-Pri­re­dio: Mr Ve­se­lin Dr­lje­vić

Pri­vred­no pred­u­ze­će „Ve­le­tr­go­vi­na” sa vi­še osnov­nih or­ga­ni­za­ci­ja udru­že­nog ra­da (OOUR) i pro­met­nim tr­go­vin­skim je­di­ni­ca­ma van op­šti­ne Ko­la­šin, a i re­pu­bli­ke, sa pre­ko 1.000 rad­ni­ka bi­la je no­si­lac raz­vo­ja tu­ri­zma i ugo­sti­telj­stva, po­ljo­pri­vre­de, tr­go­vi­ne na ve­li­ko i ma­lo. To pred­u­ze­će iz­gra­di­lo je vi­še tu­ri­stič­kih obje­ka­ta duž Ja­dran­ske ma­gi­stra­le. Vr­hu­nac tu­ri­stič­kog raz­vo­ja gra­da bi­la ja iz­grad­nja ho­te­la „Bje­la­si­ca”, ali i na­ja­va iz­grad­nje atrak­tiv­nih tu­ri­stič­kih sa­dr­ža­ja pre­ma pla­ni­ni Bje­la­si­ci. „Ve­le­tr­go­vi­na” je umje­la da pre­po­zna i po­ljo­pri­vred­ne po­ten­ci­ja­le op­šti­ne, pa je do­pri­ni­je­la una­pre­đe­nju i va­lo­ri­za­ci­ji i te obla­sti.
„Im­preg­na­ci­ja” dr­ve­ta, gra­đe­na od 1958. do 1962. go­di­ne, fa­bri­ka za pro­iz­vod­nju i he­mij­sku za­šti­tu že­lje­znič­kih pra­go­va, skret­nič­ke gra­đe i TT stu­bo­va za elek­tro­di­tri­bu­ci­ju. Bi­la je je­di­na fa­bri­ka te teh­no­lo­gi­je u Cr­noj Go­ri, a pe­ta u biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji, ka­pa­ci­te­ta 12.000 me­ta­ra kub­nih drv­nog asor­ti­ma­na i sa 140 do 160 za­po­sle­nih. Po kva­li­te­tu svo­jih pro­iz­vo­da, do­hot­ku i bro­ju za­po­sle­nih bi­la je zna­ča­jan su­bjekt ko­la­šin­ske pri­vre­de. Per­ma­nent­nim po­zi­tiv­nim pso­lo­va­njem, bi­lo kao sa­mo­stal­no pred­u­ze­će ili OOUR ŠIK „Ta­ra”, bi­la je i ga­rant so­ci­jal­ne si­gur­no­sti za­po­sle­nih i so­li­da­ran part­ner Op­šti­ni Ko­la­šin u svim pred­u­zet­nič­kim po­du­hva­ti­ma. Za kva­li­te­te pro­iz­vod­nog asor­ti­ma­na, ate­sti­ra­nog od Di­rek­ci­je ju­go­slov­ne­skih že­lje­zni­cam, do­bi­ja­la je pri­zna­nja, po­hva­le i pla­ke­te. To joj je ot­vra­lao ju­go­slo­ven­sko tr­ži­šte.
Pri­vred­na struk­tu­ra na pro­sto­ru ko­la­šin­ske op­šti­ne bi­la je zna­čaj­no po­bolj­ša­na iz­grad­njom Fa­bri­ke alu­mi­nij­sko-če­lič­nih uža­di (FAK), sa pre­ko 200 za­po­sle­nih u pro­iz­vod­nji i asor­ti­ma­nom, ko­ji je imao si­gu­ran pla­sman pre­ko ma­tič­ne fir­me – Kom­bi­na­ta alu­mi­ni­ju­ma Pod­go­ri­ca. Po­zi­tiv­nim po­slo­va­njem ta fa­bri­ka je bi­la ga­rant so­ci­jal­ne si­gur­no­sti za­po­sle­nih i nji­ho­vih po­ro­di­ca, što se zna­čaj­no od­ra­zi­lo i na ukup­nu pri­vred­nu sli­ku Ko­la­ši­na.
Po­gon u Smaj­la­gi­ća Po­lju, ko­ji je po­slo­vao u okvi­ru pod­go­rič­kog kom­bi­na­ta „Ti­teks”, bio je, ta­ko­đe, zna­ča­jan pri­vred­ni su­bjekt, pri­je sve­ga jer je za­po­šlja­vao ne­kva­li­fi­ko­va­nu žen­sku rad­nu sna­gu. Rad­ni­ce tog po­go­na su na kur­se­vi­ma ospo­so­blje­ne za na­mjen­sku tek­stil­nu pro­iz­vod­nju. To je zna­čaj­no sma­nji­lo pro­ce­nat ne­za­po­sle­no­sti u op­šti­ni, jer u po­go­nu bi­lo oko 300 rad­ni­ca.
