Auto­por­tret ba­rok­nog sli­ka­ra Tri­pa Ko­ko­lje, ko­ji se ču­va u Pa­la­ti Bu­jo­vi­ća, Mu­ze­ju gra­da Pe­ra­sta, ni­je­mi je trag umjet­ni­ka ko­ji je svo­jim dje­lom za­du­žio Pe­ra­šta­ne i ci­je­lu Bo­ku Ko­tor­sku. Po ovom por­tre­tu ra­đe­na je i bi­sta Tri­pa Ko­ko­lje, ko­ja se na­la­zi u cen­tru tr­ga is­pred žup­ne cr­kve Sv. Ni­ko­le u Pe­ra­stu. Ulje na da­sci di­men­zi­ja 38 H 27,5 cm, ra­đe­no oko 1690. go­di­ne, ošte­će­no je i oče­ku­je ga kon­zer­va­ci­ja, na­ja­vi­li su po­sle­ni­ci Pe­ra­škog mu­ze­ja po­vo­dom obi­lje­ža­va­nja Da­na mu­ze­ja i ujed­no 354. go­di­ne od ro­đe­nja Tri­pa Ko­ko­lje.
Naj­ve­ći umjet­nič­ki do­met Tri­po Ko­ko­lja je ostva­rio u re­li­gi­o­znom stva­ra­la­štvu - ura­dio je ve­li­ki broj pa­la i ol­tar­skih sli­ka, a nje­go­vo ži­vot­no dje­lo je unu­tra­šnja de­ko­ra­ci­ja cr­kve Go­spe od Škr­pje­la, is­ta­kla je Alek­san­dra Si­me­u­no­vić, ku­stos isto­rij­sko-umjet­nič­ke zbir­ke. Ko­ko­lje­vo re­mek-dje­lo ka­sno­ba­rok­nog sli­kar­stva ra­đe­no je pre­ma iko­no­graf­skom pro­gra­mu sa­mog nad­bi­sku­pa An­dri­je Zma­je­vi­ća. Ono pred­sta­vlja je­din­stve­nu sin­te­zu nje­go­ve ide­je i sli­ka­re­vog ostva­re­nja kroz auten­tič­ni li­kov­ni iz­raz. U ma­ni­ru za­pad­njač­ke iko­no­gra­fi­je - da se kroz sli­ku po­ša­lje ja­sna po­ru­ka, na­stao je je­dan od naj­ljep­še iz­ve­de­nih Ma­ri­jan­skih ci­klu­sa, ka­ko na ovim pro­sto­ri­ma, ta­ko i u okvi­ru kul­tur­nog i umjet­nič­kog na­slje­đa ju­go­i­sti­oč­ne Evro­pe. Ci­klus je za­po­čet 1685. go­di­ne i stva­ran je jed­no de­se­tlje­će.
- Ar­hi­tek­ton­sko rje­še­nje cr­kve Go­spa od Škr­pje­la ko­ja je lon­gi­tu­di­nal­ne osno­ve, uslo­vi­lo je i pro­mje­nu struk­tu­re unu­tra­šnje de­ko­ra­ci­je. Umje­sto ve­li­kog bro­ja ma­lih sli­ka, pri­stu­pi­lo se iz­ra­di ma­log bro­ja, ali ve­ćih di­men­zi­ja. Ho­ri­zon­tal­na kon­cep­ci­ja je na­iz­gled pre­ki­nu­ta za­vjet­nim plo­či­ca­ma ko­je su u stva­ri dio cje­li­ne jer ci­je­la cr­kva i je­ste vo­tiv­ni dar Bo­go­ro­di­ci kao spa­si­telj­ki i za­štit­ni­ci...Tri­po je u ovom svom ra­du vr­lo pre­ci­zno is­pu­nio i glav­no na­če­lo ba­rok­nog sli­kar­stva - iz­ra­ža­va­nje du­še ko­ja ljud­sko ti­je­lo tje­ra na ak­ci­ju, po­kret. To se sma­tra­lo po­treb­nim da bi vjer­ni­ka što bo­lje uklju­či­lo u sa­dr­žaj sli­ke, is­ti­če Si­me­u­no­vić.
