-Pri­re­dio: Mr Ve­se­lin Dr­lje­vić

In­ve­sti­ci­o­ni em­bar­go u po­sli­je­rat­nom pe­ri­o­du, ko­ji će tra­ja­ti sve do po­lo­vi­ne 60-ih go­di­na pro­šlog vi­je­ka, uči­ni­li su da op­šti­na Ko­la­šin i nje­ni gra­đa­ni bu­du ko­la­te­ral­na šte­ta ra­di vi­ših dru­štve­nih in­te­re­sa, ko­ji ni­ka­da ni­je­su re­a­li­zo­va­ni.
Od­mah po­sli­je za­vr­šet­ka Dru­gog svjet­skog ra­ta, ra­di­lo se ubr­za­no na ob­no­vi po­ru­še­ne ze­mlje. Do­ne­se­ni su pe­to­go­di­šnji pla­no­vi u svim obla­sti­ma pri­vred­nog i dru­štve­nog ži­vo­ta, od op­šti­ne do fe­de­ra­ci­je. Pla­ni­ra­nje raz­vo­ja dru­štve­nih od­no­sa u dr­ža­vi ima­lo je ka­rak­te­ri­sti­ku plan­skog – cen­tra­li­zo­va­nog si­ste­ma u pri­vre­di, po­seb­no u onim gra­na­ma i sek­to­ri­ma gdje su se pre­pli­ta­li in­te­re­si re­pu­bli­ka i po­kra­ji­na. Ta­ko se i u cr­no­gor­skoj elek­tro­pri­vre­di, ko­ja je bi­la umre­že­na u ju­go­slov­ne­ski elek­tro­pri­vred­ni si­stem, pri­stu­pi­lo pla­ni­ra­nju raz­vo­ja te obla­sti. Im­pe­ra­tiv tog vre­me­na bi­la je pro­iz­vod­nja elek­trič­ne ener­gi­je zbog in­du­stri­ja­li­za­ci­je ze­mlje, ko­ja je ima­la obi­ljež­je za­o­sta­le agrar­no-in­du­strij­ske dr­ža­ve. Ko­ri­šće­nje do­ma­ćih po­ten­ci­ja­la na ri­je­ka­ma, ko­je su svo­jim to­ko­vi­ma pro­la­zi­le kroz vi­še re­pu­bli­ka, tre­ba­lo je fe­de­ral­no (cen­tra­li­zo­va­no) usa­gla­ša­va­ti. Sva­ka re­pu­bli­ka is­ka­zi­va­la je in­te­res, za­sno­van na svo­jim spe­ci­fič­no­sti­ma i pla­no­vi­ma, ko­ji su če­sto bi­li me­đu­sob­no su­prot­sta­vlje­ni.
Me­đu pr­vim pro­jek­to­va­nim hi­dro­cen­tra­la­ma u ta­da­šnjoj Ju­go­sla­vi­ji, bi­la je pla­ni­ra­na iz­grad­nja hi­dro­cen­tra­le (HE) „Ko­šta­ni­ca”, u sli­vu ri­je­ke Mo­ra­če. Iz­grad­nja te hi­dro­cen­tra­le, sma­tra­na je ta­da, a i da­nas, naj­ren­ta­bil­ni­jim hi­dro­lo­škim objek­tom kod nas. Po­stu­pak i do­go­vor za iz­grad­nju HE „Ko­šta­ni­ce” bio je vr­lo kom­pli­ko­van i slo­žen, pa se kao ta­kav od­vi­jao do 1964. go­di­ne, pa i ka­sni­je. Za iz­grad­nju te hi­dro­e­lek­tra­ne tre­ba­lo je pre­ve­sti dio vo­da Ta­re u Mo­ra­ču. Pro­jek­tom je bi­la pred­vi­đe­na i grad­nja bra­ne u Ba­ko­vi­ća kli­su­ri i po­ta­pa­nje va­ro­ši Ko­la­šin sa oko­li­nom, pre­ma Li­po­vu, Ma­te­še­vu, uz­vod­no Pči­njom, pri­to­kom Ta­re, sve do pre­vo­ja Cr­kvi­ne. Pla­ni­ra­na je i grad­nja tu­ne­la, ko­jim bi se pre­vo­di­la vo­da iz aku­mu­la­ci­o­nog je­ze­ra i po­kre­ta­le tur­bi­ne HE „Ko­šta­ni­ca”.
Pre­vo­đe­njem di­je­la vo­da Ta­re u Mo­ra­ču sla­bio je drin­ski hi­dro­e­ner­get­ski po­ten­ci­jal, či­me su bi­li ugro­že­ni in­te­re­si re­pu­bli­ka Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne (BiH) i Sr­bi­je. Po­stu­pak do­go­vo­ra­nja oko grad­nje „Ko­šta­ni­ce” iz­me­đu tri re­pu­bli­ke (CG, BiH i Sr­bi­je) tra­jao je de­ce­ni­ja­ma. Po­sle­di­ce du­go­traj­nog usa­gla­ša­va­nja tri re­pu­bli­ke osje­ća­ju se i da­nas, jer je iz­gu­bljen zna­ča­jan pe­ri­od, ko­ji je mo­gao bi­ti is­ko­ri­šten za raz­voj ko­la­šin­ske op­šti­ne. Za­rad vi­ših dru­štve­nih in­te­re­sa, žr­tvo­va­no je i to pod­ruč­je i nje­go­vi sta­nov­ni­ci, iako je po­sto­ja­la ve­li­ka raz­voj­na šan­sa da se do­stig­ne ni­vo stan­dar­da, do­sto­jan vre­me­na u ko­jem su ži­vje­li. Na­ža­lost, ti dru­štve­ni in­te­re­si i vi­ši ci­lje­vi ni­je­su re­a­li­zo­va­ni ni­ti je op­šti­ni Ko­la­šin na­do­kan­đen na­met­nu­ti za­stoj u pri­vred­nom i dru­štve­nom raz­vo­ju. To su ap­sur­di jed­nog si­ste­ma, či­ji se re­ci­di­vi osje­ća­ju i da­nas, mo­di­fi­ko­va­ni i u dru­gim ob­li­ci­ma.
NA­STA­VI­ĆE SE