Pi­še: Dra­gi­ša DO­ŽIĆ


Ne in­te­re­su­je NA­TO i Za­pad stan­dard gra­đa­na Cr­ne Go­re, već, is­klju­či­vo, ge­o­stra­te­ški po­lo­žaj na­še ze­mlje. Ja­dran­ska oba­la i za­le­đe su pro­sto­ri po­de­sni za iz­grad­nju voj­nih ba­za i in­sta­la­ci­ju ra­ket­nih ram­pi, usmje­re­nih pre­ma Ru­si­ji. Ako ne­ko mi­sli u Cr­noj Go­ri da će ula­skom u NA­TO ste­ći od­re­đe­ne be­ne­fi­te, ne­ka zna da su to dav­no pro­šla vre­me­na. Ni­je NA­TO eko­nom­ska za­jed­ni­ca dr­ža­va, pan­dan EU ni­ti hu­ma­ni­tar­na or­ga­ni­za­ci­ja, ko­ja po­ma­že glad­nim i une­sre­će­nim ši­rom pla­ne­te, već, pr­ven­stve­no, voj­ni sa­vez, sat­kan od eko­nom­ski raz­vi­je­nih ze­ma­lja i onih dru­gih za­vi­snih od ame­rič­kog ka­pi­ta­la. Ali­jan­sa je opre­mlje­na naj­sa­vre­me­ni­jom teh­no­lo­gi­jom i na­o­ru­ža­njem, ko­je ne po­kla­nja, već ih sva­ka čla­ni­ca ku­pu­je za se­be. To je sku­pa i ogrom­na voj­na for­ma­ci­ja sa ži­vom si­lom ulo­go­re­nom u mno­gim evrop­skim i za­pad­nim cen­tri­ma, ko­ju tre­ba fi­nan­si­ra­ti i pri­lo­zi­ma čla­ni­ca. Dru­go, pla­no­vi NA­TO-a su za Cr­nu Go­ru ne­pri­hva­tlji­vi, jer su oni osva­jač­ki pred­o­dre­đe­ni na no­ve pro­sto­re i obla­sti bo­ga­te naf­tom i ga­som i dru­gim pri­rod­nim re­sur­si­ma, pa su no­vi kon­flikt ne­iz­bje­žni. Pri­sje­ti­mo se iz­ja­ve biv­še ame­rič­ke se­kre­tar­ke za spolj­ne po­slo­ve go­spo­đe Ol­brajt, ka­da je re­kla, pa­ra­fra­zi­ram, „Ne­ka Ru­si­ja ne mi­sli da su si­ro­vi­ne na Ura­lu sa­mo nji­ho­va svo­ji­na”. Ovo je po­tvr­da is­ka­za­nih sum­nji da bi se, ako bi po­sta­la čla­ni­ca NA­TO-a, mo­glo de­si­ti da na­ši voj­ni­ci ra­tu­ju i gi­nu van svo­je te­ri­to­ri­je za tu­đe in­te­re­se i to pro­tiv pra­vo­slav­ne Ru­si­je. To bi bi­lo naj­ve­će pro­klet­stvo za Cr­nu Go­ru. Bi­lo bi to rav­no za­ti­ra­nju na­ci­o­nal­ne svi­je­sti, iden­ti­te­ta, tra­di­ci­je, kul­tu­re, pre­kra­ja­nje isto­ri­je i dr­ža­vo­tvor­no­sti Cr­ne Go­re.
