Po­red ta­ko ve­li­kih in­ve­sti­ci­o­nih po­du­hva­ta, Ru­si su otvo­ri­li re­sto­ra­ne, ka­fi­će, tu­ri­stič­ke agen­ci­je i mno­go dru­gih ma­njih fir­mi, ko­je su obo­ga­ti­le tu­ri­stič­ku po­nu­du, da­nas glav­nu gra­nu cr­no­gor­ske pri­vre­de. Va­si­ljev ocje­nju­je da je po­li­tič­ka at­mos­fe­ra u Cr­noj Go­ri sve ne­po­volj­ni­ja za dr­ža­vlja­ne Ru­si­je i ru­ske bi­zni­sme­ne. U po­čet­ku ni­je bi­la ta­kva si­tu­a­ci­ja u Cr­noj Go­ri i ni­je bio ta­kav od­nos Cr­no­go­ra­ca pre­ma Ru­si­ma. Sa­da če­sto mo­že­mo pro­či­ta­ti u me­di­ji­ma ka­ko je to pr­lja­vi ru­ski no­vac, na­stao pra­njem kri­mi­nal­nog nov­ca, kao i da Ru­si do­la­ze kao osva­ja­či, za­bo­ra­vlja­ju­ći tra­di­ci­ju i isto­ri­ju, a po­seb­no 1999. go­di­nu, ka­da je NA­TO bom­bar­do­vao Ju­go­sla­vi­ju, u či­jem sa­sta­vu je bi­la i Cr­na Go­ra. NA­TO bom­bar­do­va­nje je po­če­lo bez po­vo­da i na­ja­ve, na­no­se­ći ve­li­ke ljud­ske i ma­te­ri­jal­ne žr­tve.
U ovim okol­no­sti­ma, ka­da se od­lu­ču­je o sud­bi­ni na­ro­da Cr­ne Go­re, tre­ba ima­ti u vi­du, a pro­šlost na to uka­zu­je, da će pi­ta­nje opre­dje­lje­nja Cr­ne Go­re u me­đu­na­rod­nim od­no­si­ma do­ći na Bož­ji sud jer se Ru­si­ja ni­je od­re­kla Bal­ka­na i svo­je pra­vo­slav­ne bra­će. Dnev­ne no­vi­ne „Dan” ne­dav­no su ob­ja­vi­le pri­log svog do­pi­sni­ka iz Ba­ra pod na­slo­vom „Pe­re­tu­kao kom­ši­ni­cu”. Ru­ski­nja Sve­tla­na Tis­ha­je­va pod­ni­je­la je kri­vič­nu pri­ja­vu pro­tiv kom­ši­je ko­ji ju je, ka­ko tvr­di, fi­zič­ki i ver­bal­no na­pao. Ka­ko je re­kla, taj Bra­nin ju je uda­rio vi­še pu­ta i na­nio joj po­vre­de po ti­je­lu, pa je mo­ra­la za­tra­ži­ti lje­kar­sku po­moć, sa pre­po­ru­kom da osta­ne u bol­ni­ci. Na­kon 10 go­di­na bo­rav­ka u Cr­noj Go­ri, od ka­da je ku­pi­la ku­ću u Su­to­mo­ru, Tis­ha­je­va od­sko­ro ne mo­že ne­sme­ta­no da do­đe do svo­jeg po­sje­da. Ka­da je ku­pi­la ku­ću, na pla­cu po­red nje­nog bi­la je pred­vi­đe­ne ze­le­na po­vr­ši­na po DUP-u, a sa­da je ni­kla zgra­da, pa je Sve­tla­ni­na ka­pi­ja za­tr­pa­na ze­mljom i ka­me­njem.
Naj­no­vi­ji pri­mjer zlo­be, mr­žnje i pa­ko­sti pre­ma Ru­si­ma iz­ra­žen je u po­zdra­vu od­la­ze­ćem am­ba­sa­do­ru Ru­ske Fe­de­ra­ci­je u Cr­noj Go­ri An­dre­ju Ne­ste­ren­ku, ko­ji je ne­dav­no osva­nuo na bil­bor­du u Pod­go­ri­ci. Do­pi­snik „Po­li­ti­ke” iz Pod­go­ri­ce No­vi­ca Đu­rić pre­nio je sa­dr­žaj tek­sta te is­pra­ćaj­ne po­ru­ke, ko­ji gla­si: „Po­što­va­ni go­spo­di­ne Ne­ste­ren­ko, hva­la Vam na pre­po­ru­ka­ma za član­stvo u NA­TO-u. Po­ru­ču­je­mo vam – Da­lje ru­ke od nas. Pre­po­ru­ču­je­mo da se od­mo­ri­te na na­šim oba­la­ma i sre­ćan Vam put.” U pot­pi­su sto­ji „su­ve­re­na Cr­na Go­ra”. Ovo ni­je pr­vi put da ano­nim­ni pot­pi­sni­ci pre­ko bil­bor­da upu­ću­ju uvre­dlji­ve po­ru­ke gra­đa­ni­ma Ru­ske Fe­de­ra­ci­je. Pri­je ne­ko­li­ko mje­se­ci na jed­nom bil­bor­du je pi­sa­lo: Bo­lje ba­na­na u ru­ci, ne­go ru­ska či­zma za vra­tom” ili „Ru­si ni­ka­da ni­je­su bi­li pri­ja­te­lji”. Ko­men­tar osta­vljam gra­đa­ni­ma, s na­po­me­nom da ni jed­na či­zma za vra­tom ni­je la­ka i bla­go­dat­na, po­seb­no ne onih či­ji sol­da­ti ra­tu­ju za us­po­sta­vlja­nje no­vih ko­lo­ni­jal­nih od­no­sa.