U pr­voj do­njoj zo­ni na­o­sa u ale­go­rij­skom du­hu ba­rok­ne epo­he pred­sta­vlje­no je 14 sta­ro­za­vjet­nih pro­ro­ka i si­bi­la (Moj­si­je, Da­vid i Li­bi­ka, Za­ha­ri­ja i Euro­pa, Isa­i­ja i Del­fi­ka...) Oni ov­dje ima­ju ulo­gu pri­po­vje­da­ča i vjer­ni­ka uvo­de u sa­dr­žaj sli­ka u gor­njoj zo­ni i na ta­va­ni­ci. Na­sli­ka­ni su okre­nu­ti ka po­sma­tra­ču ili na­gla­še­nom ge­sti­ku­la­ci­jom uka­zu­ju na du­bo­ki smi­sao ono­ga što je is­pi­sa­no na svi­ci­ma ko­je dr­že u ru­ka­ma. Za­ni­mlji­vo je, do­da­je Si­me­u­no­vić, da se sma­tra da je Tri­po svoj lik „dao“ je­van­đe­li­sti Jo­va­nu, ko­ji je pri­ka­zan u do­njoj zo­ni, kao hro­ni­čar sve­ga ono­ga što su pro­ro­ci i si­bi­le na­go­vi­je­sti­li.
- Tri­po je ukra­ša­vao i Go­spu od Ro­za­ri­ja, ma­u­zo­lej ko­ji je nje­gov me­ce­na po­di­gao za ži­vo­ta, a sma­tra se ko­pi­jom sli­ke iz rim­ske ba­zi­li­ke San­ta Ma­ri­ja Ma­đo­re. Ra­dio je i na ukra­ša­va­nju ne­ko­li­ko cr­ka­va u Ko­to­ru, Do­bro­ti i Pr­ča­nju. Nje­go­vim ra­dom se sma­tra i iz­vje­stan broj ilu­stra­ci­ja u Cr­kve­nom lje­to­pi­su, dje­lu od 900 stra­na ko­je je pi­sao An­dri­ja Zma­je­vić, po či­jem je jed­nom di­je­lu i ra­đen Ma­ri­jan­ski ci­klus na ostr­vu Go­spa od Škr­pje­la. Ko­ko­lja je autor i sli­ka u cr­kvi Sve­ta Ne­đe­lja u Kum­bo­ru, na ima­nju gro­fa Vic­ka Bu­jo­vi­ća, od ko­jih je osta­lo vr­lo ma­lo. Da­lji rad od­veo je sli­ka­ra na Kor­ču­lu, gdje je ta­ko­đe osli­ka­vao cr­kve, ostav­ši ta­mo do kra­ja svog ži­vo­ta. Umro je 1713. go­di­ne u svo­jo 52. go­di­ni - za­klju­či­la je Si­me­u­no­vić.M.D.PO­PO­VIĆ

Me­ce­na
Zma­je­vić

Tri­po Ko­ko­lja ro­đen je u Pe­ra­stu 28. fe­bru­a­ra 1661. go­di­ne, u po­ro­di­ci skrom­nog dru­štve­nog po­lo­ža­ja, ali mu je ku­ma na kr­šte­nju bi­la Ag­ne­za Bu­jo­vić, maj­ka Vic­ka Bu­jo­vi­ća, ču­ve­nog pe­ra­škog ple­mi­ća. Uočiv­ši nje­gov umjet­nič­ki dar od ma­le­na, nad­bi­skup An­dri­ja Zma­je­vić, za­u­zeo se za mla­dog i ta­len­to­va­nog Tri­pa i po­slao ga na ško­lo­va­nje u Ve­ne­ci­ju. To je naj­i­zra­že­ni­je me­cen­stvo An­dri­je Zma­je­vi­ća.