-Pri­re­dio: Mr Ve­se­lin Dr­lje­vić

U du­gim pre­go­va­rač­kim po­stup­ci­ma, ko­ji su tra­ja­li dvi­je de­ce­ni­je, a pe­ri­o­dič­no na­sta­vlja­ni i ka­sni­je, sta­vljen je em­bar­go na sva in­ve­sti­ci­o­na ula­ga­nja, po­seb­no u pri­vred­no-in­du­strij­ske objek­te u ur­ba­nom di­je­lu. To je tra­ja­lo sve do 1964. go­di­ne. Sta­ri­ji gra­đa­ni va­ro­ši na Ta­ri pri­ča­ju da se u tom pe­ri­o­du te­ško do­la­zi­lo do gra­đe­vin­ske do­zvo­le za grad­nju in­di­vi­du­al­nih stam­be­nih obje­ka­ta i to sa­mo za ku­će bez po­dru­ma i pot­kro­vlja. Raz­log za to je bio, even­tu­al­no, iz­bje­ga­va­nje na­dok­na­de, uko­li­ko bi se Ko­la­šin po­to­pio i iz­gra­di­la hi­dro­e­lek­tra­na. Ta­ko je Ko­la­šin, po­sli­je Dru­gog svjet­skog ra­ta, za­o­stao u raz­vo­ju u od­no­su na dru­ge op­šti­ne. Sred­stva na­mi­je­nje­na za ob­no­vu iz fe­de­ral­nih i re­pu­blič­kih fon­do­va za­o­bi­la­zi­la su to pod­ruč­je i pre­li­va­la se u dru­ge re­gi­o­ne.
Autor ovog tek­sta sje­ća se dva slu­ča­ja 1964. go­di­ne. Pr­vi je epi­zo­dan, a dru­gi je zna­čaj u pro­mje­ni sta­tu­sa op­šti­ne. Na­i­me, te go­di­ne sam za­sno­vao rad­ni od­nos i bio bi­ran za od­bor­ni­ka Skup­šti­ne op­šti­ne (SO) Ko­la­šin. Ta­da­šnja SO je do­ni­je­la od­lu­ku da se, u ime gra­đa­na i tog or­gan, upu­ti za­htjev pred­sjed­ni­ku Sa­ve­znog iz­vr­šnog vi­je­ća (SIV) Pe­tru Stam­bo­li­ću da od­go­vo­ri na pi­ta­nje da li će se po­ta­pa­ti Ko­la­šin. Ne­du­go po­sli­je to­ga, usli­je­dio je od­go­vor, ko­ji je gla­sio: „Pi­ta­nje pre­vo­đe­nje vo­da Ta­re u Mo­ra­ču i grad­nja bra­ne na Ba­ko­vi­ća kli­su­ri, ra­di stvar­nja aku­mu­la­ci­o­nog je­ze­ra, za sa­da je od­lo­že­no, ali ne i su­spen­do­va­no”.
Na od­la­ga­nje pre­vo­đe­nje vo­da Ta­re u Mo­ra­ču i grad­nju hi­dro­e­lek­tra­ne, a ti­če se i po­ta­pa­nja grad­skog di­je­la sa okol­ni­nom, uti­ca­lo je vi­še fak­to­ra. Po­red, ka­ko je već opi­sa­no, to­ga što je to šte­ti­lo in­te­re­si­ma BiH i Sr­bi­je, po­ja­vio se i pred­log za grad­nju HE „Buk – Bi­je­la” na Dri­ni, bli­zu Fo­če, što je do­dat­no uslo­ži­lo raz­go­vo­re oko grad­nje hi­dro­e­ner­get­skih obje­ka­ta iz­me­đu tri re­pu­bli­ke, ko­ji su tra­ja­li i po­sli­je 80-ih go­di­na pro­šlog vi­je­ka. Raz­li­či­ti in­te­re­si tri re­pu­bli­ke bi­će do­dat­no op­te­re­će­ni za­htje­vom za­šti­te ve­li­čan­stve­nog ka­njo­na Ta­re, ko­ji bi bio ugro­žen aku­mu­la­ci­jom HE „Buk – Bi­je­la” ili pre­vo­đe­njem di­je­la vo­de Ta­re u Mo­ra­ču. Ka­njon Ta­re, ču­ven po lje­po­ti u svi­je­tu, od­mah iza ka­njo­na Ko­lo­ra­do, pri­vu­kao je pa­žnju svjet­ske kul­tur­ne i na­uč­ne jav­no­sti. Lju­bi­te­lji te ri­je­ke, eko­lo­zi i bi­o­lo­zi ši­rom pla­ne­te, usta­li su pro­tiv grad­nje elek­tra­ne u nje­nom ko­ri­tu, ra­di oču­va­nja ve­li­čan­stve­nog ka­njo­na i eko­si­ste­ma.
