-Pri­re­di­la: Mi­la Mi­lo­sa­vlje­vić

Go­vor u Kre­mlju po­vo­dom pri­sa­je­di­nje­nja Kri­ma, 18. mar­ta 2014. go­di­ne
„U vi­še na­vra­ta či­nje­ni su po­ku­ša­ji da se Ru­si­ma odu­zme isto­rij­sko pam­će­nje, pa čak i je­zik nji­hov, i da se oni pod­vrg­nu pri­sil­noj asi­mi­la­ci­ji. Šta­vi­še, Ru­si sad, baš kao i osta­li gra­đa­ni Ukra­ji­ne, ži­ve u ne­pre­kid­noj po­li­tič­koj i dr­žav­noj kri­zi ko­ja po­tre­sa ze­mlju već vi­še od dva­de­set go­di­na. Že­lio bih da po­no­vim da ra­zu­mi­jem one ko­ji su do­šli na Maj­dan no­se­ći tran­spa­ren­te s mi­ro­lju­bi­vim slo­ga­ni­ma pro­tiv ko­rup­ci­je, ne­e­fi­ka­sne dr­žav­ne upra­ve i si­ro­ma­štva... Oni, me­đu­tim, ko­ji su sta­ja­li iza naj­no­vi­jih zbi­va­nja u Ukra­ji­ni ima­li su dru­ge stva­ri u pla­nu: oni su pri­pre­ma­li još jed­no pre­u­zi­ma­nje vla­sti; že­lje­li su da do­đu na vlast i u toj na­mje­ri bi­li sprem­ni na sve.
Oči­gled­no je, ta­ko­đe, da u Ukra­ji­ni ne po­sto­ji le­gi­tim­na iz­vr­šna vlast... Oni ko­ji su se us­pro­ti­vi­li dr­žav­nom uda­ru od­mah su se na­šli na uda­ru, pri­je­će­no im je re­pre­siv­nim mje­ra­ma. Pri­rod­no, pr­vi je na red do­šao Krim, na ko­jem se go­vo­ri ru­skim je­zi­kom. Ži­te­lji Kri­ma i Se­va­sto­po­lja okre­nu­li su se ta­da Ru­si­ji, tra­že­ći po­moć da za­šti­te svo­ja pra­va i ži­vo­te, ka­ko bi se spri­je­či­lo ono što je ta­da po­če­lo da se de­ša­va, i još je u to­ku, u Ki­je­vu, Do­njec­ku, Har­ko­vu i dru­gim ukra­jin­skim gra­do­vi­ma.
Mi, na­rav­no, ni­smo mo­gli da okre­ne­mo gla­vu pred nji­ho­vim mol­ba­ma; ni­smo mo­gli da na­pu­sti­mo Krim i nje­go­ve sta­nov­ni­ke u ne­vo­lji. Bi­la bi to iz­da­ja s na­še stra­ne.
Kao pr­vo, mo­ra­li smo da po­mog­ne­mo da se stvo­re uslo­vi ka­ko bi sta­nov­ni­ci Kri­ma, pr­vi put u isto­ri­ji, mo­gli na mi­ran na­čin da iz­ra­ze slo­bod­nu vo­lju u po­gle­du svo­je sop­stve­ne bu­duć­no­sti. A šta sad ču­je­mo od ko­le­ga iz za­pad­ne Evro­pe i Sje­ver­ne Ame­ri­ke? Oni ka­žu da mi kr­ši­mo nor­me me­đu­na­rod­nog pra­va. Do­bro je, pri­je sve­ga, što su se uop­šte sje­ti­li da po­sto­ji ne­što kao što je me­đu­na­rod­no pra­vo – bo­lje ikad ne­go ni­kad.
Kao dru­go, i naj­va­žni­je – šta mi to tač­no kr­ši­mo? Isti­na, pred­sjed­nik Ru­ske Fe­de­ra­ci­je je­ste do­bio do­zvo­lu od Gor­njeg do­ma par­la­men­ta da upo­tri­je­bi oru­ža­ne sna­ge u Ukra­ji­ni. Opet, strikt­no go­vo­re­ći, ni­ko još ni­šta ni­je pred­u­zeo u skla­du s tom do­zvo­lom. Ru­ske oru­ža­ne sna­ge ni­su ušle na te­ri­to­ri­ju Kri­ma; nji­ho­vo po­stu­pa­nje već je ta­da bi­lo u skla­du s me­đu­na­rod­nim do­go­vo­rom. Da­lje, kad je pro­gla­si­lo ne­za­vi­snost i od­lu­či­lo se za odr­ža­va­nje re­fe­ren­du­ma, Vr­hov­no vi­je­će Kri­ma po­zva­lo se na Po­ve­lju Uje­di­nje­nih na­ci­ja, u ko­joj se go­vo­ri o pra­vu na­ro­da na sa­mo­o­pre­dje­lje­nje. Sem to­ga, krim­ske vla­sti po­zva­le su se na do­bro po­zna­ti ko­sov­ski pre­se­dan – pre­se­dan na­ših za­pad­nih ko­le­ga ko­ji su oni lič­no na­pra­vi­li u jed­noj ve­o­ma slič­noj si­tu­a­ci­ji, kad su pri­sta­li na uni­la­te­ral­no odva­ja­nje Ko­so­va od Sr­bi­je – upra­vo ono što Krim či­ni sa­da. Za njih je to odva­ja­nje bi­lo le­gi­tim­no, i oni ni­su tra­ži­li do­zvo­lu od vla­sti Sr­bi­je. Ni­je li že­lja sta­nov­ni­ka Kri­ma da slo­bod­no bi­ra­ju svo­ju sud­bi­nu upra­vo ta­kva jed­na vri­jed­nost?
