Pi­še: Dra­gi­ša DO­ŽIĆ


Za­pad ki­ri­ti­ku­je Ki­nu zbog agre­siv­nog po­na­ša­nja u te­ri­to­ri­jal­nim raz­mi­ri­ca­ma sa su­sje­di­ma, a Ru­si­ju zbog agre­siv­no­sti i ukra­jin­ske kri­ze.
SAD „pr­va ze­mlja de­mo­kra­ti­je” i EU, uvo­đe­njem eko­nom­skih sank­ci­ja, ni­je­su za­te­kli pred­sjed­ni­ka Pu­ti­na uljulj­ka­nog ogrom­nom po­dr­škom svog na­ro­da i ve­li­kom po­pu­lar­no­šću u svi­je­tu. Po­u­čen is­ku­stvom iz pro­šlo­sti da Ame­ri­ka kao ve­li­ka i moć­na si­la na­sto­ji da sa­ču­va svo­ju „iz­u­zet­nost” u svjet­skim raz­mje­ra­ma i stav „da je do­bro sve što nje­na Vla­da ra­di u dru­gim dr­ža­va­ma”, Pu­ti­nu ni­je pro­ma­kla pri­mje­na dvo­stru­kih ar­ši­na i po­li­ti­ke svr­še­nog či­na, ko­je su u upra­vlja­nju me­đu­na­rod­nim kri­za­ma, obi­la­to ko­ri­sti­li li­de­ri za­pad­nih ze­ma­lja.
Zbog če­ga se opet spro­vo­di po­li­ti­ka dvo­stru­kih ar­ši­na ka­da je ri­ječ o SAD i Ru­si­ji? Ru­si­ji se pra­ba­ci­je zbog to­ga što in­ter­ve­ni­še u Ukra­ji­ni da bi za­šti­ti­la svo­je ge­o­stra­te­ške in­te­re­se, ali se ni­šta ne ka­že ili se sti­dlji­vo (opre­zno) re­a­gu­je ka­da SAD na­pa­da i ra­za­ra su­ve­re­ne dr­ža­ve i na­ro­de da bi za­šti­ti­la svo­je in­te­re­se (Si­ri­ja, Irak, Sr­bi­ja, Li­bi­ja i dru­ge dr­ža­ve).
Sa­gle­da­va­ju­ći no­vo­na­sta­le okol­no­sti, Vla­di­mir Pu­tin je in­ten­zi­vi­ra­ju­ći spolj­no­tr­go­vin­ske raz­mje­ne sa Ki­nom i In­di­jom i no­vim in­ve­sti­ci­o­nim ula­ga­nji­ma, te­ških na sto­ti­ne mi­li­jar­di do­la­ra, pot­pi­si­va­njem me­mo­ran­du­ma sa Tur­skom o grad­nji ga­so­vo­da i uklju­či­va­njem u Evro­a­zij­sku za­jed­ni­cu, na pu­tu da amor­ti­zu­je eko­nom­sku šte­tu, na­sta­lu uvo­đe­njem eko­nom­skih sank­ci­ja od stra­ne EU i Ame­ri­ke. Trend pa­da ra­sta ru­ske pri­vre­de pro­u­zro­ka­van je dra­stič­nim pa­dom ci­je­ne naf­te i ga­sa i ob­u­sta­vlja­njem tro­go­vin­ske raz­mje­ne sa ze­mlja­ma EU. Po­sje­te pred­sjed­ni­ka Pu­ti­na Tur­skoj, Ki­ni i In­di­ji i do­bri bi­la­te­ral­ni i tr­go­vin­ski od­no­si sa Bra­zi­lom, Ve­ne­cu­le­om i dru­gim dr­ža­va­ma La­tin­ske Ame­ri­ke, kao i po­ku­ša­ji da uči­ni ze­mlje za­pad­nog Bal­ka­na eko­nom­ski i po­li­tič­ki za­vi­snim, za­da­ju ve­li­ku gla­vo­bo­lju Bri­se­lu, Bo­nu i Va­šing­to­nu.
Ru­si­ja In­di­ju uva­ža­va kao naj­bli­žeg pri­ja­te­lja i stra­te­škog part­ne­ra. Pu­tin to part­ner­stvo do­ži­vlja­va kao „pri­vi­le­go­va­no”, za šta ima osno­va, jer je In­di­ja, to­kom hlad­nog ra­ta, bi­la bli­ža So­vjet­skom Sa­ve­zu, ne­go Ama­ri­ci, a sa­da se ni­je pri­klju­či­la sank­ci­ja­ma pre­ma Ru­si­ji. Pu­tin je po­sled­njom po­sje­tom In­di­ji pro­du­bio bi­la­ter­la­ne od­no­se i pot­pi­sao de­se­tak me­đu­na­rod­nih spo­ra­zu­ma. In­di­ja je po­sled­nje dvi­je de­ce­ni­je po­sta­la va­žna čla­ni­ca G-20 i BRIKS-a, dr­žva naj­br­že ra­stu­ćih eko­no­mi­ja (Bra­zil, Ru­si­ja, In­di­ja, Ki­na i Ju­ža­na Afri­ka).