Po­red vi­še im­pli­ka­ci­ja ko­je bi usli­je­di­le učla­nje­njem Cr­ne Go­re u Ali­jan­su, iz­gle­da da je Ame­ri­ci sta­lo i da nas, kao i ci­je­li svi­jet, za­va­di sa Ru­si­jom, ko­ja je ukra­jin­skom kri­zom iza­za­va­na da se od­luč­no us­pro­ti­vi ame­rič­kom im­pe­ri­ja­li­zu i va­zal­skim na­mje­ra­ma. Po­seb­no je ne­pri­hva­tlji­vo ras­pi­ri­va­nje ne­tr­pe­lji­vo­sti me­đu pra­vo­slav­nim na­ro­di­ma i Cr­nu Go­ru i Cr­no­gor­ce uvla­či­ti u su­kob sa vje­kov­nim i tra­di­ci­o­nal­nim za­štit­ni­kom Ru­si­jom. Ni­je po­zna­to u isto­ri­ji ra­to­va da na­pad­nu­ta dr­ža­va, bez ika­vog po­vo­da, afir­mi­še voj­nu si­lu, ko­ja je iz­ne­nad­nim i pod­mu­klim bom­bar­do­va­njem na­ni­je­la ogrom­ne ljud­ske žr­tve i ma­te­ri­jal­nu šte­tu, pa još od Ali­jan­se tra­ži­ti da je pri­mi u taj voj­ni sa­vez ra­di za­šti­te dr­žav­nog su­ve­re­ni­te­ta i te­ri­to­ri­jal­nog in­te­gri­te­ta od, even­tu­al­nih, agre­so­ra.
A da bi tu na­mje­ru ostva­ri­la, mo­žda bi se Cr­na Go­ra sa ova­kvim ru­ko­vod­stvom, iz­vi­ni­la zbog svog po­sto­ja­nja i skrom­no oda­bra­nih „po­go­đe­nih ci­lje­va”. Ta­kvo po­ni­že­nje bi­lo bi naj­vi­ši ste­pen li­ce­mjer­stva vla­sti pre­ma žr­tva­ma, nji­ho­vim po­ro­di­ca­ma i osta­lim gra­đa­ni­ma Cr­ne Go­re.
Pri­dru­žu­ju­ći se eko­nom­skim sank­ci­ja­ma Ru­si­ji, uve­de­nim od stra­ne EU i Ame­ri­ke, Cr­na Go­ra je na­pra­vi­la vi­še šte­te se­bi ne­go što je na­u­di­la Ru­si­ji. Na­i­me, spolj­no­tr­go­vin­ska raz­mje­na Ru­si­je pre­ma Cr­noj Go­ri je za­ne­ma­ru­ju­ća u od­no­su na spolj­no­tr­go­vin­ski bi­lans Ru­si­je sa dr­ža­va­ma iz re­gi­o­na. Ta­kvim br­zo­ple­tim po­te­zom na­ru­še­ni su bi­la­te­ral­ni od­no­si iz­me­đu dvi­je dr­ža­ve, što će se ne­ga­tiv­no od­ra­zi­ti, iz­me­đu osta­log, i na pri­vred­na kre­ta­nja kod nas. Da je to tač­no usko­ro će­mo se ubi­je­di­ti u sek­to­ru tu­ri­zma. Pre­ma pro­cje­na­ma ne­kih tu­ri­stič­kih po­sle­ni­ka, pri­ho­di u tu­ri­zmu ove go­di­ne, u od­no­su na pro­šlu, bi­će za 30 pro­ce­na­ta ma­nji zbog sla­bi­je po­sje­te ru­skih tu­ri­sta Cr­no­gor­skom pri­mor­ju. Po­što nam je tu­ri­zam glav­na pri­vred­na gra­na, po­sli­je ka­ta­stro­fal­ne pri­va­ti­za­ci­je u dru­gim obla­sti­ma pri­vre­de, uvo­đe­njem sank­ci­ja, po­sje­kli smo gra­nu na ko­joj smo sta­ja­li i ka­ko-ta­ko odr­ža­va­li ži­vot­ni ri­tam u obla­sti pri­vre­de. Sve to zbog tu­đih in­te­re­sa. A ti ko­ji spo­či­ta­va­ju za­vo­đe­nje sank­ci­ja Ru­si­ji u isto vri­je­me „svi­đa­ju svo­ju”. Me­dij­ske agen­ci­je ja­vlja­ju da Ame­ri­kan­ci i još ne­ke dr­ža­ve iz EU tr­gu­ju sa Ru­si­jom, vi­še sa­da ne­go ra­ni­je. Ame­rič­ka kom­pa­ni­ja „Bel” pro­da­la je li­cen­cu za pro­iz­vod­nju svo­jih he­li­kop­te­ra u Ru­si­ju. SAD ku­pu­ju ru­ske stra­te­ške me­ta­le i ra­ket­ne mo­to­re, a Evro­pa, pod pri­ti­skom Va­šing­to­na, vo­di tr­go­vin­ski rat sa Ru­si­jom. U ska­la­me­ri­ji ta­kvih me­đu­na­rod­nih od­no­sa sve je mo­gu­će, pa i vje­ro­va­nje da će se na­ja­vom kra­ja uni­tar­nog svi­je­ta, Evro­pa usko­ro spo­ra­zu­mi­je­va­ti sa Ru­si­jom, bez po­sre­do­va­nja Ame­ri­ke i da će se me­đu­na­rod­na osa u od­lu­či­va­nju po­mje­ra­ti pre­ma Evro­pi.
