PIŠE: MILjAN STANIŠIĆ


Kao što smo već is­ta­kli, ru­ski i srp­ski na­rod su u dva na­vra­ta u 20. vi­je­ku bi­li žr­tve za­vje­re­nič­kih, taj­nih or­ga­ni­za­ci­ja i pla­ne­ra „no­vog svi­je­ta”, a taj sce­na­rio na­sta­vlja se i da­nas, jer im pred­sta­vlja­ju ve­li­ku smet­nju u nji­ho­vom pro­kla­mo­va­nom No­vom svjet­skom po­ret­ku. Za­to su kra­jem osam­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka kre­nu­li u pro­ces dez­in­te­gra­ci­je SSSR uz bla­go­na­klo­nost Mi­ha­i­la Gor­ba­čo­va, a ka­sni­je i nje­go­vog na­sled­ni­ka na če­lu Ru­si­je Bo­ri­sa Jelj­ci­na, za ko­ga dr Džon Kol­man iz­no­si da je bio po­ve­zan sa spe­ci­ja­li­zo­va­nom obavješt­ajnom slu­žbom tih or­ga­ni­za­ci­ja, zva­nom M16. Nji­hov plan je bio sle­de­ći: „SSSR tre­ba da po­sta­ne iz­vo­znik si­ro­vi­na i tr­ži­šta za po­tre­be Tri­la­te­ra­le. Tri­la­te­ra­la, na če­lu sa SAD, je vješ­tom i do de­ta­lja raz­ra­đe­nom sta­te­gi­jom po­ste­pe­no ne­u­tra­li­sa­la uti­caj SSSR u svi­je­tu, i na kra­ju ga pri­nu­di­la na po­vla­če­nje i ras­pad”. (dr Smi­lja Avra­mov, n.d.). Oni su na Ru­si­ju gle­da­li kao na po­ra­že­nu ze­mlju, kao te­škog bo­le­sni­ka ko­ga ‘ci­vi­li­za­cij­skim’ pu­tem tre­ba usmr­ti­ti, uz pri­mje­nu opro­ba­nih me­to­da. Ru­ski na­rod ko­je­mu je pri­je­ti­lo ne­sta­ja­nje, a ko­ji je bio sko­ro vi­jek žr­tva sa­ta­ni­nih slu­gu, ali i po­red sve­ga to­ga sa­ču­vao je pra­vu vje­ru Hri­sto­vu, Pra­vo­sla­vlje, pa mu je Bož­jom pro­mi­šlju vra­će­na sna­ga da op­sta­ne i bu­de du­hov­no i ma­te­ri­jal­no ja­či. U Ru­si­ji je po­stig­nut op­šte­na­ci­o­nal­ni kon­sen­zus, uz po­dr­šku i bla­go­slov Ru­ske pra­vo­slav­ne cr­kve, pa je no­vom ru­skom po­li­ti­kom na če­lu sa Vla­di­mi­rom Pu­ti­nom vra­će­no do­sto­jan­stvo ru­skoj dr­ža­vi. Umje­sto fin­gi­ra­ne de­mo­kra­ti­je po­sli­je ras­pa­da SSSR, u Ru­si­ji su uve­de­ni de­mo­krat­ski stan­dar­di, ali ne i anar­hi­ja, ka­ko su že­lje­li po­me­nu­ti za­vje­re­ni­ci, pa se ona okre­nu­la se­bi i svo­jim in­te­re­si­ma, sa­ra­đu­ju­ći i po­ma­žu­ći pri­ja­telj­ske ze­mlje, ali ne za­tva­ra­ju­ći se ni pre­ma dru­gi­ma već im nu­de­ći sa­rad­nju, ali sa­mo na rav­no­prav­nim osno­va­ma. To ne mo­gu spri­je­či­ti ni sank­ci­je ko­je su joj tvor­ci No­vog svjet­skog po­ret­ka uve­li po­sled­njih go­di­na.
