Pi­še: Bu­do Si­mo­no­vić

Gor­njo­mo­ra­ča­nin Vo­ji­slav Dra­go­vić, je­dan od ini­ci­ja­to­ra ak­ci­je za po­di­za­nje spo­me­ni­ka ge­ne­ra­lu Da­ni­lu Ja­u­ko­vi­ću u Mi­o­skoj, pod­sje­ća ka­ko je do­šlo do to­ga da kre­ne iz­grad­nja tog pu­ta od Mi­o­ske do Šav­ni­ka i da se u to uklju­či ta­da moć­na Ju­go­slo­ven­ska na­rod­na ar­mi­u­ja.
Kad je 1969. go­di­ne Ti­to do­šao u po­sje­tu Cr­noj Go­ri, od­no­sno na pro­sla­vu tri­de­se­to­go­di­šnjeg ju­bi­le­ja po­zna­te par­tij­ske kon­fe­ren­ci­je na Ža­blja­ku, Da­ni­lo Ja­u­ko­vić, ta­da čel­ni čo­vek JNA u Cr­noj Go­ri, is­ko­ri­stio je pri­li­ku i po­da­stro mu ma­pu bes­pu­ta, pr­ven­stve­no na sje­ve­ru Cr­ne Go­re, po­seb­no uka­zu­ju­ći na od­sje­če­nost i mrak u ko­jem ži­ve Gor­nja Mo­ra­ča, Bo­an i Šav­nik, od­no­sno da se taj kraj, mno­go za­slu­žan za uspjeh Na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­ke bor­be i so­ci­ja­li­stič­ke re­vo­lu­ci­je, ko­nač­no po­ve­že sa svi­je­tom, da se us­po­sta­vi naj­kra­ća kop­ne­na ve­za iz­me­đu ju­ga i sje­ve­ra Cr­ne Go­re:
– Pa, bo­ga ti, mo­gli bi mi tu da an­ga­žu­je­mo jed­nu na­šu in­ži­nje­rij­sku je­di­ni­cu – re­kao je ta­da Ti­to i to je bi­lo do­volj­no upor­nom i pred­u­zi­mlji­vom ge­ne­ra­lu Ja­u­ko­vi­ću da kre­ne u ve­li­ki po­du­hvat, u ko­jem je glav­nu pre­pre­ku pred­sta­vljao ve­li­ki tu­nel kroz Se­molj, ko­ji ni do da­nas, na­ža­lost, ni­je za­vr­šen:
– Ide­ja da ge­ne­ra­lu Ja­u­ko­vi­ću po­dig­ne­mo spo­me­nik na­sta­la je u tre­nut­ku kad su pro­bi­je­ni pr­vi me­tri tu­ne­la kroz Se­molj – ka­že Vo­ji­slav Dra­go­vić – za­sta­la je u tre­nut­ku kad su sta­li i ra­do­vi na tu­ne­lu, ko­ji do da­nas ni­su za­vr­še­ni. Oče­ku­je­mo da spo­men-plo­ča, ko­ju smo, eto, sa­da po­sta­vi­li, osim za­hval­no­sti ge­ne­ra­lu Da­ni­lu i nje­go­vom vre­me­nu, bu­de pod­strek da se na­sta­ve ovi ra­do­vi i da tu­nel bu­de ko­nač­no pro­bi­jen.
A ra­do­vi na ovom tu­ne­lu kao i na mno­gim dru­gim gra­di­li­šti­ma na ko­ji­ma je, za­hva­lju­ju­ći pr­ven­stve­no ge­ne­ra­lu Ja­u­ko­vi­ću i nje­go­vom auto­ri­te­tu, bi­la an­ga­žo­va­na JNA, sta­li su onog tre­nut­ka kad se ne­ko od ta­da­šnjih ru­ko­vo­di­la­ca u Cr­noj Go­ri po­bo­jao vi­ška ge­ne­ra­lo­ve sla­ve i po­pu­lar­no­sti u na­ro­du i od­lu­čio da ga sklo­ni sa du­žno­sti glav­no­ko­man­du­ju­ćeg voj­ske u Cr­noj Go­ri.
