Sa­rad­nju Sr­bi­je sa Ru­si­jom, EU i Ame­ri­ka ra­zu­mi­ju kao isto­rij­ski pro­ces, ko­ji du­go tra­je iz­me­đu dva na­ro­da pra­vo­slav­ne vje­re. Majk Kir­bi, ame­rič­ki am­ba­sa­dor u Be­o­gra­du oci­je­nio je vr­lo zna­čaj­nim raz­ne ob­li­ke sa­rad­nje voj­ske Sr­bi­je sa ame­rič­kom voj­skom. „Za­vr­šet­kom pro­ce­sa usva­ja­nja In­di­vi­du­al­nog pla­na part­ner­stva (IPAP) iz­me­đu Sr­bi­je i NA­TO-a do­stig­nut je naj­vi­ši ste­pen sar­da­nje sa Ali­jan­som kroz Part­ner­stvo za mir, ko­je ne pod­ra­zu­mi­je­va član­stvo u NA­TO-u i ima za cilj pru­ža­nje po­mo­ći dr­ža­vi part­ne­ru u re­for­mi i mo­der­ni­za­ci­ji si­ste­ma od­bra­ne i bez­bjed­no­sti.” To je iz­ja­vio pr­vi pot­pred­sjed­nik Vla­de Sr­bi­je i mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Ivi­ca Da­čić. On je da­lje re­kao „usva­ja­nje IPAP pred­sta­vlja ko­rak na­pri­jed u na­šim od­no­si­ma sa NA­TO-om i olak­ša­će ko­or­di­na­ci­ju na­še bi­la­te­ral­ne sa­rad­nje sa čla­ni­ca­ma i dru­gim part­ne­ri­ma Ali­jan­se. „Uče­stvu­ju­ći ak­tiv­no u Part­ner­stvu za mir i kao pred­sje­da­va­ju­ća OEBS-a, to­kom 2015. go­di­ne, Sr­bi­ja, kao ne­u­tral­na dr­ža­va, igra po­zi­tiv­nu ulo­gu u od­no­si­ma me­đu ze­mlja­ma ove or­ga­ni­za­ci­je, s ob­zi­rom na do­bre od­no­se s Ru­si­jom”– oci­je­nio je Ge­ne­ral­ni se­kre­tar OEBS-a Lam­ber­to Ca­ni­jer. On je re­kao da je OEBS mje­sto u ko­jem su Ru­si­ja, EU, SAD, Tur­ska, bez ob­zi­ra na sve raz­li­ke ko­je ima­ju me­đu so­bom. Po­sli­je jed­ne od sjed­ni­ca OEBS-a, odr­ža­ne to­kom ove go­di­ne, ukra­jin­ski mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Pa­vel Klim­kin, re­kao je min­si­tru Da­či­ću „da je do­bro što Sr­bi­ja ima do­bre od­no­se sa Ru­si­jom jer će po­mo­ći da se na­đe rje­še­nje za ukra­ji­ni­sku kri­zu”. Na pi­ta­nje da li, mo­žda, Sr­bi­ja sa Ru­si­jom ima pre­do­bre od­no­se, što bi ne­ki mo­gli da shva­te kao pro­blem, Da­čić je no­vi­na­ri­ma od­go­vo­rio da ne vi­di „zbog če­ga bi to bio pro­blem za dru­ge, uko­li­ko ni­je za Ukra­ji­nu”. Sr­bi­ja je da­nas u po­zi­ci­ji da mo­že pri­ja­telj­ski da raz­go­va­ra i u Bri­se­lu i u Va­šig­to­nu, ali i u Mo­skvi, Ki­je­vu i Ki­šnje­vu. „Mi smo ma­la ze­mlja i na­ša glav­na moć su pri­ja­telj­stva i sa­rad­nja”– re­kao je jed­nom pri­li­kom mi­ni­star Da­čić. Od­lu­ka srp­ske Vla­de da se opre­di­je­li za na­u­tral­nost, član­stvo u EU i oču­va­nje tra­di­ci­o­nal­nih od­no­sa sa Ru­si­jom pred­sta­vlja su­ve­re­ni­stič­ki čin, ko­ji za­slu­žu­je po­što­va­nje. Sr­bi­ja kao ne­za­vi­sna dr­ža­va ko­ri­sti svoj pu­ni ka­pa­ci­tet i vo­di ne­za­vi­snu spolj­nu po­li­ti­ku, uklju­ču­ju­ći i pi­ta­nje evrop­skih in­te­gra­ci­ja. Nje­na od­lu­ka da ne pri­hva­ta za­vo­đe­nje eko­nom­skih sank­ci­ja Ru­si­ji od stra­ne Ame­ri­ke i EU i od­luč­no sa­op­šti stav da ni­ka­da ne­će pri­zna­ti su­ve­re­ni­tet Ko­so­va i Me­to­hi­je, te da je njen voj­ni sta­tus ne­u­tra­lan, ni­je­su uti­ca­li na njen me­đu­na­rod­ni po­lo­žaj.