In­dij­sko-ru­ska voj­na sa­ra­da­nja da­ti­ra od 1963. go­di­ne, is­po­ru­kom pr­vih MIG-ova i dru­gih voj­nih sred­sta­va u vri­jed­no­sti de­se­ti­ne mi­li­jar­di do­la­ra. Ne­dav­nom po­sje­tom Pu­ti­na In­di­ji, us­po­sta­vlje­na je no­va oblast sa­rad­nje u ci­vil­nom va­zdu­ho­plov­stvu, za­jed­nič­kom pro­iz­vod­njom put­nič­kih avi­o­na, do­go­vo­re­na iz­grad­nja 24. nu­kle­ar­ne cen­tra­le, grad­nja ga­so­vo­da od Si­bi­ra do In­di­je, ko­ja uvo­zom pod­mi­ru­je 80 po­sto svo­jih po­tre­ba.
Pa­žnju jav­no­sti je po­seb­no pri­vu­kla po­sje­ta pred­sjed­ni­ka Val­di­mi­ra Pu­ti­na Tur­skoj, u de­cem­bru 2014. go­di­ne i pot­pi­si­va­nje me­mo­ran­du­ma o ra­zu­mi­je­va­nju i iz­grad­nji ga­so­vo­da, ko­ji će ru­ski gas do­ve­sti na gra­ni­cu Tur­ske i Grč­ke. To­kom ove go­di­ne Ru­si­ja će za­po­če­ti iz­grad­nju pr­ve nu­kle­ar­ne elek­tra­ne u Tur­skoj – po­sao vri­je­dan 20 mi­li­jar­di do­la­ra. Pot­pi­si­va­njem me­mo­ran­du­ma o ra­zu­mi­je­va­nju, Vla­di­mir Pu­tin i Re­džep Er­do­gan od­lu­či­li su da okre­nu no­vu stra­ni­cu u is­tro­ri­ji do­bro­su­sjed­skih od­no­sa iz­me­đu Ru­si­je i Tur­ske. Na­ja­va ru­sko-tur­skog pri­bli­ža­va­nja sta­vo­va o spor­nim pi­ta­nji­ma pred­sta­vlja ge­o­po­li­tič­ki za­o­kret i no­vo pre­stro­ja­va­nje na me­đu­na­rod­noj sce­ni, uto­li­ko pri­je što je Tur­ska čla­ni­ca NA­TO ali­jan­se i kan­di­dat za čla­na EU od 1999. go­di­ne.
Pot­pi­si­va­njem me­mo­ran­du­ma s Mo­sko­vom, po­sta­lo je oči­gled­no da Tur­ska ni­je ze­mlja ko­ja će če­ka­ti da o nje­noj sud­bi­ni od­lu­ču­ju ve­li­ki i je­di­na je čla­ni­ca NA­TO-a, ko­ja ni­je uve­la san­ki­ci­je Ru­si­ji, na ba­zi bri­sel­skih od­lu­ka.
– Ru­si­ja i Ki­na udru­že­nim sna­ga­ma mo­gu da ri­je­še sve ak­tu­el­ne pro­ble­me i oba­ve sve za­dat­ke – re­kao je ru­ski pred­sjed­nik Vla­di­mir Pu­tin, uoči sa­mi­ta gru­pe BRIKS, ko­ja sku­plja br­zo­ra­stu­će pri­vre­de Bar­zi­la, Ru­si­je, In­di­je, Ki­ne i Ju­žno­a­frič­ke Re­pu­bli­ke. BRIKS, Šan­gaj­ska or­ga­ni­za­ci­ja za sa­rad­nju (ŠOS) i Evro­a­zij­ska eko­nom­ska uni­ja srž su no­vog me­đu­na­rod­nog po­ret­ka mul­ti­po­lar­nog svi­je­ta i is­hod upra­vo za­vr­še­nog sa­stan­ka li­de­ra čla­ni­ca no­vo­o­sno­va­nih me­đu­na­rod­nih or­ga­ni­za­ci­ja.
„Li­de­ri Ru­si­je i Ki­ne, ko­je su čla­ni­ce BRIKS-a i ŠOS-a, iz­lo­ži­li su u Ufi pro­gram zbli­ža­va­nja dr­ža­va čla­ni­ca svih or­ga­ni­za­ci­ja, ja­ča­nja nji­ho­ve sa­rad­nje u obla­sti nu­kle­ar­ne ener­gi­je i ener­ge­ti­ke, za­jed­nič­ke bor­be pro­tiv te­ro­ri­zma, da­ljih fi­nan­sij­skih in­ter­ven­ci­ja, ali i ot­vra­nju pre­ma ze­mlja­ma u okru­že­nju, po­seb­no Azi­ji”, pre­nio je „Sput­njak”.
U me­đu­vre­me­nu, do­go­vo­rom u Ufi, In­di­ja i Pa­ki­stan po­sta­li su no­vi pu­no­prav­ni čla­no­vi Šan­gaj­ske or­ga­ni­za­ci­je za sa­rad­nju, dok je Ki­na na­ja­vi­la ti­je­snu sa­rad­nju sa Av­ga­ni­sta­nom, a Ta­dži­ki­stan za­tra­žio da Iran što pri­je po­sta­ne član ŠOS-a. Tje­šnja sa­rad­nja BRIKS-a i ŠOS-a sa Evro­a­zij­skom eko­nom­skom uni­jom (ko­ja je osno­va­na na ini­ci­ja­ti­vu Ru­si­je), ka­ko su pre­ni­je­li me­di­ji, za Pu­ti­na je znak „moć­nog eko­nom­skog pro­do­ra dr­ža­va tog di­je­la svi­je­ta”.
(Na­sta­vi­će se)