Pi­še: Dra­gi­ša DO­ŽIĆ


Ru­si­ja je od vaj­ka­da bi­la za­štit­ni­ca cr­no­gor­skih in­te­re­sa (po­seb­no od vre­me­na vla­da­vi­ne di­na­sti­je Pe­tro­vić – Nje­goš) od ra­znih osva­ja­ča, pr­ven­stve­no od Oto­man­skog i Austr­o­u­gar­skog car­stva. Da­nas, ka­da se od­lu­ču­je o ge­o­stra­te­škom po­lo­ža­ju Cr­ne Go­re u Evro­pi i pi­ta­nju ko­je opre­dje­lju­je da­lji put cr­no­gor­skog dru­štva u bu­duć­no­sti – da li se pri­klo­ni­ti Is­to­ku ili Za­pa­du – Ru­si­ja, pra­vo­slav­na za­štit­ni­ca, po­sta­je neo­prav­da­no sve da­lja. To­li­ko da­le­ko da se za­po­sta­vlja­ju isto­ri­ja, tra­di­ci­ja i vje­ra, ko­ja nas je odr­ža­la u svim do­sa­da­šnjim is­ku­še­nji­ma.
A da­nas, pod pri­ti­skom EU i Ame­ri­ke, cr­no­gor­sko ple­me sa Bal­ka­na, ra­di tu­đih in­te­re­sa, za­vo­di eko­nom­ske sank­ci­je moć­noj Ru­si­ji, vje­kov­noj za­štit­ni­ci pra­vo­slav­nih na­ro­da. Ta­kva od­lu­ka cr­no­gor­skog re­ži­ma po­ga­đa sva­kog pra­vog Sla­vja­ni­na do dna du­še i po­bu­đu­je pa­tri­ot­ska osje­ća­nja, ko­ja su da­le­ko iz­nad svih dru­gih in­te­re­sa.
Za­vo­đe­nje eko­nom­skih sank­ci­ja Ru­si­ji i na­ja­va učla­nje­nja Cr­ne Go­re u NA­TO, mi­mo vo­lje na­ro­da, ko­jem ni­je pru­že­na pri­li­ka da od­lu­ču­je o svo­joj sud­bi­ni, pre­se­da­ni su, ko­ji su svoj­stve­ni sa­mo dik­ta­tor­skim re­ži­mi­ma. To je svoj­stve­no sa­mo re­ži­mi­ma ko­ji do­la­ze na vlast, ne vo­ljom na­ro­da, već pu­čem i pre­vra­tom, ka­rak­te­ri­stič­nim za naj­zlo­gla­sni­je ze­mlje Cr­nog kon­ti­nen­ta. Ova­kav pri­stup cr­no­gor­ske vla­sti sud­bo­no­snim pi­ta­nji­ma ne­ki po­li­tič­ki ana­li­ti­ča­ri vi­de, is­klju­či­vo, u lič­nim in­te­re­si­ma i so­ci­jal­nim funk­ci­ja­ma moć­ni­ka, ko­ji se, na taj na­čin, udva­ra­ju stra­nim men­to­ri­ma, uzev­ši ti­me ame­rič­ki mo­del ka­pi­ta­li­zma i na­čin ži­vo­ta, za­bo­ra­vlja­ju­ći in­te­re­se svog na­ro­da i dr­ža­ve.
Dru­gi znan­ci po­li­tič­kih pri­li­ka tvr­de da je pro­blem i u to­me što u Cr­noj Go­ri te­ško da mo­že­te na­ći de­mo­krat­skog li­de­ra ili zva­nič­ni­ka, ko­ji, svo­je­vre­me­no, ni­je bio po­zvan u Ame­ri­ku na raz­ne fo­ru­me ili raz­go­vo­re, dr­žao ta­mo pred­va­nja ili se po­ja­vlji­vao u ta­mo­šnjim me­di­ji­ma, pred­sta­vlja­ju­ći dr­žav­ni or­gan ili stran­ku-li­be­ral­no de­mo­krat­ske pro­fi­la­ci­je, a da ni­je do­bio od­re­đe­nu fi­nan­sij­sku po­moć ili pre­u­zeo od­re­đe­nu oba­ve­zu u pro­pa­gi­ra­nju pro­za­pad­nih ide­ja ili ci­lje­va.
Ta­ko su na­sta­li za­go­vor­ni­ci za­pad­njač­kih in­te­re­sa ili, bo­lje re­če­no, „ame­rič­ki đa­ci” s li­be­ral­nim za­no­si­ma, ko­ji nas vu­ku u NA­TO, voj­ni sa­vez.
