Za­kon o bu­dže­tu i fi­skal­noj od­go­vor­no­sti, bez ob­zi­ra na to što je u nje­mu znat­no uma­njen ni­vo od­go­vor­no­sti i sank­ci­ja u od­no­su na pr­vo­bit­ni na­crt ra­đen to­kom 2012. go­di­ne, i ova­kav ka­kav je omo­guć­ža­va sa­vim do­vo­ljan ni­vo za­šti­te bu­džet­skih sred­sta­va od broj­nih pre­kr­ši­la­ca za­ko­na, od­no­sno dr­žav­nih funk­ci­i­ne­ra i slu­žbe­ni­ka, ko­ji bi tre­ba­lo svim osta­lim gra­đa­ni­ma da bu­du pri­mjer za­ko­ni­tog i etič­kog po­slo­va­nja, oci­je­nio je za „Dan” po­sla­nik Alek­san­dar Da­mja­no­vić.
– Su­štin­ski se ra­di o ne­po­sto­ja­nju ele­men­tar­nog ni­voa bri­ge za dr­žav­ni no­vac, sem kad je isti po­tre­ban za `završavanje kom­binacija` naj­če­šće pri­vat­no mo­ti­vi­sa­nih. Umje­sto pro­mje­ne za­ko­na, či­ni se da je po­sled­nji tre­nu­tak za pro­mje­nu po­na­ša­nja, uklju­ču­ju­ći i ja­sno adre­si­ra­nu po­li­tič­ku od­go­vor­nost i smje­nu, bez ob­zi­ra o kom jav­nom funk­ci­o­ne­ru se ra­di – na­veo je Da­mja­no­vić.
Za­kon o bu­dže­tu i fi­skal­noj od­go­vor­no­sti usvo­jen je pri­je tri go­di­ne, a nji­me je uve­de­na i bu­džet­ska in­spek­ci­ja ko­ja za sve to vri­je­me ni­je pod­ni­je­la ni­jed­nu pre­kr­šaj­nu pri­ja­vu.
– Umje­sto po­li­tič­ke od­go­vor­no­sti, ko­ju ne­ma­mo ni u prak­si, ni na pa­pi­ru, ni kod mi­ni­stra fi­nan­si­ja, ni kod bi­lo ko­jeg dr­žav­nog funk­ci­o­ne­ra, a o kri­vič­noj od­go­vor­no­sti da i ne go­vo­ri­mo, na pa­pi­ru ima­mo pre­kr­šaj­ne ka­zne u iz­no­su od 200 do 4.000 eura. Iste, ni ta­ko mar­gi­nal­ne pro­pi­sa­ne pre­kr­šaj­ne ka­zne, a ima­ju­ći u vi­du bu­džet­ske mal­ver­za­ci­je ko­je su če­sto vi­še sto­ti­na hi­lja­da eura, kat­kad i mi­li­o­na eura, ni­je­su pri­mi­je­nje­ne u prak­si, što je po­sle­di­ca ap­so­lut­ne neo­d­go­vor­no­sti i ba­ha­to­sti go­to­vo svih seg­me­na­ta iz­vr­šne vla­sti, po­čev­ši od mi­ni­star­skog do ni­voa od­go­vor­no­sti po­je­di­na­ca u broj­nim po­tro­šač­kim je­di­ni­ca­ma – po­ru­čio je du­go­go­di­šnji pred­sjed­nik skup­štin­skog Od­bo­ra za eko­no­mi­ju.
To što je Dr­žav­na re­vi­zor­ska in­sti­tu­ci­ja utvr­di­la broj­ne ne­pra­vil­no­sti i kr­še­nja za­ko­na u svo­jim iz­vje­šta­ji­ma, a bu­džet­ska in­spek­ci­ja ni­je pod­ni­je­la ni­jed­nu pri­ja­vu, Da­mja­no­vić ko­men­ta­ri­še kao us­po­sta­vlje­ni me­ha­ni­zam to­le­ran­ci­je u od­no­su na bu­džet­ske pro­pi­se, od­no­sno ne­bri­ge za mi­li­on­ske šte­te, ko­je se iz go­di­ne u go­di­nu uve­ća­va­ju.