Ni­je be­zna­čaj­no na­po­me­nu­ti da je ru­ska po­pu­la­ci­ja, svo­je­vre­me­no, pa i da­nas, zna­čaj­no pri­sut­na u Cr­noj Go­ri, po­seb­no na Cr­no­gor­skom pri­mor­ju. Oni su vla­sni­ci vri­jed­nih ne­po­kret­no­sti i in­ve­sti­ci­o­nih ak­tiv­no­sti ne­za­ne­mar­lji­vih za cr­no­gor­sko tr­ži­šte. Me­đu­tim, pri­mjet­no je, a i u me­di­ji­ma se o to­me pi­sa­lo, da su cr­no­gor­ski na­ci­o­na­li­sti is­po­lja­va­li ne­to­le­rant­nost i ši­ri­li ru­so­fo­bi­ju pre­ma ru­skim dr­ža­vlja­ni­ma, ko­ji su le­gal­no ste­kli imo­vi­nu i svo­je oba­ve­ze re­dov­no iz­mi­ri­va­li pre­ma dr­ža­vi Cr­noj Go­ri. Po­seb­no je tu­žna is­po­vi­jest ru­skog no­vi­na­ra Ole­ga Va­si­lje­va, čla­na „Ru­ske uni­je sni­ma­te­lja”, do­pi­sni­ku „Po­li­ti­ke” iz Pod­go­ri­ce No­vi­ci Đu­ri­ću: „Pri­je če­ti­ri go­di­ne pro­dao je stan na­do­mak Mo­skve i u za­le­đu su­to­mor­ske pla­že ku­pio ku­ći­cu, vje­ru­ju­ći da će mu u brat­skoj Cr­noj Go­ri bi­ti kao kod svo­je bra­će.” Vje­ro­vao je, ali ne za­du­go. Mno­go­broj­ne ad­mi­ni­stra­tiv­ne smi­ca­li­ce, ci­je­ne, tra­že­nje mi­ta u ob­li­ku ča­šća­va­nja, enorm­ne ci­je­ne za Ru­se pri­li­kom pro­da­je imo­vi­ne, za raz­li­ku od onih za kup­ce iz dru­gih ze­ma­lja i sve če­šće po­ru­ke „mo­že­te ku­pi­ti ne­kret­ni­ne, ali idi­te i ži­vi­te u svo­joj ze­mlji”, pri­mo­ra­le su Va­si­lje­va da do­đe i is­po­vi­je­di se no­vi­na­ru „Po­li­ti­ke” i ob­ja­sni zbog če­ga je Ru­si­ma sve te­že da ži­ve, ra­de i ba­ve se bi­zni­som u Cr­noj Go­ri. Va­si­ljev ka­že da se na sva­kom ko­ra­ku uvje­rio da Cr­no­gor­ci Ru­se do­ži­vlja­va­ju sa­mo kao „po­kret­ne tor­bi­ce s nov­cem”. Mno­gi nje­go­vi su­na­rod­ni­ci su ulo­ži­li no­vac s na­mje­rom da ov­dje osta­va­re ne­ku pri­vred­nu dje­lat­nost. Jav­no­sti je po­zna­to da su Ru­si ku­pi­li pod­go­rič­ki Kom­bi­nat alu­mi­ni­ju­ma (KAP), Že­lje­za­ru iz Nik­ši­ća, mno­ga ma­nja dru­ga pred­u­ze­ća, ko­ja su bi­la u ban­kro­tu ili pred to­tal­nim kra­hom.
(Na­sta­vi­će se)