćem, vi­o­li­ni­stom mr Vi­li­jem Fer­di­nan­di­jem, fla­u­ti­stom Bo­ri­som Nik­če­vi­ćem i kon­tra­ba­si­stom Sla­ve­nom Tu­ru­sko­vi­ćem, pod­go­rič­koj pu­bli­ci kon­cert­no su pred­sta­vi­li no­vi al­bum „Rit­mi­ko”. Ka­ko su i po­če­li, ži­vim rit­mo­vi­ma na­slov­ne kom­po­zi­ci­je al­bu­ma, ta­ko su i za­vr­ši­li, tre­ćim bi­som, po­no­vo sa „Rit­mi­kom”. Eener­gi­ja pu­bli­ke i mu­zi­ča­ra, ko­ja je kru­ži­la, stvorila je od­lič­nu si­ner­gi­ju emo­ci­ja i mu­zi­ke, obo­stra­nog vid­nog ras­po­lo­že­nja i vr­hun­skog užit­ka. Tač­ni­je sve ono što či­ni je­dan kva­li­te­tan i uspje­šan kon­cert. Sve bi se mo­glo pod­ve­sti i pod na­ziv jed­ne od kom­po­zi­ci­ja „Sla­vic per­pe­tu­um mo­bi­le”, od­no­sno, „traj­no” rit­mič­ko po­i­gra­va­nje na­šom mu­zič­kom ba­šti­nom, u naj­ši­rem obi­mu, ko­je je pu­bli­ci pru­ži­lo ne­za­bo­rav­no ve­če.
Gi­ta­ri­sta Sr­đan Bu­la­to­vić ni­je krio za­do­volj­stvo na­kon kon­cer­ta zbog po­zi­tiv­nih re­ak­ci­ja pu­bli­ke, kao i sa­rad­njom sa ko­le­ga­ma. Do­dat­no je bio za­do­vo­ljan jer su taj dan na­po­kon u ru­ka­ma ima­li CD u iz­da­nju RTCG, a či­je iz­da­va­nje su po­mo­gli Mi­ni­star­stvo kul­tu­re i PAM. Na kon­sta­ta­ci­ju da su se ovaj put žan­rov­ski raz­i­gra­li, Bu­la­to­vić do­da­je:
- Ta­ko je, pa za­to smo al­bum i na­slo­vi­li „Rit­mi­ko”. Kom­po­zi­ci­je je­su raz­i­gra­ne, pre­te­že­no ba­zi­ra­ne na ne­pra­vil­nim rit­mo­vi­ma i br­žeg su tem­pa. Že­li­mo da kroz kom­po­zi­ci­je ži­vljeg ka­ra­ka­te­ra pu­bli­ci pru­ži­mo ener­gi­je, a ne da im je uzme­mo, što na­rav­no ne zna­či da su spo­ri­je kom­po­zi­ci­je bez ener­gi­je – ka­že Bu­la­to­vić. Do­da­je da pla­ni­ra­ju kon­cer­te u svim cr­no­gor­skim gra­do­vi­ma, u Be­o­gra­du i to­kom ju­la u Bri­se­lu. Ka­ko ka­že, kon­ce­ra­ta bi bi­lo i vi­še, kao i po­zi­va, ali po­što sve sa­mi od­ra­đu­ju, jed­no­stav­no ne stiž­ću da se svi­ma oda­zo­vu.
Za­ni­mlji­vu par­ti­ju od­svi­rao je vi­o­li­ni­sta mr Vi­li Fer­di­nan­di, ko­ji se ra­do oda­zvao po­zi­vu da svi­ra sa gi­tar­skim du­e­tom Nik­če­vić – Bu­la­to­vić. Ka­ko ka­že, kla­sič­na mu­zi­ka je nje­go­va pr­va lju­bav i nje­gov po­ziv, za­tim sli­je­di džez, a ovaj pro­je­kat sa­gle­da­va kao za­ni­mljiv iza­zov. Jer, ovo je spe­ci­fič­na mu­zi­ka, ko­ju, ka­ko ka­že, stva­ra­ju i iz­vo­de dva vr­sna mu­zi­ča­ra, pi­sme­na, ško­lo­va­na, do­bri pe­da­go­zi i gi­ta­rist.