U ra­za­ra­nju Ju­go­sla­vi­je 90-ih go­di­na pro­šlog vi­je­ka uče­stvo­va­li su isti ak­te­ri, s tim da je u to­me svu su­ro­vost po­ka­zao nji­hov oru­ža­ni eks­po­nent NA­TO pakt i gdje su se u pot­pu­no­sti kom­pro­mi­to­va­ne Uje­di­nje­ne na­ci­je, ko­je su se po­ka­za­le kao nji­hov eks­po­nent. Plan o ru­še­nju Ju­go­sla­vi­je i bom­bar­do­va­nju Sr­bi­je, Cr­ne Go­re i Re­pu­bli­ke Srp­ske bi­lo je od taj­nih, za­vje­re­nič­kih or­ga­ni­za­ci­ja po­vje­re­no: Tri­la­te­ral­noj ko­mi­si­ji, Bil­der­berg gru­pi, Sa­vje­tu za spolj­ne po­slo­ve, a sve u sa­dej­stvu NA­TO-a. Nji­ho­va or­ga­ni­za­ci­ja (M.P.R.I.) je uklju­či­va­la pro­vje­re­ne ofi­ci­re, uklju­ču­ju­ći i ge­ne­ra­le da ob­u­ča­va­ju hr­vat­sko-mu­sli­man­sku voj­sku, uz iz­da­šnu voj­nu i dr. po­moć, me­đu ko­ji­ma i 400 mi­li­o­na do­la­ra, ko­je su sa­ku­pi­le Sa­u­dij­ska Ara­bi­ja, Ku­vajt, Bru­nej i Ma­le­zi­ja, za is­po­ru­ku ame­rič­kog oruž­ja mu­sli­man­skoj voj­sci. Na­kon mje­sec da­na kre­nu­li su kr­va­vi po­ho­di hr­vat­ske voj­ske na Re­pu­bli­ku Srp­sku Kra­ji­nu, o če­mu pi­še po­zna­ti ame­rič­ki pu­bli­ci­sta Sil­ver­štajn: „Naj­na­čaj­ni­ja je ona pro­tiv Kra­ji­ne, u ko­joj su srp­ska se­la opljač­ka­na i spa­lje­na, na hi­lja­de ci­vi­la ubi­je­no i oko 170 hi­lja­da is­tje­ra­no iz svo­jih ku­ća”. On na­vo­di da je u pri­pre­mi na­pa­da na Re­pu­bli­ku Srp­sku Kra­ji­nu odr­ža­no de­set taj­nih sa­sta­na­ka na Bri­o­ni­ma iz­me­đu ge­ne­ra­la Vu­o­na i ko­man­dan­ti­ma hr­vat­ske ar­mi­je, a da je ak­tiv­ni ge­ne­ral Sju­al ime­no­van 1994. go­di­ne za „spe­ci­jal­nog sa­vjet­ni­ka Pen­ta­go­na pri Mu­sli­man­sko-hr­vat­skoj fe­de­ra­ci­ji”. (Isto - iz knji­ge: Ken Sil­ver­ste­in: Pri­va­ti­zing War. The Na­tion, July, 18/Av­gust, 1997, p. 12-17). Ta­ko je i ame­rič­ki am­ba­sa­dor u Hr­vat­skoj Pi­ter Gal­brajt ušao u Knin „na usta­škom ten­ku, pre­la­ze­ći pre­ko mr­tvih ti­je­la srp­skih ci­vi­la i voj­ni­ka, ko­ji su osta­li na uli­ca­ma, na­kon što je avi­ja­ci­ja NA­TO-a raš­či­sti­la put za ‘po­bje­do­no­sni’ ula­zak u grad hr­vat­skih se­ce­si­o­ni­stič­kih sna­ga”. (dr Smi­lja Avra­mov, n.d.). Na pri­mje­ru Ko­so­va i Me­to­hi­je naj­e­kla­tant­ni­je se re­flek­tu­je od­nos ovih mi­li­tant­nih taj­nih fak­to­ra pre­ma ni­po­da­šta­va­nju me­đu­na­rod­nog pra­va i uvo­đe­nja za­ko­na si­le i haj­du­či­je. Aspi­ra­ci­je Al­ba­na­ca za ne­za­vi­sno Ko­so­vo i Me­to­hi­ju po­dr­ža­no je od SAD ko­je su na­o­ru­ža­va­le i ob­u­ča­va­le al­ban­ske te­ro­ri­stič­ke gru­pe, uba­cu­ju­ći ih na KiM ra­di de­sta­bi­li­za­ci­je Sr­bi­je, pri če­mu je ame­rič­ki am­ba­sa­dor pri UN Ri­čard Hol­dbruk u to­me imao ključ­nu ulo­gu.
Srp­skom na­ro­du i nje­go­voj ma­ti­ci Sr­bi­ji je je­di­na na­da u op­sta­nak, po­red gra­đe­nje naj­ve­ćih do­stig­nu­ća par­la­men­tar­ne de­mo­kra­ti­je, u stva­ra­nju op­šte-pra­vo­slav­nog za­jed­ni­štva u pr­vom re­du sa Ru­si­jom, što ti­me ne pod­ra­zu­mi­je­va sa­mo­za­tva­ra­nje, već bi tim po­ten­ci­ja­lom oni mo­ra­li bi­ti uva­ža­va­ni i od Za­pa­da, a ne kao do sa­da da mu se oti­ma­ju te­ri­to­ri­je, ubi­ja­ju, bom­bar­du­je i tru­ju na­rod, da se eko­nom­ski uni­šta­va­ju i sl. Umje­sto da i Cr­na Go­ra kre­ne tim pu­tem (u sa­ve­zni­štvu i oslon­cu u pr­vom ra­du na Sr­bi­ju i Ru­si­ju, bez či­je po­dr­ške kroz isto­ri­ju pi­ta­nje je da li bi uop­šte op­sta­la), nje­no ru­ko­vod­sto ide stran­pu­ti­com i to kroz bes­po­go­vor­no osla­nja­nja na SAD i NA­TO pakt, kre­a­to­re No­vog svjet­skog po­ret­ka, a či­ja po­li­ti­ka je du­bo­ko an­ti­ru­ska, an­ti­srp­ska i uop­šte an­ti­pra­vo­slav­na i an­ti­ci­vi­li­za­cij­ska, što vo­di nje­nom ne­sta­ja­nju. I ZA­TO, NE U SA­TAN­SKI NA­TO!(KRAJ)