PI­ŠE: PRE­DRAG R. PE­TRO­VIĆ


U ta­ko pro­ši­re­noj i ob­no­vlje­noj tvr­đa­vi, bi­la bi sta­ci­o­ni­ra­na ve­ća po­sa­da, od do­tle dr­ža­ne na tvr­đa­vi, sa 40 pla­će­nih voj­ni­ka, sa voj­vo­dom i sta­re­ši­na­ma od „ku­le” (tvr­đa­ve). Osim to­ga tra­ži­li su ma­te­ri­jal­nu po­moć, ko­ju su im i do ta­da Mle­ča­ni da­va­li, ali ne­re­dov­no, ka­da su ra­to­va­li pro­tiv Tu­ra­ka. U pi­smu da­tom u pri­lo­gu (u iz­vo­di­ma) zah­tev Ku­ča je dat u ne­ko­li­ko stav­ki:
„Dru­go ima­mo rje­ti b.p.g. da bu­du­ći po­treb­no u let­no do­ba da pre­đe­mo s na­šom sto­kom na pla­ni­ne za dat pa­šu re­če­noj sto­ki, osta­jo ku­će i na­še ma­le ba­šti­ne na slo­bod ne­pr­ja­telh, kon la­sno mo­gu ule­sti, še­te ni uči­nit i skr­še­no ra­zu­rit nas, za to mo­li­mo b.p.g. da ni da­te di­narh za sa­gra­dit ed­nu ku­lu na Mo­dun­ssku ća­fu to e put na­i­o­tvo­re­ni, po ko­e­mu Tur­ci do­ho­de, i tu se mo­že­mo opri­e­ti i za­bra­nit ne­pi­ja­tel­jo da ne­u­le­ze, iako bez te ku­le po­treb­no e, da pu­šta­mo da ni Tur­ci is­ko­pa­jo, ili se na­go­di Su­le­man pa­ša, koi ni ve­le pr­je ti, dr­že­ći nas, da smo na­o­či­to od stra­ne pr­ve­dre re­pu­bli­ke”.
„Tre­će za obra­nu re­če­ne ku­le uči­ni b.p.g. ed­nu kun­pa­ni­jo od če­tr­de­set sol­dath, koe mi z do­bre vo­le da­e­mo, i da im bu­de da­ta sva­ki mje­sec od skri­ne pren­ci­po­ve pla­ta, šo jest vo­i­vo­di dva­de­set i pet gro­šah, ba­ri­ah­ta­ru dva­de­set, sar­ćen­tu pet­na­est, ka­pu­la­ru osam i sol­da­ti­ma po dva­de­set i če­ti­ri li­re”.
„Če­tvr­to da ni da­te ed­no­ga go­spo­di­či­ća za vo­i­vo­du od kun­pan­je, da na­stoi na istu ku­lu, jem­če­u­ći se mi, da na­še ple­me po­šo­vat ga će i po­zna­vat ga za gla­va­ra od­re­će­na od pre­sve­tlog prin­ci­pa, su sve da nig­da nje­smo htje­li pri­mit njed­no­ga za­po­vjed­ni­ka tur­sko­ga, ka­ko se zna”.
U ob­ja­vlje­nim ar­hiv­skim iz­vo­ri­ma, na­ma­mo po­da­ta­ka, da li su Mle­ci pri­hva­ti­li pred­log dat u pi­smu kuč­kog voj­vo­de iz 1693. go­di­ne, ili je osta­lo sta­nje po­sa­de po sta­rom mle­tač­kom du­ka­lu, a ne­ma ni po­da­ta­ka da je tvr­đa­va ob­na­vlja­na od sred­stva ko­je su Mle­ci odo­bri­li Ku­či­ma.
Po­sled­njih go­di­na mo­rej­skog ra­ta, od 1692. go­di­ne, do Kar­lo­vač­kog mi­ra 1699. ko­jim je Mo­rej­ski rat za­vr­šen, Ku­či ni­su ima­li ve­ćih su­ko­ba sa Tur­ci­ma, jer su bi­li na dru­gim bo­ji­šti­ma. Po­sle­di­ce ra­ta za Tur­sku su bi­le da je iz­gu­bi­la dio te­ri­to­ri­ja i mo­ra­la je da pred­u­zi­ma mje­re da sre­di sta­nje u ca­re­vi­ni i da pe­ri­fer­ne obla­sti u ko­je je spa­dao Ska­dar­ski san­džak, obez­bi­je­di od po­bu­na od­met­nu­tih ple­me­na, me­đu ko­ji­ma su pred­nja­či­li Ku­či i Kli­men­ti.
