Za dva mje­se­ca od po­čet­ka ove go­di­ne, Pri­vred­ni sud Cr­ne Go­re uveo je ste­čaj u 94 pri­vred­na dru­štva. Od tog bro­ja, na pred­log osni­va­ča ste­čaj­ni po­stu­pak otvo­ren je nad 87 dru­šta­va, ka­za­li su „Da­nu” iz Pri­vred­nog su­da, na čijem je čelu Blažo Jovanić.
– Za­ključ­no sa 28. fe­bru­a­rom 2017. go­di­ne, ste­čaj­ni po­stu­pak je otvo­ren nad 94 dru­štva, dok je u 2016. go­di­ni, za isti pe­ri­od, ste­čaj­ni po­stu­pak otvo­ren nad 132 dru­štva – ka­za­li su iz Pri­vred­nog su­da.
U pro­šloj go­di­ni, ste­čaj je, ka­ko su na­ve­li, otvo­ren u ukup­no 539 dru­šta­va.
Advo­kat Ve­se­lin Ra­du­lo­vić sma­tra da su ta­kvi po­da­ci za­bri­nja­va­ju­ći.
– Ta­kvi po­da­ci upu­ću­ju na sum­nju da se ra­di o zlo­u­po­tre­ba­ma. Ono što je pro­blem, je to da je sva­ki su­di­ja oba­ve­zan da pri­li­kom vr­še­nja su­dij­ske du­žno­sti, ka­da na­i­đe na ne­što što uka­zu­je na sum­nju da se vr­ši kri­vič­no dje­lo, to pri­ja­vi nad­le­žnom tu­ži­la­štvu, ali mi ni­je po­zna­to da je sud to ika­da ura­dio, pa ni Pri­vred­ni sud u ovim po­stup­ci­ma, iako je imao do­volj­no raz­lo­ga za to. Sa dru­ge stra­ne, tu­ži­la­štvo bi mo­ra­lo sa­mo da po­kre­ne rad­nje i pro­vje­ri da li se ra­di o zlo­u­po­tre­ba­ma, ako ni­šta dru­go, iz me­di­ja mo­gu da do­đu do po­da­ta­ka ko­ji im na­me­ću tu oba­ve­zu. Či­ni se, ipak, da nad­le­žni ogra­ni ne­ma­ju ni mi­ni­mum vo­lje da su­zbi­ju ta­kvu vr­stu zlo­u­po­tre­ba i to je raz­log zbog ko­jeg se ta prak­sa, re­kao bih, po­na­vlja, jer su se slič­ni slu­ča­je­vi de­ša­va­li i ra­ni­je – re­kao je on.
Ra­du­lo­vić sma­tra da bi ta­kva prak­sa mo­gla da se spri­je­či ka­da bi nad­le­žni or­ga­ni ra­di­li svoj po­sao, od­no­sno da tu­ži­la­štvo pro­ce­su­i­ra od­go­vor­ne i da ih ka­zni.
– Da su to ra­di­li ra­ni­je, od­no­sno da su sank­ci­o­ni­sa­li one ko­ji su to ra­ni­je ra­di­li, sa­svim sam si­gu­ran da se slič­ne stva­ri sa­da ne bi de­ša­va­le, ali ta prak­sa se po­na­vlja i bo­jim se da će ta­ko bi­ti i u bu­du­ćem pe­ri­o­du, iako je vi­še osno­va za sum­nju da se ra­di o zlo­u­po­tre­ba­ma i da se li­ci­ma ko­ja vr­še te zlo­u­po­tre­be omo­gu­ća­va da na­sta­ve to da ra­de osni­va­njem no­vih fir­mi, ili na ne­ki dru­gi na­čin – re­kao je on.
Eko­nom­ski ana­li­ti­čar Si­ni­ša Le­kić ka­zao je da se ra­di o uobi­ča­je­noj prak­si i na­stav­ku zlo­u­po­tre­ba ko­je omo­gu­ća­va Za­kon o ste­ča­ju.
– Za­ko­ni, po­čev od Za­ko­na o ste­ča­ju, ima­ju mno­go manj­ka­vo­sti, što je po­ka­za­la prak­sa. Po­sto­je ru­pe u za­ko­nu ko­je omo­gu­ća­va­ju da se ra­di to što se ra­di – re­kao je on.
Le­kić je ob­ja­snio da uvo­đe­nje ste­ča­ja od­go­va­ra po­slo­dav­cu pri­vat­ne fir­me, ko­ja je osno­va­na sa or­ga­ni­če­nom od­go­vor­no­šću i po­čet­nim ka­pi­ta­lom od jed­nog eura.