U kon­tek­stu srp­ske po­li­ti­ke lo­gič­no bi bi­lo tra­ži­ti iz­laz Cr­ne Go­re na me­đu­na­rod­nu sce­nu. Stra­te­ško opre­dje­lje­nje i pri­o­ri­te­ti vo­đe­nja spolj­ne po­li­ti­ke Vla­de Cr­ne Go­re iza­zi­va­ju mno­ge di­le­me me­đu nje­nim gra­đa­ni­ma – do pi­ta­nja „Da li je Cr­na Go­ra su­ve­re­na dr­ža­va, ko­ja opre­dje­lju­je svo­ju sud­bi­nu i sa­mo­stal­no od­lu­ču­je o glo­bal­nim pi­ta­nji­ma?” Austri­ja je vr­lo uti­caj­na čla­ni­ca EU, ali ne­će da bu­de čla­ni­ca NA­TO ali­jan­se. Sr­bi­ja ne­dvo­smi­sle­no i od­luč­no sa­op­šta­va svo­je sta­vo­ve o pi­ta­nji­ma ko­ja či­ne oko­sni­cu po­li­ti­ke EU i NA­TO ali­jan­se i uva­že­na je od me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce sa po­dr­škom da usko­ro po­sta­ne čla­ni­ca evrop­ske eko­nom­ske uni­je. Ne­pojm­lji­vo je da dvi­je ze­mlje – Sr­bi­ja i Cr­na Go­ra, do sko­ro jed­na dr­ža­va, na istom ge­o­po­li­tič­kom pod­ruč­ju, sa ve­ćin­skim kon­sti­tu­tiv­nim na­ro­dom iste vje­re, iste tra­di­ci­je i pro­šlo­sti i još mno­go če­ga za­jed­nič­kog, ima­ju raz­li­či­te sta­vo­ve pre­ma glo­bal­nim pro­ble­mi­ma, ko­ji da­nas op­te­re­ću­ju svjet­sku za­jed­ni­cu. Dok god ta pi­ta­nja ne bu­du objek­tiv­no i re­la­no sa­gle­da­na i da­lje će po­sto­ja­ti du­bo­ka po­di­je­lje­nost me­đu na­ro­di­ma i na­ci­o­nal­no­sti­ma, ko­ji ži­ve u ovim dvje­ma dr­ža­va­ma, ko­je za­hva­ta­ju dje­lo­ve Bal­kan­skog po­lu­o­str­va i u is­toj su ge­o­po­li­tič­koj stra­te­škoj zo­ni. Sa­rad­nja Sr­bi­je sa NA­TO-om je pi­ta­nje ko­je za­o­ku­plju­je ve­li­ku pa­žnju me­di­ja i ši­re po­li­tič­ke jav­no­sti i od­vi­ja se, is­klju­či­vo, na ni­vou Part­ner­stva za mir, či­me se osta­vlja vi­še pro­sto­ra za sa­rad­nju sa ze­mlja­ma van Za­pad­nog voj­nog sa­ve­za. Od­go­vo­ra­ju­ći na pi­ta­nje še­fa de­le­ga­ci­je par­la­men­ta Al­ba­ni­je Jo­ze­fi­ne Ta­pa­li o za­jed­nič­kim voj­nim vje­žba­ma Sr­bi­je i Ru­si­je i ru­ske po­mo­ći srp­skoj voj­sci, ge­ne­ral­ni se­kre­tar Jens Stol­ten­berg, na sjed­ni­ci Par­la­men­tar­ne skup­šti­ne NA­TO-a u Ha­gu, re­kao je „da je za NA­TO ve­o­ma va­žna sar­da­nja sa Sr­bi­jom i Zap­dnim Bal­ka­nom, te da je Sr­bi­ja su­ve­re­na dr­ža­va, ko­ja sa­ma od­lu­ču­je o vi­do­vi­ma sa­rad­nje s dru­gim ze­mlja­ma.” Mi­ni­star Sr­bi­je Ivi­ca Da­čić je na fo­ru­mu bez­bjed­no­sti u Bu­dvi 5. ju­na re­kao kao u ša­li „da Cr­na Go­ra slo­bod­no mo­že uze­ti 29. sto­li­cu u NATO-u, ali će 29. sto­li­ca u EU pri­pa­sti Sr­bi­ji”.
(Na­sta­vi­će se)

Pi­še: Dra­gi­ša DO­ŽIĆ