-„Dru­gar­ska se pje­sma ori, pje­sma ko­ja sla­vi rad. Sr­ce grom­ko nek nam zbo­ri da nam ži­vi, ži­vi rad....!“ Uz ovu pje­smu ne­ka­da se sla­vio Me­đu­na­rod­ni pra­znik ra­da ši­rom biv­še Ju­go­sla­vi­je, a da­nas, iako se zva­nič­no obi­lje­ža­va 1. maj, rad­nič­ka kla­sa ne­ma raz­lo­ga za sla­vlje.
Na­ža­lost, u Cr­noj Go­ri u da­na­šnje vri­je­me pri­klad­ni­je je 1. maj „sla­vi­ti” uz pje­smu od bo­san­sko-her­ce­go­vač­kog ben­da „Du­bi­o­za ko­lek­tiv“: „Ov­dje se ra­sta­je­mo, zbo­gom, gud baj, mi ide­mo u ste­čaj, sre­tan 1. maj“.
Fa­bri­ke su uni­šte­ne, a ma­lo­broj­na rad­nič­ka kla­sa do­ve­de­na je na rub eg­zi­sten­ci­je. Sve pri­sut­ni­ja su kr­še­nja nji­ho­vih pra­va, dok su efek­ti ak­tiv­no­sti sin­di­kal­nih ak­ti­vi­sta sve ma­nje vi­dlji­vi. Strah od gu­bit­ka rad­nog mje­sta sve je pri­sut­ni­ji, te iako su pra­va rad­ni­ka ge­ne­ral­no ugro­že­na, iz­o­sta­je bor­ba za njih.
Rad­nik Želj­ko Bu­la­to­vić iz Ba­ra ka­že da je nje­go­va fir­ma ZIB već uni­šte­na, pa sum­nja da bi svo­jom iz­ja­vom mo­gao išta pro­mi­je­ni­ti.
– In­du­stri­ja i pro­iz­vod­nja su kič­ma pri­vre­de, a njih u Cr­noj Go­ri vi­še ne­ma. To zna­či da ima­mo in­va­lid­sku pri­vre­du – oci­je­nio je za „Dan” Bu­la­to­vić.
Bu­la­to­vić sma­tra da rad­nič­ke kla­se sko­ro i da ne­ma u Cr­noj Go­ri, pa sa­mim tim ne­ma ko ni da sla­vi 1. maj. Po­ru­ču­je da oni ko­ji i ra­de vje­ro­vat­no ne­će do­bi­ti slo­bo­dan dan i pi­ta­nje je ka­kvo sla­vlje mo­gu da pri­u­šte od svo­je pla­te.
– U dr­ža­vi se ni­šta ne pro­iz­vo­di. Rad­nič­ku kla­su ima­te sa­mo u za­pi­si­ma iz pro­šlo­sti. Po­gle­daj­te ne­ka­da spi­sko­ve za­po­sle­nih u Že­lje­za­ri, KAP-u, ZIB-u, pa upo­re­di­te sa sta­njem da­nas. Ne­ka­da su bi­le hi­lja­de za­po­sle­nih, da­nas ne znam ima­mo li sto­ti­ne. Moj ZIB je u ste­ča­ju i ja sa 33 go­di­ne rad­nog sta­ža ne mo­gu ni pen­zi­ju da do­bi­jem, a ko će sa­da da me za­po­sli ka­da sam u go­di­na­ma – po­ža­lio se Bu­la­to­vić.
Do­dao je da se ne sje­ća ka­da je sreo ne­kog za­do­volj­nog rad­ni­ka, iako se pri­ča da je pro­sječ­na pla­ta za­po­sle­nih oko 500 eura.
– Taj pro­sjek se vje­ro­vat­no mo­že do­bi­ti na osno­vu pri­ma­nja funk­ci­o­na­ra, ko­ja su i po ne­ko­li­ko hi­lja­da. Ve­li­ki broj rad­ni­ka pri­ma pla­tu od 250 ili 300 eura – ka­že Bu­la­to­vić.
Gra­đe­vi­nac Ne­nad Mar­ko­vić sma­tra da se da­nas, ka­da su u pi­ta­nju pri­ma­nja, za­ra­da­ma mo­gu po­ha­li­ti sa­mo me­na­dže­ri.
– Oni ko­ji za­i­sta „li­ju znoj na ske­li“ te­ško sa­sta­vlja­ju kraj sa kra­jem. Sva­ki tre­ći rad­nik an­ga­žo­van je u gra­đe­vi­nar­stvu bez ugo­vo­ra i uko­li­ko do­ži­vi bi­lo ka­kvu po­vre­du osta­je bez po­sla i pri­ma­nja. Ni­je­sam si­gu­ran da vi­še mo­že­mo i ko­ri­sti­ti ri­ječ rad­ni­ci. U gra­đe­vi­nar­stvu je vi­še nad­ni­ča­ra ne­go rad­ni­ka – oci­je­nio je u iz­ja­vi za „Dan” Mar­ko­vić, po­ru­ču­ju­ći da u Cr­noj Go­ri ne­ma raz­lo­ga za pro­sla­vu 1. ma­ja i da je on vi­še pra­znik za sje­ća­nje ne­go za sla­vlje­nje.
– Dr­ža­vi su pre­či po­slo­dav­ci i in­ve­sti­to­ri od nje­nog na­ro­da i rad­ni­ka. O na­ro­du i rad­ni­ci­ma naj­ma­nje se mi­sli – sma­tra Mar­ko­vić.
Raz­o­ča­ran je i Ra­fet Hu­so­vić, rad­nik ko­jeg po­ne­kad zbog ime­na po­mi­je­ša­ju sa pot­pred­sjed­ni­kom Vla­de.
– Ovi­ma što ra­de u Vla­di, tj. funk­ci­o­ne­ri­ma, nji­ma je do­bro. Oni ima­ju raz­lo­ga za pro­sla­vu 1. ma­ja, za raz­li­ku od nas rad­ni­ka, „obič­nih smrt­ni­ka”. U Cr­noj Go­ri smo ima­li do­sta „pro­fe­si­o­nal­aca” ko­ji su uni­šti­li broj­ne fa­bri­ke. Bi­lo je fir­mi ko­je su do­bro ra­di­le, ali ka­da su ih pre­u­ze­li po­je­din­ci, oti­šle su u ste­čaj – pri­sje­ća se Hu­so­vić.
Ri­jet­ki su rad­ni­ci ko­ji su op­ti­mi­stič­ni. Je­dan od njih je Ra­de Vu­ji­čić iz Nik­ši­ća, za­po­slen u lo­kal­noj sa­mo­u­pra­vi. Vu­ji­čić sma­tra da ima po­zi­tiv­nih efe­ka­ta uzro­ko­va­nih in­ve­sti­ci­o­nim pri­li­vi­ma, kao što se de­si­lo, ka­ko ka­že, u slu­ča­je­vi­ma Bok­si­ta, Ni­ke, Ono­go­šta i Me­tal­ca.
– Pro­ble­ma ima, ali se oni po­la­ko rje­ša­va­ju. Mo­žda bi sin­di­ka­ti mo­gli vi­še da ra­de, kao i da se vi­še ba­ve rad­nič­kom kla­som, a ma­nje sa­mi­ma so­bom – na­vo­di Vu­ji­čić.M.S.


