Bli­zu 200 za­tvo­re­ni­ka spu­škog za­tvo­ra ko­ji se na­la­ze u po­lu­o­tvo­re­nom odje­lje­nju pot­pi­sa­lo je ini­ci­ja­ti­vu za kon­tro­lu pra­će­nja pri­mje­ne Kri­vič­nog za­ko­na i Za­ko­na o iz­vr­še­nju ka­zni za­tvo­ra, nov­ča­ne ka­zne i mje­re bez­bjed­no­sti u di­je­lu od­red­bi ve­za­nih za uslov­ni ot­pust. U toj ini­ci­ja­ti­vi, ko­ja je pro­sli­je­đe­na „Da­nu“, osu­đe­ni­ci uka­zu­ju na no­vi za­kon ko­ji je usvo­jen pro­šle go­di­ne a od­no­si se na iz­vr­še­nje ka­zni za­tvo­ra, nov­ča­ne ka­zne i mje­re bez­bjed­no­sti ko­jim je uve­de­na no­vi­na da je nad­le­žnost za od­lu­či­va­nje po mol­ba­ma osu­đe­ni­ka za uslov­ni ot­pust do­di­je­lje­na su­du ko­ji je do­nio od­lu­ku u pr­vom ste­pe­nu. Oni su oče­ki­va­li da će no­va za­kon­ska rje­še­nja omo­gu­ći­ti br­žu i pra­ved­ni­ju pri­mje­nu uslov­nog ot­pu­sta kao in­sti­tu­ta ko­ji odav­no po­sto­ji u na­šem za­ko­no­dav­stvu.
– Na­ža­lost, u prak­si je pot­pu­no su­prot­no. Do­šlo je do pot­pu­nog obe­smi­šlja­va­nja ovog in­sti­tu­ta i iz­vrg­nut je, slo­bod­ni smo re­ći, ru­glu. Umje­sto da po­stu­pak te­če br­že, on ni­kad ni­je bio spo­ri­ji. Lo­gič­no bi bi­lo, i je­di­no is­prav­no, da osu­đe­no li­ce, na­kon dvi­je tre­ći­ne iz­dr­ža­ne ka­zne za­tvo­ra, sa mol­bom pre­ko ZIKS-a ujed­no do­bi­je i mi­šlje­nje o nje­go­voj lič­no­sti i po­na­ša­nju za vri­je­me iz­dr­ža­va­nja ka­zne. U prak­si se de­ša­va da se pod­no­se mol­be za uslov­ni ot­pust pre­ko ZIKS-a, či­ji slu­žbe­ni­ci ne­će da isto­vre­me­no sa njom po­ša­lju svo­je mi­šlje­nje o pod­no­si­o­cu mol­be, tač­ni­je o po­stup­ku nje­go­ve re­so­ci­ja­li­za­ci­je, i na taj na­čin olak­ša­ju i ubr­za­ju pro­ce­du­ru do­no­še­nja od­lu­ke. Na­pro­tiv, če­ka se da sud za­pri­mi za­htjev i na­kon to­ga za­tra­ži mi­šlje­nje od ZIKS-a. Na taj na­čin se gu­bi pu­no vre­me­na ko­je je za nas po­seb­no dra­go­cje­no – na­vo­di se u ini­ci­ja­ti­vi.
De­ša­va­lo se, ka­ko tvr­de, da po­je­di­ni osu­đe­ni­ci od­le­že ci­je­lu ka­znu če­ka­ju­ći od­lu­ku po svo­joj mol­bi za uslov­ni ot­pust.
– To sva­ka­ko ni­je po evrop­skim stan­dar­di­ma, jer je u svim ze­mlja­ma Evro­pe za­ga­ran­to­va­na tre­ći­na, a u ne­ki­ma i bez mol­be –po auto­ma­ti­zmu, u ne­ki­ma po­lo­vi­na, a u Bel­gi­ji, ko je pr­vi put u za­tvo­ru iz­la­zi po­sli­je iz­dr­ža­va­nja tre­ći­ne od­le­ža­ne ka­zne. Na­šim za­ko­nom su pred­vi­đe­ne sve ove mo­guć­no­sti, ali se na pri­mje­nju­ju. Isto ta­ko, su­do­vi su vr­lo re­strik­tiv­ni i od­bi­ja­ju ve­li­ki broj za­htje­va, če­sto i iz raz­lo­ga ko­ji ni­su pred­vi­đe­ni za­ko­nom, na pri­mjer na­vo­de­ći da je dje­lo po­či­nje­no sa umi­šlja­jem ili da je po­či­nje­no u al­ko­ho­li­sa­nom sta­nju, ili sa­mo na­vo­de­ći da ni­je po­stig­nu­ta re­so­ci­ja­li­za­ci­ja, bez kon­kret­nih raz­lo­ga za ta­kav svoj za­klju­čak. Ta­ko­đe, pri­mje­ću­je se da je sud­ska prak­sa ne­u­jed­na­če­na, pa se u istim si­tu­a­ci­ja­ma do­no­se raz­li­či­te od­lu­ke, što je i lo­gič­no, jer sud ko­ji te je osu­dio u pr­vom ste­pe­nu tre­ba da ti da tre­ći­nu, a sa­mim tim tre­ba da po­rek­ne ono što je re­kao kad mu na­re­di ve­ća in­stan­ca, to jest Ape­la­ci­o­ni sud, ko­ji do sa­da po na­šem mi­šlje­nju pro­fe­si­o­nal­no oba­vlja svoj dio po­sla – pi­še u ini­ci­ja­ti­vi.
Po­seb­no ih po­ga­đa od­nos slu­žbe­ni­ka sek­to­ra za tret­man ZIKS-a ko­ji su za­du­že­ni za pra­će­nje re­so­ci­ja­li­za­ci­je, ko­ji go­to­vo po pra­vi­lu obes­hra­bru­ju osu­đe­ni­ke da pod­no­se za­htje­ve za uslov­ni ot­pust.
– Slu­žbe­ni­ci tog sek­to­ra u ve­li­kom bro­ju slu­ča­je­va da­ju ne­ga­tiv­no mi­šlje­nje o po­stup­ku re­so­ci­ja­li­za­ci­je pod­no­si­o­ca za­htje­va iako ne­ma­ju va­lja­nih raz­lo­ga za to, a da pri­tom to­kom iz­dr­ža­va­nja ka­zne ne raz­go­va­ra­ju sa nji­ma o nji­ho­voj re­so­ci­ja­li­za­ci­ji i o to­me ka­ko im je to­kom bo­rav­ka u za­tvo­ru. Ta­ko­đe, mo­ra­mo na­ve­sti da su i bez­bjed­no­sna mi­šlje­nja ko­ja da­je MUP za li­ca za ko­ja se tra­ži to mi­šlje­nje u ve­ći­ni slu­ča­je­va ne­ga­tiv­na – na­vo­di se u ini­ci­ja­ti­vi.
D.Ž.