– Svoj in­te­gral­ni is­kaz te šte­te ima­ju u sil­nim mi­li­o­ni­ma, ko­je dr­ža­va gu­bi u pra­vo­sna­žnim sud­skim po­stup­ci­ma sa prav­nim i fi­zič­kim li­ci­ma, či­ji je ve­li­ki dio upra­vo po­sle­di­ca bu­džet­skih ne­za­ko­ni­to­sti. Ako se či­nje­ni­ci od­su­stva bi­lo ka­kve pre­kr­šaj­ne od­go­vor­no­sti do­da i to da Vla­da, od­no­sno Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja ne pri­mje­nju­je ni osta­le za­ko­nom pro­pi­sa­ne mje­re, po­put mje­re iz čla­na 74 ko­ja pred­vi­đa sud­ski po­stu­pak na­kna­de šte­te na­či­nje­ne od stra­ne bu­džet­ske po­tro­šač­ke je­di­ni­ce, od­no­sno mje­re iz čla­na 75 i 76 ko­je čak i omo­gu­ća­va­ju pri­vre­me­nu ob­u­sta­vu ko­ri­šće­nje bu­džet­skih sred­sta­va sva­ko­me ko kr­ši bu­džet­ske pro­pi­se, ja­sno je da je u pi­ta­nju ne­do­sta­tak po­li­tič­ke vo­lje da se Vla­da unu­tar se­be ob­ra­ču­na ime­nom i pre­zi­me­nom sa dr­žav­nim šte­to­či­na­ma. Ta to­le­ran­ci­ja za­uz­vrat tra­ži po­li­ti­čku po­dr­šku i obez­bje­đi­va­nje gla­so­va na iz­bo­ri­ma, i ta­ko sve u krug, a si­stem jav­nih fi­nan­si­ja u Cr­noj Go­ri ru­ši nam se pred oči­ma – na­veo je Da­mja­no­vić.
Da bi se bu­džet­ska sred­stva tro­ši­la u skla­du sa Za­ko­nom o bu­dže­tu, po­treb­na je, ka­ko je is­ta­kao, od­go­vor­nost, od­go­vor­nost i od­go­vor­nost.
– Da­kle, pu­na i ne­se­lek­tiv­na pri­mje­na si­stem­skog Za­ko­na o bu­dže­tu i osta­lih po­ve­za­nih pro­pi­sa, ja­sno adre­si­ra­na po­li­tič­ka od­go­vor­nost ru­ko­vo­di­la­ca po­tro­šač­kih je­di­ni­ca bu­dže­ta, smje­ne i ostav­ke kr­ši­la­ca za­ko­na, bi­li oni „ma­li” ili „ve­li­ki”, i to u ni­vou ci­je­log jav­nog sek­to­ra, od dr­žav­ne upra­ve u užem smi­slu, do lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve, jav­nih pred­u­ze­ća, dr­žav­nih pri­vred­nih dru­šta­va i ne­za­vi­snih re­gu­la­tor­nih ti­je­la. Da li za to ova vlast ima vo­lje, že­lje, zna­nja i na­mje­re, pi­ta­nje je na ko­je od­go­vor sva­ka­ko tre­ba da da­ju cr­no­gor­ski gra­đa­ni, jer se na kra­ju kra­je­va ra­di upra­vo o nji­ho­vom nov­cu – za­klju­čio je Da­mja­no­vić. D.M.



Unu­tra­šnji me­ha­ni­zam kon­tro­le

Sve ozbilj­ne dr­ža­ve, uklju­ču­ju­ći i one iz re­gi­o­na, po­se­ban fo­kus usmje­ra­va­ju na tzv. unu­tra­šnje me­ha­ni­zme bu­džet­ske kon­tro­le, mak­si­mal­no raz­vi­ja­ju­ći ljud­ske i teh­nič­ke ka­pa­ci­te­te te kon­tro­le, ka­zao je Da­mja­no­vić.
– Kad se to­me do­da i ozbilj­na sa­rad­nja sa za­ko­no­dav­nom vla­šću, od­no­sno sa dr­žav­nom re­vi­zi­jom kao vi­dom eks­ter­ne bu­džet­ske kon­tro­le, od­no­sno pu­na i kon­ti­nu­i­ra­na re­a­li­za­ci­ja pre­po­ru­ka i mje­ra ko­je se za­jed­nič­ki osmi­šlja­va­ju u ci­lju ja­ča­nja bu­džet­ske di­sci­pli­ne i od­go­vor­no­sti, ta­da ima­mo re­cept za po­što­va­nje bu­džet­skih pra­vi­la, a u slu­ča­ju Cr­ne Go­re to sva­ka­ko zna­či ogo­man ni­vo bu­džet­skih ušte­da i op­ti­mal­na po­tro­šnja, uvi­jek ne­do­volj­nih bu­džet­skih sred­sta­va – na­veo je Da­mja­no­vić.