Rad­nič­ka kla­sa žr­tva tran­zi­ci­je

Li­der So­ci­ja­li­stič­ke na­rod­ne par­ti­je (SNP) Sr­đan Mi­lić oci­je­nio je da će se Me­đu­na­rod­ni pra­znik ra­da u Cr­noj Go­ri obi­lje­ži­ti u at­mos­fe­ri ni­kad ve­će ne­za­po­sle­no­sti, si­ro­ma­štva, so­ci­jal­ne ne­prav­de i ugro­že­no­sti rad­nič­kih pra­va.
– Pra­znik ra­da – sim­bol in­ter­na­ci­o­nal­ne rad­nič­ke i sin­di­kal­ne so­li­dar­no­sti, te­ško da se u Cr­noj Go­ri, sa ova­kvom eko­nom­sko-so­ci­jal­nom si­tu­a­ci­jom u ko­ju nas je do­ve­la ak­tu­el­na vlast, mo­že pro­ve­sti u do­brom ras­po­lo­že­nju, do­sto­jan­stve­no i sa vje­rom u bo­lju bu­duć­nost. So­ci­jal­no od­go­vor­na dr­ža­va je ne­što od če­ga je da­na­šnja Cr­na Go­ra uda­lje­na niz svje­tlo­snih go­di­na, a od cr­ve­ne za­sta­ve kao sim­bo­la rad­nič­ke kla­se osta­lo je sa­mo da se Cr­na Go­ra cr­ve­ni od ja­da i si­ro­ma­štva. Te­ško je pra­zno­va­ti 1. maj u ze­mlji u ko­joj je pr­va i naj­ve­ća žr­tva tran­zi­ci­je bi­la upra­vo rad­nič­ka kla­sa. Rad­ni­ci su ta­ko go­di­na­ma svje­do­ci bez­du­šno spro­vo­đe­ne pljač­ka­ške pri­va­ti­za­ci­je pod po­kro­vi­telj­stvom ak­tu­el­ne vla­sti, a vri­je­me ka­da se u Cr­noj Go­ri mo­glo pri­stoj­no ži­vje­ti od po­šte­nog ra­da osta­lo je sa­mo u li­je­pom sje­ća­nju – iz­ja­vio je Mi­lić.
Do­dao je da su oni ko­ji su iz­gra­di­li Cr­nu Go­ru da­nas pre­pu­šte­ni sa­mi se­bi, od­no­sno pri­mo­ra­ni da rad­nič­ke ha­le za­mi­je­ne uli­com i su­ro­vom bor­bom za pre­ži­vlja­va­nje.


