Po­čet­kom 1944. go­di­ne, zbog kon­cen­tra­ci­je ja­kih nje­mač­kih sna­ga u ve­ćim gra­do­vi­ma Cr­ne Go­re i Sr­bi­je, đe­ne­ral Dra­go­ljub Mi­ha­i­lo­vić, ko­man­dant Ju­go­slo­ven­ske voj­ske u otadž­bi­ni i mar­šal Ti­to, ko­man­dant Na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­ke voj­ske Ju­go­sla­vi­je, tra­ži­li su od za­pad­nih sa­ve­zni­ka, sva­ko iz svo­jih raz­lo­ga, nji­ho­vo bom­bar­do­va­nje. Ta­ko su 5. ma­ja 1944. go­di­ne, pre­ma ame­rič­kim iz­vo­ri­ma, avi­o­ni 15. ame­rič­ke ar­mi­je bom­bar­do­va­li kon­cen­tra­ci­ju nje­mač­kih tru­pa u Pod­go­ri­ci sa 116 bom­bar­de­ra „B-24“, iz­ru­čiv­ši u tri na­le­ta na ovaj grad 270 to­na bom­bi, na­pra­viv­ši od Pod­go­ri­ce ru­še­vi­nu i zga­ri­šte. Tom pri­li­kom gi­ne pot­pu­kov­nik Đor­đi­je La­šić, ko­man­dant Ju­go­slo­ven­ske voj­ske za Cr­nu Go­ru i San­džak; ka­pe­ta­ni La­bud Iva­no­vić i Ni­ko­la Dre­ka­lo­vić; po­ruč­ni­ci Vla­dan Bo­ri­čić, Đo­ko La­šić, Bra­ni­slav Iva­no­vić, Vu­le Dra­gi­će­vić i Bran­ko Sto­ja­ko­vić... Po­gi­nu­lo je i oko 900 ci­vi­la. Nje­mač­ki gu­bi­ci su bi­li – je­dan po­gi­nu­li voj­nik ko­ji se vra­ćao bi­ci­klom od Tu­zi pre­ma Pod­go­ri­ci.
Ma­jor Ra­du­le Ku­jo­vić iz­vje­šta­va sju­tra­dan Vr­hov­nu ko­man­du da je pot­pu­kov­nik La­šić po­gi­nuo. La­la­to­vić 9. ma­ja, sa La­ši­će­ve sta­ni­ce „Ko­cev“, po­tvr­đu­je ovu Ku­jo­vi­će­vu de­pe­šu:
„Pe­tog ma­ja bom­bar­do­va­na je Pod­go­ri­ca. Po­gi­nu­li su pot­pu­kov­nik Đor­đi­je La­šić, Ni­ko­la Dre­ka­lo­vić i La­bud Iva­no­vić, kao i ogro­man broj sta­nov­ni­štva. Za­ri­ja Vuk­sa­no­vić i ma­jor La­zo­vić te­ško ra­nje­ni...“
Sju­tra­dan 10. ma­ja, đe­ne­ral Mi­ha­i­lo­vić na­re­đu­je Ko­man­di Ju­go­slo­ven­ske voj­ske u Cr­noj Go­ri:
„Po­što je pot­pu­kov­nik La­šić po­gi­nuo sta­vi­te se pod ko­man­du pot­pu­kov­no­ka Pa­vla Đu­ri­ši­ća. Stu­pi­te što pri­je u ve­zu sa Pa­vlom, ako još ni­ste...“
Na­kon to­ga na ve­li­ko iz­ne­na­đe­nje Đu­ri­šić pre­ki­da ve­zu sa Vr­hov­nom ko­man­dom. Đe­ne­ral Mi­ha­i­lo­vić je, me­đu­tim, do­bro znao za­što se Đu­ri­šić ovo­ga pu­ta ne ja­vlja.
Oba­vje­šta­jac – Alek­san­dar Mi­haj­lo­vić 20. ma­ja iz Be­o­gra­da ja­vlja Vr­hov­noj ko­man­di:
„Ka­ko sa­zna­je­mo ma­jor Pa­vle Đu­ri­šić na­la­zi se u Be­o­gra­du gdje je pri­mljen od stra­ne Ne­di­ća. Sa­zna­je se da mu je odo­bre­no for­mi­ra­nje od­re­da od 7.000 lju­di . Do­bio je 10.000 me­ta­ra plat­na i dva ka­mi­o­na. For­mi­ra­nje i opre­mu odo­bri­li Njem­ci“.
Pa­vle Đu­ri­šić se u Be­o­gra­du sa­sta­je sa dr Her­ma­nom Noj­ba­he­rom, iza­sla­ni­kom Ver­mah­ta za Bal­kan i đe­ne­ra­lom Mi­la­nom Ne­di­ćem, ko­ji Đu­ri­ši­ća una­pre­đu­je u čin pot­pu­kov­ni­ka, po­sta­vlja­ju­ći ga za po­moć­ni­ka ge­ne­ra­la Ko­ste Mu­šic­kog, ko­man­dan­ta Ljo­ti­će­vog „Srp­skog do­bro­vo­ljač­kog kor­pu­sa“.
Ka­da je sa­znao za ovo, đe­ne­ral Mi­ha­i­lo­vić 24. ma­ja pi­še ko­man­da­ma Cr­ne Go­re i Sta­ro­ga Ra­sa:
„U No­vom vre­me­nu, od 21. ma­ja, iza­šla je Pa­vlo­va sli­ka sa mi­ni­strom Ol­ća­nom, kao i Pa­vlo­va iz­ja­va „Vre­me­nu“. Hi­tro smo ovo de­man­to­va­li pre­ko De­mo­krat­ske Ju­go­sla­vi­je. Pa­vlu pre­po­ru­ču­je­mo da nam ne pra­vi ova­kve ne­zgo­de, jer po­sli­je to­ga do­la­ze otvo­re­ni na­pa­di pre­ko Lon­do­na, ko­ji nam ško­de u na­ro­du ...“
Što se Đu­ri­ši­ća ti­če, zvu­ča­lo je pro­sto ne­vje­ro­vat­no – da se okre­će Njem­ci­ma u tre­nu­ci­ma ka­da je svi­ma bi­lo ja­sno da oni de­fi­ni­tiv­no gu­be rat i da ih svi na­pu­šta­ju.
Po po­vrat­ku iz Be­o­gra­da, Đu­ri­šić na­re­đu­je Ko­man­di Ju­go­slo­ven­ske voj­ske u Cr­noj Go­ri da ne ko­ri­sti ra­dio-sta­ni­cu po­što je, ka­ko tvr­di, slu­ša­ju Njem­ci. Na­po­kon, 28. ma­ja sli­je­di no­vo Đu­ri­ši­će­vo za­pre­pa­šću­ju­će na­re­đe­nje:
„Za­bra­nju­jem vam ubu­du­će di­rekt­nu ve­zu sa Vr­hov­nom ko­man­dom. Ova sta­ni­ca ra­di sva­ki dan. Vr­šim pre­for­mi­ra­nje ova­mo dva i ta­mo je­dan puk... Kad za­vr­šim for­mi­ra­nje ova­mo, do­la­zim ta­mo“.
Upr­kos to­me, Ko­man­da Ju­go­slo­ven­ske voj­ske u Cr­noj Go­ri je na­sta­vi­la da slu­ša ra­dio-sta­ni­cu Vr­hov­ne ko­man­de, ali pri­mlje­ne de­pe­še ni­je­su bi­lje­ži­li.
(SJU­TRA: PO­KU­ŠAJ SA MA­JO­ROM LU­KA­ČE­VI­ĆEM)

