Dug pred­u­ze­ća či­ji su ra­ču­ni blo­ki­ra­ni ra­ste iz go­di­ne u go­di­nu, a ta du­go­va­nja su u od­no­su na 2009. go­di­nu, od­no­sno u pro­te­klih šest go­di­na, uve­ća­na tri pu­ta, od­no­sno za 371 mi­li­on eura.
Pred­u­ze­ća u blo­ka­di na kra­ju 2009. go­di­ne du­go­va­la su 177,1 mi­li­on eura, u 2011. taj dug je uve­ćan na 377,59 mi­li­o­na, da bi na kra­ju pro­šle go­di­ne do­sti­gao iz­nos od čak 548 mi­li­o­na eura.
Na kra­ju pro­šle go­di­ne u blo­ka­di je bi­lo 14.870 iz­vr­šnih du­žni­ka, što je sma­nje­nje u od­no­su na kraj 2011, ka­da su bi­li blo­ki­ra­ni ra­ču­ni 15,19 hi­lja­da pred­u­ze­ća i pri­vred­ni­ka, ali je, upr­kos sma­nje­nju broj du­žni­ka, kon­cen­tra­ci­ja du­ga po­ve­ća­na.
Pre­ma po­da­ci­ma Cen­tral­ne ban­ke 10 naj­ve­ćih du­žni­ka, od­no­sno 0,07 od­sto od ukup­no evi­den­ti­ra­nih du­žni­ka na kra­ju pro­šle go­di­ne, uče­stvo­va­lo je sa 12,25 od­sto u ukup­nom iz­no­su blo­ka­de, što zna­či da je nji­ho­va blo­ka­da iz­no­si­la 67,16 mi­li­o­na eura, dok je pe­de­set naj­ve­ćih du­žni­ka, ko­ji či­ne 0,34 od­sto od ukup­no evi­den­ti­ra­nih, uče­stvo­va­lo sa 35,36 od­sto u ukup­nom iz­no­su blo­ka­de, što zna­či da je nji­ho­va blo­ka­da iz­no­si­la 193,8 mi­li­o­na eura.
Po ri­je­či­ma po­sla­ni­ka Ne­boj­še Me­do­je­vi­ća (DF) ne­li­kvid­nost do­ma­će pri­vre­de je ve­o­ma za­bri­nja­va­ju­ći in­di­ka­tor struk­tur­nih pro­ble­ma i du­go­go­di­šnjeg po­gre­šnog mo­de­la eko­nom­skog ra­sta za­sno­va­nog na ras­pro­da­ji re­sur­sa, br­zo­ple­toj li­be­ra­li­za­ci­ji, uni­šte­nju re­al­nog sek­to­ra i iz­vo­za i enorm­nom za­du­ži­va­nju.
– Ako se to­me do­da si­va eko­no­mi­ja, šverc, ne­kon­tro­li­sa­ni rast bi­ro­kra­ti­je, po­gre­šna alo­ka­ci­ja re­su­r­sa u špe­ku­la­tiv­ne po­slo­ve sa ne­kret­ni­na­ma i ba­lon kon­ta­mi­ni­ra­nih ak­ti­va ban­ka i kre­di­ta re­žim­skim taj­ku­na, sli­ka cr­no­gor­ske eko­no­mi­je po­sta­je još go­ra. Eks­plo­zi­ja du­go­va pri­vat­nog sek­to­ra dr­ža­vi za po­rez, ban­ka­ma za kre­di­te, do­ba­vlja­či­ma uka­zu­ju na si­stem­ski struk­tur­ni pro­blem – ne­e­fi­ka­sne alo­ka­ci­ja re­sur­sa, što je bio je­dan od ključ­nih raz­lo­ga za pro­past so­ci­ja­li­stič­kih dr­žav­nih ne­tr­ži­šnih pri­vre­da – na­veo je Me­do­je­vić.
Po nje­go­vim ri­je­či­ma, 27 go­di­na na­kon re­for­mi Cr­na Go­ra i da­lje ima isti struk­tur­ni pro­blem pri­vre­de, zbog ko­jeg se i ušlo u re­for­me.
– Ne­e­fi­ka­sna alo­ka­ci­ja re­sur­sa, go­mi­la­nje gu­bi­ta­ka, ne­ren­ta­bil­na pred­u­ze­ća i si­stem­ski de­fi­ci­ti. Ne­ka­da su uzro­ci bi­li ide­o­lo­ški, da­nas je osnov­ni uzrok na­mje­ra vla­da­ju­će eli­te da opljač­ka sop­stve­nu dr­ža­vu, i to vi­še pu­ta, i da svo­je enorm­ne pro­fi­te ostva­ru­je na te­ret po­re­skih ob­ve­zni­ka. Gu­bi­ci i du­go­vi osta­ju u bi­lan­si­ma nji­ho­vih ban­kro­ti­ra­nih pri­vat­nih kom­pa­ni­ja, ba­na­ka, lo­kal­nih sa­mo­u­pra­va i dr­ža­ve. Eks­trapro­fit se iz­no­si iz ze­mlje na ra­ču­ne u ino­stran­stvu i pro­blem ne­li­kvid­no­sti po­sta­je sve vi­dlji­vi­ji – na­veo je on, is­ti­ču­ći da se rje­še­nja mo­ra­ju tra­ži­ti u hit­nim struk­tur­nim re­for­ma­ma, ali i pre­i­spi­ti­va­nju si­stem­ske pljač­ke dr­ža­ve ko­ju vlast spro­vo­di 27 go­di­na.