U du­hu na­ve­de­nih pret­po­stav­ki, usli­je­di­le su pre­po­ru­ke – in­struk­ci­je, od stra­ne struč­nja­ka NA­TO-a cr­no­gor­skoj vla­sti, pro­šle go­di­ne u ve­zi učla­nje­nja Cr­ne Go­re u Sje­ver­no­a­tlan­ski sa­vez, ko­je u pot­pu­no­sti raz­ot­kri­va­ju ka­rak­ter i cilj Ali­jan­se. Sa­mo pre­po­ru­ka u taj­nom do­ku­men­tu „Ko­mu­ni­ka­ci­o­ne smjer­ni­ce” za po­kre­ta­nje i vo­đe­nje jav­nog di­ja­lo­ga o cr­no­gor­skom pu­tu u NA­TO, sa na­zna­kom vla­da­ju­ćoj struk­tu­ri i per­so­nal­no od­go­vor­nim funk­ci­o­ne­ri­ma ni­je ni­šta dru­go ne­go dik­tat ka­ko tre­ba pro­mo­vi­sa­ti kam­pa­nju.
Oči­to, do­bro po­zna­va­ju­ći men­ta­li­tet cr­no­gor­skog na­ro­da i nje­go­vo ras­po­lo­že­nje pre­ma NA­TO-u, struč­nja­ci Ali­jan­se u „skan­da­lo­znom do­ku­men­tu”, kao po­vjer­lji­vom ak­tu, iz­me­đu osta­log, pre­po­ru­ču­ju ka­ko obez­bi­je­di­ti ve­ćin­sku po­dr­šku za uklju­če­nje u NA­TO. Kao pr­vo, ne pri­hva­ti­ti pro­vje­ru na­rod­ne vo­lje, po­što, pre­ma auto­ri­ma do­ku­men­ta, cr­no­gor­ski ustav da­je mo­guć­nost da se od­lu­ka o član­stvu do­ne­se u par­la­men­tu. Da bi pri­do­bi­li gra­đa­ne za ova­kav na­čin od­lu­či­va­nja, tre­ba im pre­do­či­ti da re­fe­ren­dum­ska pro­vje­ra iz­i­sku­je no­vac, vri­je­me i do­dat­nu ener­gi­ju. Dru­go, tre­ba uka­za­ti gra­đa­ni­ma Cr­ne Go­re da učla­nje­nje u NA­TO du­go­roč­no ga­ran­tu­je su­ve­re­ni­tet i te­ri­to­ri­jal­ni in­te­gri­tet ze­mlje, pot­pu­no bez­bjed­nost gra­đa­na i nji­ho­ve imo­vi­ne, kao pred­u­slov eko­nom­skog na­pret­ka i sta­bil­no­sti u dru­štvu ze­ma­lja Evrop­ske uni­je (EU).
Ovom pre­po­ru­kom auto­ra do­ku­men­ta, otvo­re­na su mno­ga pi­ta­nja ko­ja in­te­re­su­ju cr­no­gor­ske gra­đa­ne i raz­ot­kri­va se u cje­lo­sti nje­go­va su­šti­na i cilj. Ob­ja­vlje­ni do­ku­ment, kao taj­ni i po­vjer­ljiv, adre­si­ran na lič­no­sti re­ži­ma, po­ka­za­telj je ne­do­mo­krat­skog ka­rak­te­ra Ali­jan­se.
Pi­ta­nje učla­nje­nja Cr­ne Go­re u NA­TO je, pre­vas­hod­no, ge­o­po­li­tič­ko pi­ta­nje i ve­za­no je za vi­še iza­zo­va, ko­ji tje­ra­ju cr­no­gor­sku vlast da pri­bjeg­ne ne­po­želj­nom ma­ne­vru. Ra­di se o tu­đem in­te­re­su, in­te­re­su NA­TO-a i Ame­ri­ke, ko­ja je za­po­če­la plan blo­ka­de i izo­la­ci­je Ru­si­je, ko­ja ne pri­sta­je na po­slu­šnost i ve­li­ka je bra­na ame­rič­kim im­pe­ri­jal­nim po­ho­di­ma. Iskre­no vje­ru­jem da uvo­đe­nje eko­nom­skih sank­ci­ja Ru­si­ji, pri­zna­va­nje Ko­so­va kao sa­mo­stal­ne dr­ža­ve i ne­ke dru­ge mje­re po že­lji Za­pa­da, ni­je­su u du­ši ni­ti re­ži­mu ni­ti ve­ćin­skom di­je­lu gra­đa­na Cr­ne Go­re.
Učla­nje­nje Cr­ne Go­re u NA­TO ni­je pi­ta­nje ko­je se rje­ša­va u iz­vr­šnim orga­ni­ma vla­sti i par­la­men­tu. To je kla­sič­no re­fe­ren­dum­sko pi­ta­nja sud­bo­no­snog zna­ča­ja za na­rod i dr­ža­vu, za bu­du­ći is­ko­rak ku­da i ka­ko da­lje. Ta­kav pri­stup ovom pi­ta­nju uči­ni­le su ze­mlje u na­šem okru­že­nju, po­put Slo­ve­ni­je, Ma­đar­ske, Hr­vat­ske... U Ali­jan­su ne ula­zi sa­mo cr­no­gor­ska vlast i voj­ska, već ci­je­la Cr­na Go­ra.
(Na­sta­vi­će se)