Po­sli­je od­u­sta­ja­nja od grad­nje bra­ne u Ba­ko­vi­ća kli­su­ri i po­ta­pa­nja va­ro­ši, kre­nu­lo se u ob­no­vu po­ru­še­nog Ko­la­ši­na. Tre­ba­lo se do­vi­ja­ti na raz­ne na­či­ne u pri­ba­vlja­nju ka­dra i ško­lo­va­nju neo­p­hod­nih struč­nih pro­fi­la iz svo­je sre­di­ne, kao i u obez­bje­đi­va­nju ele­men­tar­nih uslo­va za nji­ho­ve po­tre­be. Po­če­lo se sa go­le do­li­ne. Je­di­ni in­du­strij­ski objek­ti u tom vre­me­nu na pro­sto­ru op­šti­ne bi­lu su HE u Ri­je­ci Mu­šo­vi­ća ma­log ka­pa­ci­te­ta (2,5 me­ga­va­ti), Ci­gla­na na Bla­ti­ni i pi­la­na (stru­ga­ra) sa sto­lar­skom ra­di­o­ni­com u Po­lju Smaj­la­gi­ća. U fa­zi prob­ne pro­iz­vod­nje po­če­la je da ra­di „Im­preg­na­ci­ja” . Ide­ja i pred­lo­ga za raz­voj za­o­sta­log ko­la­šin­skog pod­ruč­ja ni­je fa­li­lo, ali ne i ura­đe­nih atrak­tiv­nih kon­kret­nih pro­je­ka­ta, ko­ji bi pri­vu­kli pa­žnju in­ve­sti­to­ra, po­slov­nih ba­na­ka ili nad­le­žnih dr­žav­nih or­ga­na.
Me­đu­tim, i po­red mno­go­broj­nih te­ško­ća i li­mi­ti­ra­ju­ćih fak­to­ra, pe­ri­od od po­lo­vi­ne 60-ih pa do 90-ih go­di­na pro­šlog vi­je­ka, mo­že se sma­tra­ti pe­ri­o­dom naj­in­ten­ziv­ni­jeg raz­vo­ja op­šti­ne Ko­la­šin. Do­ne­se­ni su raz­voj­ni pla­no­vi, ura­đe­ni i re­li­zo­va­ni mno­gi pro­jek­ti i utvr­đe­ni prav­ci pri­vred­nog i dru­štve­nog raz­vo­ja. Te po­zi­tiv­ne pro­mje­ne u op­šti­ni ve­ri­fi­ko­va­ne su no­mi­nal­nim sta­ti­stič­kim in­dek­si­ma, ra­stom bru­to dru­štve­nog pro­iz­vo­da i do­hot­ka po gla­vi sta­nov­ni­ka, bro­jem upo­sle­nih, na­ro­či­to u pri­vre­di, raz­vo­jem dru­štve­nih dje­lat­no­sti, otva­ra­njem no­vih ško­la, zdrav­stve­nih i ve­te­ri­nar­skih sta­ni­ca na se­o­skom pod­ruč­ju. Iz­grad­nja se­o­ske put­ne in­fra­struk­tu­re i elek­ti­fi­ka­ci­ja ru­ral­nog pod­ruč­ja da­li su ve­li­ki za­mah raz­vo­ju tog di­je­la op­šti­ne. U tom pe­ri­o­du is­kri­sta­li­sa­li su se i pro­fi­li­sa­li su­bjek­ti i in­sti­tu­ci­je, ko­je će bi­ti no­si­o­ci raz­vo­ja po dje­lat­no­sti­ma i dru­štve­nim obla­sti­ma. Po­di­za­njem pri­vred­nih obje­ka­ta i raz­vo­jem dru­štve­nih in­sti­tu­ci­ja, zna­čaj­no je po­bolj­ša­na kva­li­fi­ka­ci­o­na struk­tu­ra za­po­sle­nih i ti­me je stvo­re­na so­lid­na osno­va za nad­grad­nju u svim obla­sti­ma dru­štve­nog ži­vo­ta. U oba­la­sti pri­vre­de, po­seb­no se ta­da is­pro­fi­li­sa­lo ne­ko­li­ko su­bje­ka­ta, ko­ji će bi­ti no­si­o­ci pri­vred­nog raz­vo­ja op­šti­ne Ko­la­šin.
Šum­sko in­du­strij­ski kom­bi­nat (ŠIK) „Ta­ra” sa šest OOUR-a i 850 za­po­sle­nih rad­ni­ka, me­đu ko­ji­ma je bi­lo i 36 fa­kul­tet­ski obra­zo­va­nih struč­nja­ka, bi­će glav­na pro­iz­vod­na or­ga­ni­za­ci­ja u obla­sti šu­mar­stva, dr­vo­pre­ra­de, he­mij­ske za­šti­te dr­ve­ta, tran­sport­nih uslu­ga i ci­glar­ske pro­iz­vod­nje. ŠIK „Ta­ra” je vr­lo br­zo skre­nuo pa­žnju po­slov­nih part­ne­ra i ban­kar­skih in­sti­tu­ci­ja. Pla­no­vi raz­vo­ja tog pred­u­ze­ća bi­li su za­sno­va­ni na sop­stve­nim si­ro­vi­na­ma, što je osna­ži­va­lo uvje­re­nje da je to du­go­roč­no odr­ži­va fir­ma. Bu­duć­nost raz­vo­ja ŠIK-a za­sni­va­la se na pro­jek­ci­ja­ma i eko­nom­skim ana­li­za­ma, ko­je su obe­ća­va­le teh­no­lo­ško usa­vr­ša­va­nje. Ta­kvom pro­jek­ci­jom no­vih teh­no­lo­ških pro­ce­sa za­si­gur­no je do­la­zi­lo do po­ve­ća­nja pri­ho­da i bro­ja za­po­sle­nih. Sve je to ohra­bri­va­lo no­va in­ve­sti­ci­o­na ula­ga­nja. Za ta­kvu raz­voj­nu po­li­ti­ku po­sto­ja­le su re­al­ne pret­po­stav­ke.
NA­STA­VI­ĆE SE