U Por­ti se do­šlo na sta­no­vi­šte da Ska­dar­ski san­džak tre­ba opa­sa­ti tvr­đa­va­ma, te je shod­no ovom ska­dar­ski pa­ša na­mje­ra­vao da po­dig­ne tvr­đa­vu u Gu­si­nju i da za­u­zme i ob­no­vi Me­dun­sku tvr­đa­vu, ka­ko bi Ku­če i Kli­men­te dr­ža­li u po­ko­r­no­sti. U to­ku Mo­rej­skog ra­ta (po iz­vje­šta­ji­ma mle­tač­kog pro­vi­du­ra Eri­ca), Pod­go­ri­ca je po­sta­la sre­di­šte Su­lej­man-pa­ši­nih ope­ra­ci­ja i is­ho­di­šna tač­ka svih tur­skih po­ho­da na Cr­nu Go­ru i tur­skih po­ho­da na Br­da, te su u ovom pe­ri­o­du Pod­go­rič­ka for­ti­fi­ka­ci­ja i po­sad­ni objek­ti u njoj in­teN­ziv­no do­gra­đi­va­ni i pri­la­go­đa­va­ni. Ka­da su Ku­či 1688. go­di­ne za­u­ze­li Me­dun­sku tvr­đa­vu, Tur­ci­ma je to bio po­vod, da 1692. go­di­ne do­gra­de još dvi­je ku­le (pre­ma iz­vJe­šta­ju ko­tor­skog pro­vi­du­ra Eri­ca), ko­je su po­kri­va­le pra­vac pre­ma Ku­či­ma.
Shod­no na­lo­zi­ma iz Ca­ri­gra­da 1.700 go­di­ne je ska­dar­ski pa­ša Mah­mud­be­go­vić sa 6.000 voj­ni­ka sti­gao u Plav i po­čeo grad­nju tvr­đa­ve u Gu­si­nju. Ku­či i Kli­men­ti su se obra­ti­li za po­moć Mle­ci­ma da im da­ju „pra­ha i olo­va”, ka­ko bi pru­ži­li ot­por, me­đu­tim, Mle­ci to ni­su smje­li da ura­de. Pa­ša je uspio da po­ko­ri op­ko­lje­ne Kli­men­te i pri­mo­rao ih je na pre­se­lje­nje na Pe­šter, te su Ku­či osta­li bez sa­ve­zni­ka. U isto vri­je­me je shod­no na­red­ba­ma iz Por­te po­če­lo ob­na­vlja­nje i sta­re tvr­đa­ve Ono­gošt, da bi se dr­ža­la pod kon­tro­lom her­ce­go­vač­ka ple­me­na. Iz­gra­div­ši tvr­đa­vu u Gu­si­nju, Mah­mud­be­go­vić je u Pod­go­ri­ci sku­pljao voj­sku iz Al­ba­ni­je, Ko­so­va i Ma­ke­do­ni­je, da bi i sa svo­jom voj­skom od 6.000 voj­ni­ka po­šao na Spuž. Spu­ška tvr­đa­va u po­sje­du Bje­lo­pa­vli­ća i Pi­pe­ra je sa pri­ku­plje­nom voj­skom za­u­ze­ta i po na­red­bi sul­ta­na mo­ra­la je da se ob­no­vi i do­gra­di, da bi ukup­no ima­la 24 ku­le, ma­ga­cin za mu­ni­ci­ju i ci­ster­nu i da se us­po­sta­vi u tvr­đa­vi po­sa­da od 1.200 pla­će­nih voj­ni­ka. Osim Spu­ške tvr­đa­ve, ska­dar­ski pa­ša je na­re­dio da se oja­ča­ju i ure­đu­ju i tvr­đa­ve u Pod­go­ri­ci, Ba­ru i Ul­ci­nju.
Na­sta­vi­će se