Pri­re­dio: Alek­san­dar ĆU­KO­VIĆ


Tri­de­set i dru­gi: Bo­ko­ko­tor­ska sli­kar­ska ško­la Di­mi­tri­je­vić i Ra­fa­i­lo­vić i dva­na­est nji­ho­vih po­to­ma­ka, pra­va su en­ci­klo­pe­di­ja li­kov­nog stva­ra­la­štva, iko­no­pi­sa­nja. To je Bož­je ču­do ko­je je po­če­lo pr­vom pot­pi­sa­nom iko­nom iz 1680. go­di­ne i ima ge­ne­zu naj­du­go­vječ­ni­jeg po­ro­dič­nog sli­kar­stva u Evro­pi.
Alek­san­dar Ra­fa­i­lo­vić iz Be­o­gra­da, naš sa­vre­me­nik, sa­ku­pio je 600 nji­ho­vih iko­na iz Cr­ne Go­re, Sr­bi­je, Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne. Po­čeo je od zbir­ke u Na­rod­nom mu­ze­ju u Be­o­gra­du, gdje je 75 iko­na 11 sli­ka­ra ove sli­kar­ske ško­le.
Vri­jed­nost ovih srp­skih sli­ka­ra, kao i slav­nog Lon­gi­na, Ge­or­gi­ja Mi­tro­fa­no­vi­ća, maj­sto­ra Jo­va­na, ni do da­nas ne­ma mo­no­gra­fi­ju.
Maj­stor Jo­van, ko­ji je iden­ti­fi­ko­van po jed­nom taj­nom pot­pi­su, na iko­ni u Ma­na­sti­ru Mo­ra­ča, ve­li­koj ve­le­lep­noj iko­ni – Sve­ti Sa­va i Sve­ti Si­me­on. Maj­stor­stvo, lje­po­ta, li­kov­ni iz­raz ovog dje­la maj­sto­ra Jo­va­na je ta­kav da ni Lu­bar­da ne bi bio is­pred nje­ga.
To se, me­đu­tim, ne vred­nu­je da­nas, za­to što se, uop­šte, ži­vot po­je­din­ca ne vred­nu­je. Po­je­di­nac je ,,ne­za­šti­će­na zvi­jer”, ma­kar da je maj­stor Jo­van ili Lon­gin. Ma­te­ri­ja­li­zam po­bje­đu­je kul­tu­ru i stva­ra­la­štvo, ra­ci­o­na­li­zam pot­cje­nju­je to kao da je dječ­ja pri­red­ba. Da bar Sr­bi­ja, Cr­na Go­ra, Re­pu­bli­ka Srp­ska sni­me do­bar do­ku­men­tar­ni film o tim stva­ra­o­ci­ma, to bi ima­lo od­je­ka u svi­je­tu kul­tu­re.
Tri­de­set i tre­ći: Te­o­re­ti­ča­ri kvant­ne fi­zi­ke tvr­de: svje­tlost ne po­sto­ji ako je ne gle­da­mo. To či­tam u no­vi­na­ma na pla­ži her­ceg­nov­skoj, u iz­du­že­nom hla­du vr­lo vi­so­ke, moć­ne, pal­me. Ta­kvu hi­po­te­zu ne pri­hva­tam.
Čim sam ,,čvr­sto” za­tvo­rio oč­ne kap­ke na­kon či­ta­nja, ,,iza njih” vi­dim svje­tlost. Ona tra­je i ka­da je ne gle­dam kao spolj­nu po­ja­vu. Da li je to psi­ho-fi­zič­ka pro­mje­na tre­nut­ka, adap­ta­ci­ja ili je ta svje­tlost ,,iza oč­nih ka­pa­ka”, no­va vr­sta ener­gi­je, tran­sfor­mi­sa­na ener­gi­ja svje­tlo­sti ko­ju per­ci­pi­ra ne­ki cen­tar mo­zga? To je za is­pi­ti­va­nje.