– Fir­ma na­pra­vi du­go­va­nja i ostva­ri gu­bit­ke i ne­ko­me od­go­va­ra da uve­de ste­čaj i osnu­je no­vu fir­mu. Još uvi­jek ne­ma­mo za­kon po kom jed­no li­ce ne mo­že ili ne bi smje­lo da ima vi­še fir­mi, već kod nas jed­no li­ce mo­že da osnu­je 60 pred­u­ze­ća, a od to­ga da 59 fir­mi uve­de u ste­čaj i to jer osnov­ni pro­blem – ka­zao je Le­kić.
Velj­ko Va­si­lje­vić (DF) pod­sje­tio je da je pri­je ne­ko­li­ko go­di­na, na sjed­ni­ci skup­štin­ske Ko­mi­si­je za kon­tro­lu po­stu­pa­ka pri­va­ti­za­ci­je raz­go­va­ra­no o te­mi ste­ča­ja. On je na­gla­sio da ni­je jed­no­stav­no ri­je­ši­ti taj pro­blem na na­čin što bi vla­sni­ci, na­kon uvo­đe­nja ste­ča­ja u pred­u­ze­će, bi­li vre­men­ski ogra­ni­če­ni da ne mo­gu da osnu­ju dru­gu fir­mu, jer bi i to mo­glo da se zlo­u­po­tri­je­bi na na­čin što bi se fir­me osni­va­le na čla­no­ve po­ro­di­ce, ku­mo­ve ili pri­ja­te­lje, kao što je i do sa­da ra­đe­no.
– Tu­ži­la­štvo ne ra­di svoj po­sao. Ste­čaj se uvo­di na­mjer­no, ka­ko bi se iz­bje­glo pla­ća­nje po­re­za, is­pla­ta rad­ni­ka i po­vje­ri­la­ca. Vla­snik, jed­no­stav­no uga­si pred­u­ze­će, uve­de ste­čaj i od osni­vač­nog ulo­ga od jed­nog eura ni­ko ne mo­že da se na­pla­ti – re­kao je on.
Va­si­lje­vić je is­ta­kao da bi ta­kvi po­slo­dav­ci, da ima vo­lje nad­le­žnih, mo­gli kri­vič­no da od­go­va­ra­ju za pre­va­ru, da do­đe do za­ple­ne lič­ne imo­vi­ne ili za­tvor­ska ka­zna, što je, ka­ko je ka­zao, je­di­ni na­čin da se sta­ne na put zlo­u­po­tre­ba­ma te vr­ste.
J.V.


Pro­ble­ma­tič­ne fir­me sa euro ka­pi­ta­la

Po Za­ko­nu o ste­ča­ju, na­kon što sud, na za­htjev rad­ni­ka, po­vje­ri­la­ca, dr­ža­ve, ili, u naj­ve­ćem bro­ju slu­ča­je­va, sa­mih vla­sni­ka, uve­de ste­čaj u fir­mu, is­pla­ta po­tra­ži­va­nja re­gu­li­sa­na je is­plat­nim re­do­vi­ma. U pr­vom is­plat­nom re­du su rad­ni­ci, ko­ji­ma se od pro­da­je imo­vi­ne fir­me is­pla­ću­ju za­o­sta­le za­ra­de, u naj­ve­ćem bro­ju slu­ča­je­va, u vi­si­ni mi­ni­mal­ne za­ra­de od 193 eura, kao i do­pri­no­si. U dru­gom is­plat­nom re­du je dr­ža­va i po­tra­ži­va­nje za ne­pla­će­ne po­re­ze, a u tre­ćem osta­li po­vje­ri­o­ci. U naj­ve­ćem bro­ju slu­ča­je­va, ka­ko je po­ka­za­la do­sa­da­šnja prak­sa, od pro­da­je imo­vi­ne fir­me, is­pla­te se po­tra­ži­va­nja rad­ni­ka, dok za dr­ža­vu i po­vje­ri­o­ce iz tre­ćeg is­plat­nog re­da ne osta­ne ni­šta. Naj­ve­ći pro­blem su pred­u­ze­ća či­ji je osni­vač­ki ulog je­dan euro, pa na­kon uvo­đe­nja ste­ča­ja u ta­kvu fir­mu, ni­ko ne mo­že da na­pla­ti svo­ja po­tra­ži­va­nja, jer pred­u­ze­će ne­ma imo­vi­nu ko­ja bi mo­gla da se pro­da.