- Za me­ne je ovo ne­što no­vo, ali, na­kon to­li­ko go­di­na ba­vlje­nja mu­zi­kom gdje se uvi­jek sve zna gdje i ka­ko, od­go­va­ra mi da po­ne­kad uđem u slo­bod­ni­je sti­lo­ve, kao džez ili ovu vr­stu mu­zi­ke ko­ju oni nje­gu­ju. Na­rav­no, kao pro­fe­si­o­nal­cu, ni­šta mi ni­je stra­no kad je mu­zi­ka u pi­ta­nju – do­da­je Fer­di­nan­di.
Iako vi­o­li­ni­sta, go­di mu spoj bub­nje­va, kon­tra­ba­sa, aku­stič­nih gi­ta­ra i fla­u­te.
- Sve su to u prin­ci­pu aku­stič­ni in­stru­men­ti, i to je ono što mi pri­ja. Sve kom­po­zi­ci­je su no­ti­ra­ne, i to na­ma kao pro­fe­si­o­nal­ci­ma kla­si­ča­ri­ma od­go­va­ra, da ima­mo za­pis po ko­me će­mo svi­ra­ti. Na­rav­no, uz taj za­pis po­sto­ji mo­guć­nost slo­bod­ni­jeg iz­ra­ža­va­nja, što je po­la­zna tač­ka da se osje­ćam do­bro – ka­že Fer­di­nan­di.
Za­do­volj­stvo uče­šćem u ovom pro­jek­tu ne kri­je ni Dra­go­ljub Đu­ri­čić, per­ku­si­o­ni­sta.
- Na­vi­kli smo se to­kom ovih kon­ce­ra­ta, i sa­da to već ide opu­šte­no. Zna se ka­ko se svi­ra, ima do­sta i ne­ke im­pro­vi­za­ci­je što je za div­no ču­do s ob­zi­rom da je to mu­zi­ka ko­ja je do­sta fik­sna, i bli­ža je kla­si­ci, ne­go dže­zu i bi­lo če­mu dru­gom. Ovo je za­pra­vo kla­sič­na mu­zi­ka is­cr­plje­na iz tra­di­ci­o­nal­ne cr­no­gor­ske mu­zi­ke. Me­ni je za­bav­no svi­ra­ti s nji­ma, in­spi­ra­tiv­no, igram se ne­kih rit­mo­va na ne­ki neo­bi­čan na­čin... Na­pra­vio sam sad i ne­ke po­seb­ne pa­li­ce da ih ne bih da­vio sa zvu­kom. Sa zvu­kom fla­u­te, vi­o­li­ne i kon­tra­ba­sa ovo je do­bi­lo no­vu di­men­zi­ju, i mo­že­mo svi­ra­ti bi­lo gdje u svi­je­tu a da se ne po­sti­di­mo – za­klju­ču­je Đu­ri­čić
Ž.J.

Vr­lo smo kom­pli­ko­va­ni

- Bu­la­to­vić i Nik­če­vić ima­ju ne­vje­ro­vat­nu sup­til­nost mu­zič­ku, jer kla­sič­na gi­ta­ra iz­i­sku­je ne­vje­ro­va­tan rad i trud da se po­stig­ne taj iz­raz nje­žno­sti, sup­til­no­sti, lir­skog, a ja sam tu do­šao, kao ne­ki, ka­ko bih re­kao, Ar­le­kin. Ma­lo sam do­dao ne­kog pu­nog rit­ma, ja­ko neo­bič­nog, ko­ji me in­spi­ri­še. Uvi­jek sam se ču­dio za­što smo mi Cr­no­gor­ci pro­gla­še­ni da ni­smo mu­zi­kal­ni u svo­joj tra­di­ci­o­nal­noj mu­zi­ci, a ka­da do­đe­te da ana­li­zi­ra­te on­da je to kom­pli­ko­va­no, i je­di­no su al­ban­ska, ma­ke­don­ska i bu­gar­ska mu­zi­ka na Bal­ka­nu kom­pli­ko­va­ni­je – do­da­je Đu­ri­čić.