Kao u ogle­da­lu, si­tu­a­ci­ja u Ukra­ji­ni da­nas od­ra­ža­va ono što se de­ša­va i što se de­ša­va­lo u svi­je­tu u pret­hod­nih ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja. Po­sli­je ras­pa­da bi­po­lar­nog svi­je­ta, vi­še ne­ma­mo sta­bil­nost. Ključ­ne me­đu­na­rod­ne in­sti­tu­ci­je ne po­sta­ju ja­če; na­pro­tiv, u mno­gim slu­ča­je­vi­ma, one na tu­žan na­čin pro­pa­da­ju. Na­ši za­pad­ni part­ne­ri, na če­lu sa Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma, ra­di­je se ne bi pri­dr­ža­va­li me­đu­na­rod­nog pra­va u prak­si, već im je bli­ža vla­da­vi­na oruž­ja. Oni su, ta­ko, do­šli do uvje­re­nja u svo­ju iz­u­zet­nost i is­klju­či­vo pra­vo da do­no­se od­lu­ku o sud­bi­ni svi­je­ta, ubi­je­đe­ni da je­di­no oni mo­gu bi­ti u pra­vu. Či­ne što im je vo­lja: sva­ki čas pri­mje­nju­ju si­lu pro­tiv su­ve­re­nih dr­ža­va, stva­ra­ju­ći ko­a­li­ci­je ute­me­lje­ne na na­če­lu „ako ni­ste sa na­ma, pro­tiv nas ste”. U na­sto­ja­nju da ovoj agre­si­ji da­ju pri­vid le­gi­tim­no­sti, na si­lu do­no­se sve neo­p­hod­ne re­zo­lu­ci­je u me­đu­na­rod­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma, a ako im to, iz ne­kog raz­lo­ga, ne po­đe za ru­kom, oni, jed­no­stav­no, pre­ne­breg­nu Sa­vjet bez­bjed­no­sti Uje­di­nje­nih na­ci­ja i Uje­di­nje­ne na­ci­je uop­šte. Ukrat­ko, ima­mo sva­ki raz­log da pret­po­sta­vi­mo ka­ko se zlo­gla­sna po­li­ti­ka po­dje­la, vo­đe­na u XVI­II, XIX i XX vi­je­ku, na­sta­vlja, evo, i da­nas. Oni ne­pre­sta­no po­ku­ša­va­ju da nas na­gu­ra­ju u ćo­šak za­to što mi ima­mo ne­za­vi­snu po­zi­ci­ju, za­to što tu po­zi­ci­ju dr­ži­mo, i za­to što stva­ri na­zi­va­mo pra­vim ime­nom, ne pri­sta­ju­ći na li­ce­mjer­je. Ali, sve ima svo­je gra­ni­ce. A u slu­ča­ju Ukra­ji­ne, na­ši za­pad­ni part­ne­ri su pre­kar­da­ši­li.
Že­lio bih da­nas da se obra­tim na­ro­du Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va, na­ro­du ko­ji je, od ute­me­lje­nja nji­ho­ve na­ci­je i usva­ja­nja De­kla­ra­ci­je o ne­za­vi­sno­sti, s po­no­som slo­bo­du is­ti­cao iz­nad svih osta­lih vri­jed­no­sti. Ni­je li že­lja sta­nov­ni­ka Kri­ma da slo­bod­no bi­ra­ju svo­ju sud­bi­nu upra­vo ta­kva jed­na vri­jed­nost?
Že­lio bih, ta­ko­đe, da se obra­tim na­ro­du Ukra­ji­ne. Iskre­no že­lim da nas ra­zu­mi­je­te: mi vam ne­će­mo na­u­di­ti ni na ko­ji na­čin, ne­će­mo po­vri­je­di­ti va­ša na­ci­o­nal­na osje­ća­nja... Mi ne že­li­mo da di­je­li­mo Ukra­ji­nu; to nam ni­je po­treb­no. Što se Kri­ma ti­če, on je bio i osta­je ru­ska, ukra­jin­ska i krim­sko-ta­tar­ska ze­mlja.
Mi že­li­mo da bu­de­mo u pri­ja­telj­skim od­no­si­ma sa Ukra­ji­nom, že­li­mo da Ukra­ji­na bu­de ja­ka, su­ve­re­na i sa­ma se­bi do­volj­na.
Spolj­no­po­li­tič­ka po­zi­ci­ja Ru­si­je u ovoj stva­ri ne­po­ko­le­blji­va je za­hva­lju­ju­ći to­me što iza nje sto­ji vo­lja mi­li­o­na na­ših lju­di, na­še na­ci­o­nal­no je­din­stvo i po­dr­ška glav­nih po­li­tič­kih i jav­nih či­ni­la­ca u na­šoj ze­mlji...
Čla­no­vi Sa­vje­ta Fe­de­ra­ci­je, de­pu­ta­ti u Dr­žav­noj du­mi, gra­đa­ni Ru­si­je, sta­nov­ni­ci Kri­ma i Se­va­sto­po­lja, da­nas, u skla­du s vo­ljom na­ro­da, iz­no­sim za­htjev da se u raz­ma­tra­nje uzme Ustav­ni za­kon o stva­ra­nju dva no­va kon­sti­tu­tiv­na en­ti­te­ta unu­tar Ru­ske Fe­de­ra­ci­je: Re­pu­bli­ke Krim i gra­da Se­va­sto­po­lja, kao i da se ra­ti­fi­ku­je spo­ra­zum o pri­je­mu Kri­ma i Se­va­sto­po­lja u sa­stav Ru­ske Fe­de­ra­ci­je. Taj spo­ra­zum već je spre­man za pot­pi­si­va­nje. Čvr­sto sam uvje­ren da ću do­bi­ti va­šu po­dr­šku.”
(KRAJ)