Re­for­me ko­je se, ka­ko je na­veo, za­sni­va­ju na pod­vla­če­nju cr­te po prin­ci­pu „ko je ja­mio, ja­mio”, bez pre­i­spi­ti­va­nja pljač­ka­nja dr­ža­ve od stra­ne re­ži­ma, na­ci­o­na­li­za­ci­je po­kra­de­ne dr­žav­ne imo­vi­ne i pro­fi­ta pri­pad­ni­ka re­ži­ma i nji­ho­vih taj­ku­na, po­vra­ćaj iz­ne­se­nih mi­li­jar­di na­zad u ze­mlju, bi­la bi, sma­tra, tra­gič­na gre­ška, le­ga­li­za­ci­ja ve­le­i­zda­je i eko­nom­skog ge­no­ci­da nad na­ro­dom i za­ce­men­ti­ra­la bi isti bo­le­sni si­stem ko­ji bi se sa­mo re­ci­kli­rao.
– Stvar­nu vlast bi ima­li isti lju­di ko­ji bi po­li­ti­ku vla­de kon­tro­li­sa­li pre­ko opljač­ka­nih mi­li­jar­di i svo­jih pla­će­ni­ka u tzv. no­vim re­ži­mi­ma. Vla­sti bi se mi­je­nja­le na be­smi­sle­nim una­pri­jed re­ži­ra­nim iz­bo­ri­ma, a moć bi osta­ja­la u istim ru­ka­ma. Je­dan ta­kav plan spro­ve­den je u Sr­bi­ji 2000. go­di­ne i Sr­bi­ja još ne mo­že da se opo­ra­vi i kon­so­li­du­je svoj de­mo­krat­ski po­re­dak.
Eko­nom­ski ana­li­ti­čar Si­ni­ša Le­kić sma­tra da dug ne­li­kvid­nih pred­u­ze­ća ne bi pre­šao po­la mi­li­jar­de eura, da se u Cr­noj Go­ri po­štu­ju za­ko­ni.
– U su­šti­ni, ima­mo pro­pi­se ali ne­ma­mo efi­ka­san re­zul­tat, što zna­či da on­da ne­što ni­je u re­du sa pro­pi­si­ma, ili ne­što ni­je u re­du u si­ste­mu. Blo­ka­da ra­ču­na ima smi­sla sa­mo uko­li­ko fir­ma po­slu­je, ali da taj me­ha­ni­zam ne­ma efek­ta ka­da su u pi­ta­nju fir­me od ko­jih je na­pla­ta ne­iz­vje­sna ili čak ne­mo­gu­ća – re­kao je on, is­ti­ču­ći da su rje­še­nja do­bro za­mi­šlje­na, ali da se ne pri­mje­nju­ju.
On je na­gla­sio i da je slič­no sa po­re­skim du­gom, ko­ji je vi­sok, upr­kos to­me što dr­ža­va ima sve me­ha­ni­zme da na­pla­ti po­rez.J.V.

Gra­đa­ni pla­ća­ju za pro­pa­le pro­jek­te
Me­do­je­vić je na­gla­sio da se ula­zi u fa­zu u ko­joj ra­ču­ne za pro­pa­le eko­nom­ske pro­jek­te pla­ća­ju gra­đa­ni kroz vi­so­ke po­re­ze, ci­je­ne stru­je, mo­bil­ne te­le­fo­ni­je, in­ter­ne­ta, hra­ne, lje­ko­va, ka­ma­te na kre­di­te i sl.
– S jed­ne stra­ne pri­vat­ni mo­no­po­li do­no­se po­ve­ća­nje ci­je­na (kao na pri­mje­ru lje­ko­va ko­ji su po ne­ko­li­ko pu­ta sku­plji ne­go u Sr­bi­ji), a sa dru­ge stra­ne re­žim­ski taj­ku­ni di­rekt­no po­slu­ju sa dr­ža­vom, na­no­se­ći joj enorm­ne šte­te. No­vi spe­ci­ja­li­tet je tu­ži­ti dr­ža­vu sa ko­jom ste već sklo­pi­li ko­rup­ci­o­na­ške po­slo­ve i uze­li pro­fit, pa još jed­nom na­pla­ti­te obe­šte­će­nje – na­veo je on.
Re­for­me, ka­ko je na­gla­sio, ko­je je spro­vo­dio re­žim su pro­pa­le, a umje­sto ne­e­fi­ka­sne pri­vre­de u dru­štve­nom vla­sni­štvu, do­bi­li smo ne­e­fi­ka­snu pri­vat­nu pri­vre­du, dok su gu­bit­ke i u jed­nom i u dru­gom slu­ča­ju po­kri­va­li gra­đa­ni.
– Rje­še­nja za pro­ble­me na­še eko­no­mi­je tre­ba tra­ži­ti u pro­mje­ni vla­sti, ko­ja je osnov­ni uzrok pro­ble­ma. Nji­ho­vi in­te­re­si se ne po­kla­pa­ju sa in­te­re­si­ma dr­ža­ve i na­ro­da i nji­ho­va smje­na je od su­štin­ske va­žno­sti za pro­mje­nu po­gre­šne eko­nom­ske po­li­ti­ke ko­ja nas ne­po­gre­ši­vo vo­di ka ban­kro­tu i du­žnič­kom rop­stvu – po­ru­čio je Me­do­je­vić.