Pri­re­di­la: M. MI­LO­SA­VLjE­VIĆ


Go­di­ne 1925, felj­to­ni­sta i no­vi­nar I. M. Va­si­ljev­ski (Ne-Bu­kva), iz­dao je bro­šu­ru „Šta oni pi­šu?”. Ne-Bu­kva je bio još je­dan li­be­ral­ni de­ma­gog, ne­prin­ci­pi­je­lan i ne­mo­ra­lan. Po­što je pri­je re­vo­lu­ci­je bio va­tre­ni pri­sta­li­ca Mi­lju­ko­va i bo­rac pro­tiv sa­mo­dr­ža­vlja, ni­je pri­hva­tio ok­to­bar­ski pre­vrat i emi­gri­rao je. Bio je ve­o­ma po­znat u emi­grant­skim kru­go­vi­ma. Lič­no je po­zna­vao mno­ge dru­štve­ne de­lat­ni­ke i pi­sce (Mi­lju­ko­va, Ma­kla­ko­va, La­vo­va, Stru­vea, Ku­pri­nji­na, Bre­ško-Bre­škov­skog). Me­đu­tim, ka­ko je fi­nan­sij­ski sta­jao sve lo­ši­je, no­vi­nar je po­čeo da na­gi­nje so­vjet­skoj vla­sti. Nje­go­vi felj­to­ni, član­ci i pri­če po­sta­ju otvo­re­no pro­bolj­še­vič­ki. Go­di­ne 1922. u Ber­li­nu, Ne-Bu­kva je ob­ja­vio bro­šu­ru „Ni­ko­laj II”, ko­ja je pred­sta­vlja­la kle­ve­tu pro­tiv svrg­nu­tog i u to vri­je­me već ubi­je­nog ca­ra. No­vi­nar je, oči­gled­no, te­žio da se po­ka­že pred bolj­še­vi­ci­ma i pri­pre­mi te­ren za svoj po­vra­tak u SSSR. No­ve ga­zde su po­zi­tiv­no oci­je­ni­le trud „ka­det­skog” no­vi­na­ra i on se 1923, za­jed­no s pi­scem A. N. Tol­sto­jem, vra­tio u So­vjet­ski Sa­vez. Ta­mo je po­čeo da hva­li so­vjet­sku stvar­nost i da iz sve sna­ge plju­je svo­je biv­še pri­ja­te­lje. Go­di­ne 1923. u Pe­tro­gra­du iz­la­zi nje­go­va knji­ga „Ro­ma­no­vi. Por­ter­ti i ka­rak­te­ri­sti­ke”. Ja­sno je da je Va­si­ljev­ski knji­gu na­pi­sao po na­rudž­bi­ni bolj­še­vi­ka. Ipak, to mu ni­je po­mo­glo. Go­di­ne 1938. stri­je­ljan je kao ne­pri­ja­telj na­ro­da.
Va­si­ljev­ski u svo­joj knji­zi na­vo­di po­dat­ke do­bi­je­ne iz pr­ve ru­ke i oni za­to ima­ju od­re­đe­nu isto­rij­sku vri­jed­nost. Ne-Bu­kva je na­vo­dio re­či pi­sca N. N. Bre­ško-Bre­škov­skog, si­na „ba­be ru­ske re­vo­lu­ci­je”, J. K. Bre­ško-Bre­škov­skog: „Ju­rov­ski i Jer­ma­kov su u ju­lu 1918. pre­zi­di­ju­mu CK pre­da­li gla­ve po­gu­blje­nog car­skog pa­ra. Iz­gle­da da je za­hva­lju­ju­ći So­ko­lo­vu ot­kri­ve­na prak­sa bolj­še­vi­ka iz pr­vih go­di­na nji­ho­ve vla­sti da pret­po­sta­vlje­ni­ma do­no­se od­ru­blje­ne gla­ve kao do­kaz oba­vlje­nog po­sla. Pret­po­sta­vlje­ni ko­me­sa­ri ne­po­vjer­lji­vo gle­da­ju gla­ve ko­je su im do­ni­je­te. Ali Ju­rov­ski in­si­sti­ra: ’Ka­kvi vam još do­ka­zi tre­ba­ju? Evo nje­go­vog car­skog ve­li­čan­stva, evo nje­nog car­skog ve­li­čan­stva...’ I Ju­rov­ski je spu­stio gla­ve na ze­mlju.”
U pri­či Bre­ško-Bre­škov­skog mno­go je ne­ja­sno­ća. Čud­no je to što je Ju­rov­ski gla­ve u pre­zi­di­jum CK, to jest, Sver­dlo­vu, do­va­zao za­jed­no s Jer­ma­ko­vom. On je za­u­zi­mao pre­vi­še be­zna­ča­jan po­lo­žaj da bi uče­stvo­vao u ta­ko va­žnom ri­tu­a­lu. Osim to­ga, u knji­zi So­ko­lo­va ne­ma ni ri­je­či o to­me da su bolj­še­vi­ci po­seb­no pro­ve­ra­va­li od­ru­blje­ne gla­ve, ni­ti se po­mi­nje sa­mo od­si­je­ca­nje car­skih gla­va. Bre­ško-Bre­škov­ski ne na­vo­di iz­vor in­for­ma­ci­je.
Iz­vje­štaj o od­se­če­nim gla­va­ma po­ja­vio se i u ni­zu nje­mač­kih no­vi­na oda­kle ih je pre­nio emi­grant­ski mo­nar­hi­stič­ki list „Dvo­gla­vi orao”. Čla­nak je no­sio na­slov „Sud­bi­na car­ske gla­ve”, a pot­pi­sao ga je iz­ve­sni pa­stor Kurt Ru­fen­bur­ger (u dru­gim li­sto­vi­ma Kurt Ri­zen­burg). U član­ku je sta­ja­lo: „Vi­jest o ubi­stvu car­ske po­ro­di­ce već je 18. ju­la sti­gla do Ber­li­na, ali u Ber­li­ni ni­su po­vje­ro­va­li u to. De­si­lo se da je jed­na mo­skov­ska ra­dio-sta­ni­ca 19. ju­la uhva­ti­la po­ru­ku ko­ja je iz Ber­li­na bi­la upu­će­na jed­nom ve­li­kom li­stu, a ko­ja je, upr­kos gla­si­na­ma o ubi­stvu ca­ra, gla­si­la: ’Car i nje­go­va po­ro­di­ca su ži­vi. Spa­sle su ih nji­ho­ve pri­sta­li­ce i od­ve­le na si­gur­no mje­sto.’ Ovaj iz­vje­štaj je za­bri­nuo kre­malj­ske dik­ta­to­re i Troc­ki je od Be­lo­bo­ro­do­va za­tra­žio ne­sum­nji­ve do­ka­ze da je ’ti­ra­nin Ru­si­je za­i­sta bio pod­vrg­nut za­slu­že­noj ka­zni’. Kao od­go­vor na taj te­le­gram, bolj­še­vič­ki li­de­ri su 26. ju­la 1918. do­bi­li za­pe­ča­će­ni ko­žni ko­fer u kom se na­la­zi­la gla­va ubi­je­nog ca­ra.Na­sta­vi­će se