Sta­nje neo­dr­ži­vo i ne­do­pu­sti­vo

Pred­sjed­nik De­mo­krat­ske Cr­ne Go­re Alek­sa Be­čić oci­je­nio je da je te­ško 1. maj pro­ve­sti u do­brom ras­po­lo­že­nju, ka­ko se ne­ka­da pro­vo­dio, a pri­tom ima­ti u vi­du da vi­še od 70 od­sto mla­dih po­sao tra­ži du­že od dvi­je go­di­ne.
– Ta­kvo sta­nje je ne­do­pu­sti­vo i neo­dr­ži­vo i si­stem ko­ji je ta­kvo ne­što do­zvo­lio mo­rao bi se, u sva­koj dru­goj dr­ža­vi, sru­ši­ti sam od se­be. Ov­dje je, me­đu­tim, dru­ga­či­je, ov­dje to mo­ra­mo da uči­ni­mo sa­mi i mo­ja po­ru­ka i za za­po­sle­ne či­ja se pra­va sva­ko­dnev­no kr­še, kao i za ogro­man broj ne­za­po­sle­nih, je­ste da sva­ko od njih ulo­ži ma­kar mi­ni­ma­lan na­por da se na svim ni­vo­i­ma po­bi­je­de oni ko­ji ova­kvo sta­nje ge­ne­ri­šu na sva­kom ko­ra­ku. Sa­mo ta­ko će­mo ne­ki sledeći 1. maj mo­ći da sa­če­ka­mo u ne­kom ve­dri­jem ras­po­lo­že­nju, što za sve nas od sveg sr­ca pri­želj­ku­jem – is­ta­kao je Be­čić.
Do­dao je da po­sma­tra­ju­ći iz sa­da­šnje per­spek­ti­ve dru­štva oko­va­nog vla­šću, ko­je ni­je u sta­nju da obez­bi­je­di ni osnov­na pra­va za rad­ni­ke, te­ško je vje­ro­va­ti da je mo­gu­će do­ći do pu­ne afir­ma­ci­je i ja­ča­nja pra­va rad­ni­ka, so­ci­jal­ne prav­de i so­li­dar­no­sti.
– Me­đu­tim, ako sva­ko od nas po­ka­že da ta­kvo dru­štvo i ta­kav si­stem že­li da mi­je­nja iz ko­ri­je­na, bi­će­mo u mo­guć­no­sti da se iz­bo­ri­mo za pu­no po­što­va­nje za­po­sle­nih – re­kao je Be­čić.


Sve po za­slu­zi

Pred­sjed­nik Udru­že­nog sin­di­ka­ta dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja (US­DI) Ve­sko Vu­ja­no­vić ka­že da za­po­sle­ni za­slu­žu­ju i ima­ju po­lo­žaj ka­kav svo­jom ak­tiv­no­šću i re­zul­ta­ti­ma ra­da za­slu­žu­ju.
– Vri­je­me ko­je pred­sto­ji ni­kom ne mo­že ga­ran­to­va­ti po­sao i za­ra­du. Naš sin­di­kat sma­tra da bi­lo ka­kvi pro­te­sti i šet­nje ni­ti će da­ti re­zul­ta­te, ni­ti ima­ju smi­sla, jer u pret­hod­nih po­la go­di­ne i go­di­nu bi­lo je ra­znih oku­plja­nja i, na­ža­lost, ni­je­dan ni­je or­ga­ni­zo­vao sin­di­kat. Zna­či, gra­đa­ni i za­pso­le­ni su iz­u­ze­li sid­ni­kat kao in­sti­tu­ci­ju u ko­joj se mo­že tra­ži­ti po­moć. Op­šti ko­lek­tiv­ni ugo­vor (OKU) ne va­ži u Cr­noj Go­ri, o gran­skim ne bih ni go­vo­rio, ma­da ni tu stvar ni­je ni­šta bo­lja. Di­je­li­mo mi­šlje­nje da ovaj OKU ne tre­ba ni da po­sto­ji već da sve od­red­be ve­za­ne za rad tre­ba da se de­fi­ni­šu Za­ko­nom o ra­du ko­ji bi se do­nio u par­la­men­tu uz sa­gla­snost sin­di­ka­ta i za­po­sle­nih. Če­sti­ta­mo za­po­sle­ni­ma 1. maj i že­li­mo da ga pro­sla­ve tra­di­ci­o­nal­no, u pri­ro­di, na or­ga­ni­zo­va­nju pr­vo­maj­skih ura­na­ka i u kru­gu po­ro­di­ce i pri­ja­te­lja – oci­je­nio je Vu­ja­no­vić, po­zi­va­ju­ći dr­ža­vu da ko­nač­no sta­ne na stra­nu rad­nič­ke kla­se i ta­ko spri­je­či ma­sov­ne tu­žbe zbog kr­še­nja pra­va.


