Pi­še: Bu­do Si­mo­no­vić

Od pro­na­la­ska tri naj­zna­me­ni­ti­je hri­ćan­ske re­li­kvi­je u Ostro­gu, u je­sen 1952. go­di­ne, od­no­sno od hap­še­nja igu­ma­na ostro­škog Le­on­ti­ja Mi­tro­vi­ća i su­đe­nja nje­mu i osta­lim ak­te­ri­ma po­zna­te „zlat­ne” afe­re, or­ga­ni­zo­va­nog go­to­vo go­di­nu da­na ka­sni­je, o nji­ma se vi­še ni­šta ni­je ču­lo pu­nih dva­de­set i pet go­di­na.
Sve­ti­nje, ko­je ni­je­su tač­no ni iden­ti­fi­ko­va­ne, ni­ti im je utvr­đe­no po­ri­je­klo i vri­jed­nost, osta­le su u sjen­ci pe­de­se­tak ki­lo­gra­ma zlat­nog nov­ca i dru­gih dra­go­cje­no­sti ta­da pro­na­đe­nih u Ostro­gu i ni­ko ih ta­ko­re­ći ni­je ni spo­mi­njao sve do po­čet­ka 1978. go­di­ne, ka­da su na ini­ci­ja­ti­vu ta­da­šnjeg pred­sjed­ni­ka cr­no­gor­ske vla­dae Mar­ka Or­lan­di­ća iz­vu­če­ne na svi­je­tlo da­na.
U ja­nu­a­ru te go­di­ne od­lu­če­no je da se sve­ti­nje iz se­fa taj­ne po­li­ci­je pre­da­ju re­pu­blič­koj vjer­skoj ko­mi­si­ji, a ova je po­tom iko­nu Bo­go­ro­di­ce Fi­ler­mo­ske ustu­pi­la Dr­žav­nom mu­ze­ju Cr­ne Go­re na Ce­ti­nju, a ru­ku sve­tog Jo­va­na i če­sti­cu Ča­snog kr­sta Mi­tro­po­li­ji cr­no­gor­sko-pri­mor­skoj. Sve je, me­đu­tim, i 15 na­red­nih go­di­na osta­lo pod ve­lom stro­ge taj­no­sti. Tek de­ve­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka, za­hva­lju­ju­ći mi­tro­po­li­tu cr­no­gor­sko-pri­mor­skom Am­fi­lo­hi­ju i ta­da­šnjem di­rek­to­ru Na­rod­nog mu­ze­ja Ra­do­mi­ru Bu­la­to­vi­ću, u jav­nost su pro­cur­je­le pr­ve in­for­ma­ci­je o sve­ti­nja­ma.
Bio je to nji­hov po­nov­ni vas­krs, ali je, ne­du­go po­što je de­fi­ni­tiv­no po­tvr­đe­no da se za­i­sta ra­di o naj­zna­čaj­ni­jim re­li­kvi­ja­ma u hri­šćan­stvu, ne­tra­gom ne­sta­lim u vi­ho­ru Dru­gog svjet­skog ra­ta, kao bom­ba od­jek­nu­la vi­jest da je iko­na Bo­go­ro­di­ce Fi­ler­mo­ske u me­đu­vre­me­nu oskr­na­vlje­na, da su sa nje ne­sta­li ne­ki dra­gu­lji, pr­ven­stve­no naj­ve­ći i naj­dra­go­cje­ni­ji, sre­di­šni od se­dam sa­fi­ra iz đer­da­na ko­jim je ukra­še­no po­pr­sje iko­ne. Na to je, otvo­re­no i jav­no, 1994. go­di­ne pr­vi uka­zao pot­pi­snik ovih re­da­ka, ko­ji je, za­hva­lju­ju­ći ta­da­šnjem mi­ni­stru po­li­ci­je, po­koj­nom Pa­vlu Bu­la­to­vi­ću, do­šao u pri­li­ku da vi­di krat­ki po­li­cij­ski do­ku­men­tar­ni film sni­mljen u Ostro­gu te 1952. go­di­ne pri­li­kom ot­ko­pa­va­nja skri­ve­nog zla­ta i va­đe­nja re­li­kvi­ja i dra­go­cje­no­sti is­pod pa­to­sa u spa­va­ćoj so­bi igu­ma­na Le­on­ti­ja.