Zbog če­ga je pi­ta­nje učla­nje­nja Cr­ne Go­re u NA­TO pri­o­ri­tet­no pi­ta­nje ka­da je sva­kom gra­đa­ni­nu ja­sno da od Ali­jan­se ne­ma ko­ri­sti, jer je to voj­ni blok ko­ji slu­ži ka­pi­ta­li­stič­kim in­te­re­si­ma? Ne­pri­mje­re­nom NA­TO kam­pa­njom mar­gi­na­li­zo­va­li smo član­stvo u EU, eko­nom­sku za­jed­ni­cu evrop­skih ze­ma­lja, ko­ja re­gu­li­še eko­nom­ske, fi­nan­sij­ske i tr­ži­šne od­no­se i pri­mje­nom naj­sa­vre­me­ni­jih stan­dar­da pod­sti­če raz­voj, za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne i vla­da­vi­nu pra­va sva­ke ze­mlje čla­ni­ce po­je­di­nač­no. Učla­nje­nje u EU je eko­nom­sko pi­ta­nje, ko­je po­di­že ži­vot­ni stan­dard gra­đa­na, a ti­me i skla­dan od­nos svih čla­ni­ca unu­tar dru­štve­ne za­jed­ni­ce. Po­tre­bu učla­nje­nja Cr­ne Go­re u EU osje­ća­ju kao na­su­šnu po­tre­bu svi gra­đa­ni, vje­ru­ju­ći u bo­lje sju­tra. Skre­ta­nje s pu­ta pre­ma EU pre­ma voj­nom sa­ve­zu NA­TO ali­jan­se, u ko­joj ma­le dr­ža­ve ra­tu­ju za ve­li­ke i nji­ho­ve ci­lje­ve, ne­pojm­lji­va je stra­te­gi­ja.
Ne­u­tral­nost Cr­ne Go­re u ge­o­po­li­tič­kom i stra­te­škom opre­dje­lje­nju op­ti­mal­na je va­ri­jan­ta u me­đu­na­rod­noj za­jed­ni­ci, a po­u­čan je pri­mjer ni­ko da­lji ni­ti bli­ži, već brat­ska Sr­bi­ja. Dr­ža­va Sr­bi­ja ni­je ma­nje va­žan me­đu­na­rod­ni su­bje­kat na Bal­ka­nu ne­go Cr­na Go­ra, a pr­o­mo­vi­še otvo­re­no ne­u­tra­lan sta­tus, ne­u­vo­đe­njem sank­ci­ja Ru­si­ji i ne­pri­zna­va­njem Ko­so­va za sa­mo­stal­nu dr­ža­vu. Ona kr­oz Part­ner­stvo za mir odr­ža­va pri­ja­telj­ske od­no­se sa Ali­jan­som, Ru­si­ju sma­tra za pri­ja­te­lja i stra­te­škog part­ne­ra, in­ten­ziv­no ra­di na učla­nje­nju u EU i od evrop­skih zva­nič­ni­ka do­bi­ja pri­zna­nja za spro­ve­de­ne re­for­me, kao i naznke da će usko­ro do­bi­ti po­ziv za raz­go­vo­re. Za­u­zi­ma ja­sne sta­vo­ve o glo­bal­nim pro­ble­mi­ma i vo­di, u pu­nom smi­slu ri­je­či, su­ve­re­nu spolj­nu po­li­ti­ku. Po­li­tič­ku is­prav­nost spolj­no­po­li­tič­kog kur­sa Sr­bi­je po­zi­tiv­no su oci­je­ni­li mje­ro­dav­ni po­li­tič­ki fak­to­ri iz Bri­se­la, Ber­li­na i Va­šig­to­na.
(Na­sta­vi­će se)

Pi­še: Dra­gi­ša DO­ŽIĆ