Pi­še: Dra­gi­ša DO­ŽIĆ


Po­je­din­ci i in­te­re­se­ne gru­pe u Cr­noj Go­ri, ko­je su uze­le u oba­ve­zu pro­mo­ci­ju evro­a­tlan­skih in­te­gra­ci­ja, ra­di svo­jih i tu­đih in­te­re­sa, u do­no­še­nju stra­te­ških po­li­tič­kih od­lu­ka, mo­ra­ju pred svo­jim na­ro­dom pr­vo da de­fi­ni­šu na­ci­o­nal­ne in­te­re­se, na od­go­vo­ran, pra­gam­ti­čan i objek­ti­van na­čin.
Ne­pri­hva­tlji­vo je mi­šlje­nje pred­stav­ni­ka re­ži­ma, ko­ji tvr­de da je Cr­na Go­ra član­stvo u NA­TO de­fi­ni­sa­la kao svo­je stra­te­ške pri­o­ri­te­te, ka­da za to ni­je­su do­bi­li man­da­te svog na­ro­da.
Is­tra­ži­va­nja u Sr­bi­ji i Cr­noj Go­ri po­ka­zu­ju da ula­zak u NA­TO, za­sad ne­ma po­dr­šku gra­đa­na. U Sr­bi­ji ula­zak u NA­TO po­dr­ža­va tek 13 do 17 od­sto, a u Cr­noj Go­ri oko 35 od­sto sta­nov­ni­štva.
S po­seb­nim in­te­re­so­va­njem cr­no­gor­ska jav­nost oče­ku­je od nad­le­žnih kon­kret­ne od­go­vo­re na pi­ta­nja va­za­na za be­ne­fi­te ko­je tre­ba ima­ti od ula­ska u NA­TO, ka­da je ri­ječ o obla­sti eko­no­mi­je, in­ve­sti­ci­ja i stan­dar­da. Još kon­kret­ni­je gra­đa­ni pi­ta­ju za ko­li­ko će pro­ce­na­ta bi­ti sma­nje­na ne­za­po­sle­nost u Cr­noj Go­ri, ko­li­ko go­di­šnje će se iz bu­dže­ta iz­dva­ja­ti za mo­de­r­ni­za­ci­ju na­o­ru­ža­nja voj­ske, po NA­TO stan­dar­di­ma, da li će ula­skom u NA­TO pro­sječ­na pla­ta bi­ti ve­ća od po­tro­šač­ke kor­pe, itd…
Spro­ve­de­ne an­ke­te u Cr­noj Go­ri po­ka­za­ju da se 95 od­sto rad­ni­ka i onih ko­ji su osta­li bez po­sla pro­ti­ve ula­sku u NA­TO, jer sma­tra­ju da je kri­vac za nji­hov te­žak ma­te­ri­jal­ni po­lo­žaj Vla­da, ko­ja bri­gu o rad­ni­ci­ma, za­mje­nju­je udva­ra­njem Ali­jan­si i Za­pa­du. Ima onih ko­ji vje­ru­ju (po­seb­no re­ži­mli­je, lo­bi­sti i za­pad­njač­ki ana­li­ti­ča­ri) da bi se ste­pen po­vje­re­nja pre­ma NA­TO-u mo­gao po­ve­ća­ti u na­red­nom pe­ri­od.
U tom ci­lju par­ti­ja na vla­sti do­ni­je­la je pro­lje­tos i kon­kret­ne za­ključ­ke, da, upo­re­do sa pri­pre­ma­ma za kon­gres De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta (DPS), ko­ji je odr­žan u ju­nu, ak­ti­vi­sti in­ten­ziv­no ra­de na lo­bi­ra­nju gra­đa­na za po­dr­šku učla­nje­nju Cr­ne Go­re u Na­to ali­jan­su. Ta­ko je, za­pra­vo, po­če­la ne­de­mo­krat­ska kam­pa­nja u ob­li­ku pri­ti­sa­ka i pri­do­bi­ja­nja gra­đa­na za po­dr­šku Sje­ver­no­a­tlant­skim in­te­gra­ci­ja­ma. Kam­pa­nja je u to­ku i ne bi­ra­ju se sred­sta­va lo­bi­ra­nja, kroz raz­li­či­te me­dij­ske pro­pa­gan­da, tri­bu­ne, se­mi­na­re, pre­da­va­nja ili okru­gle sto­lo­ve za sve uz­ra­ste i pro­fe­si­je, od uče­ni­ka do aka­dem­skih gra­đa­na, ali za­da­vo­lja­va­ju­ćih re­zu­la­ta­ta do­sad ni­je bi­lo.