Ge­ne­ral Bla­go­je Gra­ho­vac tvr­di da je ge­ne­ral-pot­pu­kov­ni­ku Da­ni­lu Ja­u­ko­vi­ću, po­sred­stvom Ni­ko­le Lju­bi­či­ća, ta­da­šnjeg ju­go­slo­ven­skog sa­ve­znog se­kre­ta­ra za na­rod­nu od­bra­nu, u je­sen 1976. go­di­ne sti­gla Ti­to­va po­ru­ka: „Da­ni­lo, iza­be­ri po­lo­žaj ge­ne­ral-pu­kov­ni­ka bi­lo gdje u Ju­go­sla­vi­ji, ali mo­raš ići iz Cr­ne Go­re, ovi tvo­ji te ne­će...”
– Ne, ne idem ni­kud iz Cr­ne Go­re, idem u pen­zi­ju u či­nu ge­ne­ral-pot­pu­kov­ni­ka! – bez dvo­u­mi­ce je uz­vra­tio po­no­sni i pr­ko­sni Dur­mi­to­rac i od­mah ski­nuo uni­for­mu, od­lu­čan da, po­red za­vr­še­nih stu­di­ja pra­va, za­vr­še­ne Vi­so­ke po­li­tič­ke ško­le i svih dru­gih voj­nih ško­la, po­red za­vr­še­nih ma­gi­star­skih stu­di­ja na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du kod pro­fe­so­ra Va­se Ču­bri­lo­vi­ća i Jo­va­na Mar­ja­no­vi­ća, od­bra­ni i dok­tor­sku di­ser­ta­ci­ju iz isto­ri­je.
Smrt je, na­ža­lost, još jed­nom bi­la br­ža. Ve­li­ki za­lju­blje­nik u pla­ni­ne, po­seb­no u Dur­mi­tor, kre­nuo je 9. ju­la 1977. go­di­ne da se još jed­nom is­pe­nje na naj­vi­ši cr­no­gor­ski ne­bo­tik, na Bo­bo­tov kuk, ali ga je sr­ce iz­da­lo is­pod sa­mog vr­ha. Umro je u 59. go­di­ni ži­vo­ta:
– Ima ne­ke ko­smič­ke prav­de – ve­li ge­ne­ral Bla­go­je Gra­ho­vac – nje­go­vi ga ni­je­su htje­li, jer ih je svo­jim ugle­dom u na­ro­du za­sje­nio, a oni su ima­li vlast. Na­rod ga je po­zna­vao kao le­gen­dar­nog ge­ne­ra­la Da­ni­la. Oni nje­go­vi, ko­ji su od­lu­či­va­li o nje­go­voj sud­bi­ni, za­u­vi­jek su osta­li ma­li, a on je za ži­vo­ta ušao u le­gen­du. Okon­čao je svoj ži­vot baš na mje­stu ko­je mu pri­li­či, na Bo­bo­to­vom ku­ku, na naj­vi­šoj ko­ti u Cr­noj Go­ri.(KRAJ)


Da­ni­lov me­mo­ri­jal

Sa­mo če­ti­ri da­na po­sli­je iz­ne­nad­ne smr­ti Da­ni­la Ja­u­ko­vi­ća na Dur­mi­to­ru, 13. ju­la 1977. go­di­ne or­ga­ni­zo­van je u znak po­me­na, u nje­go­vu čast i sla­vu, pr­vi me­mo­ri­jal­ni po­hod pla­ni­na­ra na Bo­bo­tov kuk. Me­mo­ri­jal se od ta­da odr­ža­va sva­ke go­di­ne, a po­pri­mio je i obi­ljež­je me­mo­ri­jal­nog pod­sje­ća­nja na mu­če­nič­ki marš Da­ni­la Ja­u­ko­vi­ća i nje­go­vih sa­pat­ni­ka od Su­tje­ske do Dur­mi­to­ra u pro­lje­će 1943. go­di­ne.