Po­sto­ji, me­đu­tim, svje­tlost ko­ju sam to­li­ko pu­ta do­ži­vio u sno­vi­ma i ja­vlja­nji­ma. Ni­je­sam je ja smi­šljao, na­ru­či­vao, ja­vlja se sa­ma kao svje­tlost. Dok sam fi­zič­ki, ti­je­lom od­su­tan iz re­al­ne stvar­no­sti, ona se ja­vlja. To mo­že bi­ti svje­tlost, ener­gi­ja, ko­ja ne­ma fi­zič­ka svoj­stva, ka­ko je i Te­sla tvr­dio, ali ima ta­jan­stve­na i ne­is­pi­ta­na svoj­stva.
Moj je za­klju­čak da je to Bo­žan­ska svje­tlost, ko­ja bi mo­gla da se upo­re­di, ot­pri­li­ke, sa osje­ća­njem mi­lo­sti, lju­ba­vi iz­me­đu čo­vje­ka i Tvor­ca.
Sve­ti Gri­go­ri­je Pa­la­ma sa Hi­lan­da­ra, iz 14. vi­je­ka, kao ro­do­na­čel­nik isi­ha­stič­ke te­o­ri­je i po­zna­ti pi­sac sma­tra se pr­vim uvjer­lji­vim do­ka­zi­va­čem u te­o­lo­gi­ji – po­sto­ja­nja Bo­žan­ske svje­tlo­sti. Mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je Ra­do­vić dok­to­ri­rao je na ovoj te­mi. Ja sam, s vre­me­na na vri­je­me, imao ja­vlja­nja (Bo­go­ja­vlja­nja) Nje­go­ša, Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog, Sve­te Bo­go­ro­di­ce, ar­han­ge­la Ga­vri­la, Sve­tog Va­si­li­ja... Uvi­jek su ta ja­vlja­nja bi­va­la uoči ne­kih sud­bin­skih do­ga­đa­ja u ve­zi mo­ga zdra­vlja i spa­se­nja, ali i u dra­ma­tič­nim dru­štve­nim do­ga­đa­ji­ma. Ja­vlja­nja su bi­la uvi­jek u ne­kom kon­kret­nom pred­je­lu, ja­ko osvi­je­tlje­nom Bo­žan­skom svje­tlo­šću. U ja­vlja­nji­ma su se ot­kri­va­li sim­bo­li, na osno­vu ko­jih sam mo­gao iden­ti­fi­ko­va­ti po­ru­ke, zna­če­nja, pred­vi­đa­nja, pa i rat. Ona ni­je­su na­sta­la u vi­dlji­vom, re­al­nom svi­je­tu, već ta­jan­stve­no, me­ta­fi­zič­ki, po Bož­joj vo­lji. Ta­ko­đe, i svje­tlost.
Sve­ti­telj Ni­ko­laj Ve­li­mi­ro­vić, mo­žda naj­ču­ve­ni­ji po­sli­je Sve­tog Sa­ve, pi­sao je da je, na pri­mjer, san to­li­ko ta­jan­stve­na po­ja­va ko­ju na­u­ka još uvi­jek ni­je ob­ja­sni­la. Dok čo­vjek sa­nja čist san, pri­su­tan je u re­al­nom svi­je­tu sa­mo fi­zič­ki, a od­su­tan du­šom. Mo­ji sno­vi i ja­vlja­nja to po­tvr­đu­ju.
Ovaj dar ne do­bi­ja­ju čo­vjek, po­je­di­nac, po ne­koj ,,svo­joj na­rudž­bi”, već ta­ko što ga je Bog iza­brao i da­ro­vao mu ga. Da­kle, te­o­re­ti­ča­ri kvant­ne fi­zi­ke, po­red po­stig­nu­tih re­zul­ta­ta na­sta­lih na­uč­nim, la­bo­ra­to­rij­skim me­to­da­ma, mo­gu sti­ći do cje­lo­vi­ti­jeg sa­zna­nja ako pro­u­ča­va­ju i me­ta po­ja­ve, kao što su ja­vlja­nja, bo­go­ja­vlja­nja, sno­vi, Bo­žan­ske svje­tlo­sti... i to je ener­gi­ja, ali ka­kva, ot­kud?
(Na­sta­vi­će se)