Je­dan rad­nik umje­sto tro­ji­ce

U Uni­ji slo­bod­nih sin­di­ka­ta (USS) ocje­nju­ju da se to­kom ove go­di­ne na­sta­vio trend uru­ša­va­nja so­ci­jal­no-eko­nom­skog po­lo­ža­ja za­po­sle­nih i gra­đa­na u Cr­noj Go­ri, ko­ji je za­po­čeo još 2012. go­di­ne. Kao i pret­hod­nih go­di­na, ka­ko ka­žu, eko­nom­ska po­li­ti­ka ko­ju je Vla­da vo­di­la to­kom pro­šle go­di­ne i mje­re za sa­na­ci­ju bu­džet­skog du­ga i jav­nog de­fi­ci­ta, a či­je po­sle­di­ce će­mo sno­si­ti u te­ku­ćoj go­di­ni, od­no­si­la se na no­va za­hva­ta­nja iz pri­ma­nja za­po­sle­nih i gra­đa­na.
– Sa dru­ge stra­ne, ni­jed­na mje­ra Vla­de ni­je se od­no­si­la na efi­ka­snu na­pla­tu po­re­skog du­ga, za­hva­ta­nje od bo­ga­tih opo­re­zi­va­njem luk­su­za, po­ve­ća­nje po­re­za na do­bit, otva­ra­nje no­vih rad­nih mje­sta, po­ve­ća­nje za­ra­da za­po­sle­nih, po­ve­ća­nje so­ci­jal­nih da­va­nja, ili stva­ra­nje am­bi­jen­ta za do­sto­jan­stve­ni ži­vot i rad za­po­sle­nih i gra­đa­na. Ne­si­gur­ni ob­li­ci ra­da, pre­kovreme­ni rad i zlo­u­po­tre­ba agen­cij­skog ra­da, vi­so­ka sto­pa ne­za­po­sle­no­sti, po­seb­no me­đu mla­di­ma, ne­mo­guć­nost ostva­ri­va­nja pra­va na pen­zi­ju usled vi­so­ko po­sta­vlje­nih uslo­va za nje­no do­sti­za­nje i ne­u­pla­ći­va­nje do­pri­no­sa za oba­ve­zno so­ci­jal­no osi­gu­ra­nje od stra­ne po­slo­da­va­ca, an­ti­sin­di­kal­na dis­kri­mi­na­ci­ja i op­struk­ci­ja ko­lek­tiv­nog pre­go­va­ra­nja i ne­za­ja­žlji­vost ka­pi­ta­la, sa­mo su ne­ke od tmur­nih bo­ja ko­ji­ma se osli­ka­va da­na­šnji po­lo­žaj za­po­sle­nih u Cr­noj Go­ri. Iz tog raz­lo­ga, USSCG ovo­go­di­šnji pra­znik ra­da obi­lje­ža­va pod mo­tom „Vra­ti­te nam do­sto­jan­stve­ni rad! 8+8+8”, ka­ko bi skre­nu­la pa­žnju nad­le­žni­ma da se da­nas, u 21. vi­je­ku, po­no­vo bo­ri­mo za ono za šta se rad­nič­ka kla­sa pod­no­se­ći ogrom­ne žr­tve iz­bo­ri­la pri­je 130 go­di­na. Da­nas, umje­sto osmo­ča­sov­nog rad­nog da­na, ima­mo pre­ko­vre­me­ni rad kao pra­vi­lo, a ne iz­u­ze­tak, ima­mo rad bez slo­bod­nog vi­ken­da, rad u da­ni­ma dr­žav­nih i dru­gih pra­zni­ka, ko­ji su shod­no va­že­ćim za­ko­ni­ma ne­rad­ni da­ni, ima­mo rad ko­ji umje­sto dva ili tri rad­ni­ka oba­vlja sa­mo je­dan. Da­nas kad ima­mo sve to, osta­je žal i sje­ća­nje na dav­no iz­bo­re­no osam sa­ti sna i osam sa­ti vla­sti­tog ži­vo­ta, ali i oba­ve­za da se udru­ži­mo i iz­bo­ri­mo za do­sto­jan­stve­ne uslo­ve ra­da – is­ta­kli su u USSCG.