Po­li­cij­ska pri­ča da je sve­ti­nja opljač­ka­na i oskr­na­vlje­na pri­je ne­go što je sti­gla u po­li­cij­ski sef de­fi­ni­tiv­no je pa­la u vo­du kad sam, na­kon de­set go­di­na upor­nog tra­ga­nja, za­hva­lju­ju­ći ta­da­šnjem mi­ni­stru po­li­ci­je Dra­ga­nu Đu­ro­vi­ću, za­vi­rio i u po­li­cij­skom do­si­je igu­ma­na Le­on­ti­ja i pro­na­šao za­pi­snik po­seb­ne ko­mi­si­je ko­ju je u mar­tu 1953. go­di­ne obra­zo­vao ta­da­šnje Sa­vjet za pro­sve­tu i kul­tu­ru Na­rod­ne Re­pu­bli­ke Cr­ne Go­re u sa­sta­vu pro­fe­sor Slo­bo­dan Bu­ji­šić i sli­ka­ri Mi­loš Vu­ško­vić i Alek­san­dar Pri­jić. U iz­vje­šta­ju te re­no­mi­ra­ne ko­mi­si­je o pre­gle­du sve­tih re­li­kvi­ja ot­kri­ve­nih u Ostro­gu ne­dvo­smi­sle­no se, po­red osta­log, na­gla­ša­va da u ogr­li­ci na iko­ni Bo­go­ro­di­ce ima se­dam sa­fi­ra, od ko­jih je naj­ve­ći sre­di­šni.
U za­pi­sni­ku o pri­mo­pre­da­ji re­li­kvi­ja, sa­či­nje­nom 20. ja­nu­ra 1978. go­di­ne, me­đu­tim, kon­sta­tu­je se da u de­snom kra­ku ore­o­la na iko­ni ne­do­sta­je je­dan ma­nji ru­bin, što je na­gla­še­no i u za­pi­sni­ku struč­ne ko­mi­si­je iz mar­ta 1953. go­di­ne (su­de­ći po je­di­nom pred­rat­nom snim­ku iko­ne, taj dra­gulj je i ta­da ne­do­sta­jao, nap. B.S), ali ne­ma ni po­me­na da ne­do­sta­je cen­tral­ni, naj­sku­plji dra­gulj i bri­li­jant na ko­jem je vi­sio, od­no­sno da umje­sto nje­ga sto­ji ne­ka­kav go­to­vo bez­vred­ni zlat­ni kr­stić, ko­ji se tu i sa­da na­la­zi.
Kad sam ta­da u no­vi­na­ma, a po­tom i u svo­joj knji­zi „Taj­ne ostro­škog bla­ga” ob­ja­vio tvrd­nju da je iko­na oskr­na­vlje­na i kra­đa po­či­nje­na pod kro­vom Mi­ni­star­stva po­li­ci­je, usle­di­le su bur­ne re­ak­ci­je, pr­ven­stve­no še­fa taj­ne po­li­ci­je iz vre­me­na kad su sve­ti­nje pre­da­te Vjer­skoj ko­mi­si­ji, Mo­mi­ra Pe­ja­no­vi­ća i na­ro­či­to nje­go­vog po­moć­ni­ka Vla­di­mi­ra Ke­ko­vi­ća, pr­vo­pot­pi­sni­ka na za­pi­sni­ku o pri­mo­pre­da­ji re­li­kvi­ja. On je čak ustao i sa tu­žbom i od auto­ra ovog tek­sta tra­žio 15.000 eura na­dok­na­de za pre­tr­plje­ne du­šev­ne bo­lo­ve i na­vod­nu po­vre­du ča­sti i ugle­da, za­to što sam ga, ba­ja­gi, pro­gla­sio lo­po­vom, i ni­je od­u­sta­jao od tog za­htje­va sve dok i Vr­hov­ni sud Cr­ne Go­re ni­je po­tvr­dio da se ni­je­sam ogri­je­šio o isti­nu i pro­fe­si­o­nal­na pra­vi­la no­vi­nar­stva.
(Su­tra: ČI­JE SU SVE­TE RE­LI­KVI­JE?)