Vlast ni­je uspje­la da ubi­je­di gra­đa­ne u če­mu je bla­go­sta­nje ka­da tu­đa voj­nič­ka či­zma ga­zi ze­mlju ne­po­mir­lji­vih slo­bo­da­ra. U ovom sve­o­bu­hvat­nom pro­gra­mu lo­bi­ra­nja, za­go­vor­ni­ci­ma ula­ska u Ali­jan­su pre­o­sta­lo je još da uve­du u na­sta­vu u ško­la­ma oba­ve­zan pred­met „Cr­na Go­ra i NA­TO sa­vez”. Iako je ri­ječ o ne­pojm­lji­voj i ne­za­ko­ni­toj kam­pa­nji sa ka­rak­te­rom po­li­ti­za­ci­je čak i pro­svjet­nih in­sti­tu­ci­ja i naj­mla­đe po­pu­la­ci­je, ona od­sli­ka­va ka­rak­ter pri­vat­ne dr­ža­ve i iz­di­za­nje lič­nih in­te­re­sa iz­nad na­ci­o­nal­nih, kao i ga­že­nje osnov­nih ljud­skih pra­va.
Za­la­ža­u­ći se za re­a­li­za­ci­ju „Stra­te­škog pro­jek­ta”, li­de­ri vla­da­ju­ćih par­ti­ja, svo­je ak­tiv­no­sti za ula­zak Cr­ne Go­re u NA­TO, pod­vo­de u ri­val­stvo, ka­ko bi osta­vi­li što bo­lji uti­sak na za­pad­ne men­to­re i pri­do­bi­li ve­će po­vje­re­nje i po­dr­šku u lič­nim po­zi­ci­ja­ma u, even­tu­al­noj, pro­mje­ni vla­sti.
Pro­mo­te­ri učla­nje­nja Cr­ne Go­re u NA­TO, u svo­jim na­stu­pi­ma, na­vo­de kao raz­lo­ge, na­vod­ne, pred­no­sti, ko­je ne­ma­ju ute­mlje­nje ni po jed­nom osno­vu, osim da odo­bro­vo­lje gra­đa­ne da ih po­dr­že. Pro­no­si se pri­ča da je učla­nje­nje Cr­ne Go­re u NA­TO fi­nan­sij­ski is­pla­ti­vi­je rje­še­nje ne­go da se sta­va­ra sop­stve­ni bez­bjed­no­sni si­stem, u šta je te­ško po­vje­ro­va­ti. Glo­bal­na eko­nom­ska kri­za za­hva­ti­la je i Sje­ver­no­a­tlant­ski sa­vez, oda­kle sti­žu ape­li čla­ni­ca­ma da po­ve­ća­ju bu­džet­ska sred­stva, ka­ko bi, to­bož, pa­ri­ra­li bu­dže­tu Ru­si­je. Dru­go, mo­der­ni­za­ci­ju na­o­ru­ža­nja i voj­ne teh­ni­ke pra­te naj­sa­vre­me­ni­je teh­no­lo­gi­je, ko­je su sku­pe, a, pre­ma stan­dar­di­ma Ali­jan­se, oba­ve­za su za čla­ni­ce. To bi za Cr­nu Go­ru kao ma­lu i eko­nom­ski ne­raz­vi­je­nu dr­ža­vu bi­lo do­dat­no fi­nan­sij­sko op­te­re­će­nje, ko­je bi iz­i­ski­va­lo po­ve­ća­nje po­re­skih sto­pa, a sve kao do­dat­ni na­met osi­ro­ma­še­nim gra­đa­ni­ma. Da­na­šnja opre­mlje­nost voj­ske Cr­ne Go­re je vi­še ne­go sla­ba i to ma­lo na­o­ru­ža­nja je tro­fej­nog ka­rak­te­ra.
(Na­sta­vi­će se)


Sli­je­po pre­pi­si­va­nje NA­TO do­ku­me­na­ta

Evi­dent­no je da je na­kon sti­ca­nja ne­za­vi­sno­sti Cr­na Go­ra ma­lo ura­di­la u iz­grad­nji si­ste­ma od­bra­ne, te da se sli­je­po pre­pi­si­va­nje NA­TO do­ku­me­na­ta ne mo­že sma­tra­ti re­for­mom voj­ske. Gri­je­še i oni ko­ji ka­žu da, ova­kvi ka­kvi smo – osi­ro­ma­še­ni, so­ci­jal­no-eko­nom­ski ne­raz­vi­je­ni – ni­je­smo po­treb­ni Afri­ci, a ka­mo­li NA­TO-u i Ame­ri­ci.