Tran­sport­na dje­lat­nost bi­la je or­ga­ni­zo­va­na u dva OOUR-a, ko­je su po­slo­va­li u okvi­ru ŠIK „Ta­ra” i Rad­ne or­ga­ni­za­ci­je (RO) „Ve­le­tr­go­vi­na”. Svo­jim ka­pa­ci­te­ti­ma te dvi­je je­di­ni­ce u pot­pu­no­sti su za­do­vo­lja­va­le po­tre­be pre­vo­za pro­iz­vo­da rad­nih or­ga­ni­za­ci­ja, u či­jem sa­sta­vu su po­slo­va­le. Po po­tre­bi, oba­vlja­le su uslu­ge i tre­ćim li­ci­ma.
Uvi­jek fi­nan­sij­ski sta­bil­na ko­la­šin­ska Di­stri­bu­ci­ja, ko­ja je po­slo­va­la u okvi­ru Di­stri­bu­ci­je Cr­ne Go­re, a ka­sni­je kao osnov­na je­di­ni­ca, uspje­šno je oba­vi­la elek­tir­fi­ka­ci­ju grad­skog i se­o­skog pod­ruč­ja.
Do­sa­da­šnjim pri­ka­zom po­ku­šao sam da pre­do­čim dio po­ten­ci­jal­nih mo­guć­no­sti za raz­voj ko­la­šin­ske op­šti­ne, pri­je sve­ga, kroz opis iz­gra­đe­nih pri­vred­nih su­bje­ka­ta sa in­fra­struk­tu­rom do 90-ih go­di­na pro­šlog vi­je­ka. U na­stav­ku tek­sta, po­ku­ša­ću da, kroz ne­ko­li­ko ka­rak­te­ri­stič­nih pri­mje­ra, po­ka­žem i su­no­vrat cje­lo­kup­nog dru­štve­nog raz­vo­ja te op­šti­ne, uglav­nom zbog sve­u­kup­nog neo­d­go­vor­nog od­no­sa ši­re za­jed­ni­ce. I po­red svih re­sur­sa i po­ten­ci­ja­la, taj kraj je kao osu­đen na pre­ži­vlja­va­nje i osta­će sve do da­na­šnjih da­na jed­no od naj­ne­ra­zvi­je­ni­jih pod­ruč­ja u Cr­noj Go­ri. To pod­ruč­je ne sa­mo da ni­je pod­sti­ca­no u raz­vo­ju po­zi­tiv­nim in­stru­men­ti­ma eko­nom­ske po­li­ti­ke od dr­ža­ve, kao na­kna­da za vi­še­de­ce­nij­ske na­mje­re po­ta­pa­nja Ko­la­ši­na i in­ve­sti­ci­o­nog em­bar­ga, već je od 90-ih go­di­na pro­šlog vi­je­ka kon­ti­nu­i­ra­no uru­ša­va­no, kroz tran­zi­ci­o­ne i pri­va­ti­za­ci­o­ne pro­ce­se. Ti pro­ce­si mo­gu se sma­tra­ti dru­gim „pot­pom” Ko­la­ši­na.
De­va­sti­ra­na su pri­vred­na do­bra, uni­šte­ni pro­iz­vod­no in­du­strij­ski objek­ti i (mno­ge) uslu­žne dje­lat­no­sti. Je­di­na pri­vred­na gra­na, ko­ja se na­do­gra­đu­je na te­me­lji­ma do ta­da stvo­re­nog je tu­ri­stič­ka dje­lat­nost. Me­đu­tim, objek­ti te gra­ne pri­vre­de pre­šli su iz dru­štve­ne svo­ji­ne u pri­vat­ni sek­tor. Te­ško je na­ći Ko­la­šin­ca, ko­ji zna pra­vu isti­nu o po­stup­ku pri­va­ti­za­ci­je tu­ri­stič­kih i dru­gih obje­ka­ta u pri­vre­di na pod­ruč­ju te op­šti­ne. Tra­na­zi­ci­o­ni i pri­va­ti­za­ci­o­ni pro­ce­si, ko­ji još tra­ju, ima­ju ru­ši­lač­ki ka­rak­ter i kri­mi­na­li­stič­ko obi­ljež­je i to ne sa­mo na pod­ruč­ju ko­la­šin­ske op­šti­ne, već i u ci­je­loj Cr­noj Go­ri. Tran­spa­rent­nost po­stup­ka je za­o­bi­šla cr­no­gor­sku jav­nost i rad­ni­ke, ko­ji su ta pred­u­ze­ća i stva­ra­li. Ras­pi­si­va­nje ten­de­ra, pro­da­ja, for­mi­ra­nje di­o­ni­čar­skih dru­šta­va, uvo­đe­nje ste­ča­ja, pro­da­ja u bes­cje­nje osnov­nih sred­sta­va i na­po­kret­no­sti, ko­ji su sa­mo for­mal­no bi­li jav­ni, a su­štin­ski taj­ni, sva­ko­dnev­no do­bi­ja­ju sud­ske epi­lo­ge. Rad­ni­ci su pre­va­re­ni, osta­li bez po­sla, otje­ra­ni na uli­ce, bez is­pla­će­nih ot­prem­ni­na i po­ve­za­nog rad­nog sta­ža. Sva­ko pred­u­ze­će je po­se­ban slu­čaj, o ko­jem bi se mo­gla pi­sa­ti „bi­je­la knji­ga”, a sa­dr­ža­la bi ne­prav­de, ko­ji­ma su uki­nu­ta Usta­vom za­gran­to­va­no pra­vo na rad.
(Na­sta­vi­će se)