Lim­ski od­re­di i Kuč­ko-bra­to­no­žić­ka bri­ga­da

Pot­pu­kov­nik Đor­đi­je La­šić je 27. mar­ta 1944. go­di­ne na­pao par­ti­za­ne u Ka­tun­skoj na­hi­ji. U na­pa­du ko­ji je iz­ve­den kon­cen­tri­sa­no iz pet pra­va­ca uče­stvo­va­li su: Lim­ski od­re­di i Kuč­ko-bra­to­no­žić­ka bri­ga­da, ko­ji­ma je ko­man­do­vao La­šić; Da­ni­lov­grad­ska bri­ga­da Ja­ko­va Jo­vo­vi­ća; Lje­šan­ski i Ko­man­ski ba­ta­ljon Ili­je Mar­ko­vi­ća; Ce­tinj­sko-ka­tun­ski od­red Bo­ška Pe­tri­če­vi­ća i Crm­nič­ko-ri­ječ­ka bri­ga­da Bla­ža Goj­ni­ća. Ak­ci­ja se za­vr­ši­la pot­pu­nim kra­hom.
Oba­vje­šta­va­ju­ći Mi­ha­i­lo­vi­ća o ne­u­spje­hu, La­šić je kao raz­log po­ra­za ozna­čio ne­je­din­stvo i ne­po­slu­šnost ko­man­da­na­ta:
„ ...Jed­ni su se pot­či­ni­li ma­jo­ru Jo­vu Đu­ka­no­vi­ću, dru­gi Njem­ci­ma a me­ni oni što su pod mo­jom ko­man­dom”.
La­šić 7. apri­la oba­vje­šta­va Mi­ha­i­lo­vi­ća: „Na­pre­do­va­nje Cr­ve­ne ar­mi­je na Bal­ka­nu, a na­ro­či­to pro­pa­gan­da Lon­do­na, svje­sno za­bri­nja­va i de­mo­ra­li­še na­ci­o­na­li­ste i na­še sna­ge, te se sti­če ubje­đe­nje da je na­ša po­bje­da ne­mo­gu­ća i da Bal­kan spa­da u in­te­re­snu sfe­ru So­vje­ta“.

Pi­še: DRAGANA RADEVIĆ