Za­du­že­nje za auto­put od 944 mi­li­jar­de do­la­ra sva­ka­ko ni­je ma­lo, ali je sje­ver kao re­gi­ja sa naj­vi­še po­ten­ci­ja­la, zbog ne­po­ve­za­no­sti sa dru­ge dvi­je re­gi­je i ze­mlja­ma u okru­že­nju, ostao izo­lo­van, ka­zao je u raz­go­vo­ru za „Dan” šef po­sla­nič­kog klu­ba Bo­šnjač­ke stran­ke Al­mer Ka­lač.
– Bi­lo je za­in­te­re­so­va­nih za ula­ga­nja u sje­ver, ali ka­da po­ten­ci­jal­ni in­ve­sti­to­ri ču­ju da im je do lo­ka­ci­je ko­ja je pred­met nji­ho­vog in­te­re­so­va­nja po­treb­no če­tiri do pet sa­ti pu­to­va­nja od aero­dro­ma ili lu­ke Bar, od­mah od­u­sta­ju. Sa dru­ge stra­ne, ono što pro­iz­vo­đa­či sa sje­ve­ra nu­de (hra­na, drv­ni asor­ti­men­ti, na­mje­štaj...) po­sta­je zna­čaj­no sku­plje upra­vo zbog tran­spor­ta. Ima­li smo si­tu­a­ci­ju, i to ne jed­nom, da u zim­skom pe­ri­o­du zbog sni­je­žnih na­no­sa sje­ver bu­de pot­pu­no od­sje­čen. Raz­log je što ima­mo sa­mo jed­nu sa­o­bra­ćaj­ni­cu kao ve­zu iz­me­đu ovih re­gi­ja. U ka­kvom je ona sta­nju ni­je po­treb­no go­vo­ri­ti, to je vi­dlji­vo na sva­kom me­tru pu­ta – re­kao je Ka­lač.
U ci­je­loj pri­či, ka­ko je na­veo, naj­zna­čaj­ni­je je sa­ču­va­ti ljud­ske ži­vo­te na na­čin što će se obez­bi­je­di­ti kva­li­tet­na in­fra­struk­tu­ra.
– Put kroz Pla­ti­je je vje­ro­vat­no ra­đen jer je pre­o­vla­da­la po­li­ti­ka, a ne stru­ka. Ni­je­su se ru­ko­vo­di­li ti­me da se put pra­vi ta­mo gdje je naj­pri­rod­ni­je, ku­da se vje­ko­vi­ma pu­to­va­lo i gdje su naj­ma­nji tro­ško­vi, već da ne­ki za­se­ok ne bu­de za­o­bi­đen. Upra­vo zbog ta­kve od­lu­ke da­nas svi pla­ća­mo ci­je­nu i pri­nu­đe­ni smo ra­di­ti no­vu sa­o­bra­ćaj­ni­cu – po­ru­čio je Ka­lač.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, na sje­ve­ru po­sto­je ula­ga­nja, pr­ven­stve­no u in­fra­struk­tu­ru, u stva­ra­nje osnov­nih uslo­va za op­sta­nak na ne­kom pro­sto­ru, a to su put, vo­da i stru­ja.
– Evi­dent­no je da raz­voj sje­ve­ra ni­je ni pri­bli­žno na ni­vou na ko­jem bi mo­gao i tre­bao da bu­de. Ula­ga­nja su če­sto pu­ta u jed­ne te iste fir­me sa ak­cen­tom na to da one za­po­šlja­va­ju ve­li­ki broj rad­ni­ka. Po­sta­vlja se pi­ta­nje šta je to „ve­li­ki broj rad­ni­ka”. Ra­di pri­mje­ra na­ve­šću zbi­va­nja u obla­sti kon­ce­si­ja za šu­me: oni naj­ve­ći, ko­ji za­po­šlja­va­ju 20 do 25 rad­ni­ka su do­bi­li kon­ce­si­je. Na­su­prot nji­ma, ma­la pred­u­ze­ća su osta­la bez kon­ce­si­ja, a broj za­po­sle­nih zbir­no iz­no­si 100 do 150 ili vi­še rad­ni­ka. Ova­kva zbi­va­nja ni­je­su sa­mo u obla­sti kon­ce­si­ja – sa­op­štio je Ka­lač.
Sa dru­ge stra­ne, ka­ko je ka­zao, i po­red po­zi­va Vla­de, mno­ge fir­me ili po­je­din­ci ne is­pu­nja­va­ju uslo­ve za do­bi­ja­nje po­volj­nih kre­di­ta.
– In­te­re­so­va­nje za sa­mo­za­po­šlja­va­njem je mi­ni­mal­no. Mla­di lju­di su u ne­u­po­re­di­vo ve­ćem bro­ju za­in­te­re­so­va­ni za rad u dr­žav­noj ad­mi­ni­stra­ci­ji ne­go u pri­vre­di, bez ob­zi­ra o ko­joj je obla­sti ri­ječ. Na taj na­čin sa­mi se­bi ogra­ni­ča­va­ju i vi­si­nu za­ra­de. U do­broj mje­ri to­me je do­pri­ni­je­lo i ba­ha­to po­na­ša­nje za­po­sle­nih u ad­mi­ni­stra­ci­ji ko­ji su se­be po­sta­vi­li iz­nad za­ko­na – po­ru­čio je Ka­lač.D.M.

Ne­ma opa­sno­sti od ban­kro­ta
Jav­ni dug, uko­li­ko po­sma­tra­mo kri­te­ri­ju­me Ma­strih­ta, je­ste ve­li­ki ali mi­slim da ni­je za­bri­nja­va­ju­ći, ka­zao je Ka­lač.
– Dug je na­ro­či­to iz­ra­žen ove go­di­ne upra­vo zbog iz­grad­nje pr­ve di­o­ni­ce auto­pu­ta. Uko­li­ko bi se tu sta­lo, da se auto­put ne na­sta­vi a da se ide sa da­ljim za­du­že­nji­ma, to bi već na­pra­vi­lo pro­blem. Za sa­da ne vi­dim opa­snost od ban­kro­ta dr­ža­ve – re­kao je Ka­lač.

Rad­ni­ci su tre­ba­li da po­kre­nu Gor­nji Ibar
U ve­zi sa Gor­njim Ibrom, Ka­lač je ka­zao da Vla­da sma­tra da je da­la mak­si­mum u oži­vlja­va­nju fa­bri­ke, dok gra­đa­ni sma­tra­ju da je ura­đe­no ma­lo.
– Pret­po­sta­vljam da je isti­na ne­gdje u sre­di­ni. Ura­đe­no je do­sta to­ga, stvo­re­ni su uslo­vi za pro­da­ju, a sa­mo po­kre­ta­nje ni­je oba­ve­za Vla­de. Upra­vo zbog lo­še sa­o­bra­ćaj­ne po­ve­za­no­sti, ali i de­va­sta­ci­je fa­bri­ke ne­ma mno­go za­in­te­re­so­va­nih in­ve­sti­to­ra. Mo­žda su i sa­mi ne­ka­da­šnji rad­ni­ci ove fa­bri­ke tre­ba­li raz­mi­šlja­ti u prav­cu da oni sa­mi, udru­ži­va­njem, po­kre­nu ne­ki po­gon. U tom slu­ča­ju pret­po­sta­vljam da bi i Vla­da po­mo­gla, da­la ne­ka sred­stva za ma­kar i mi­ni­ma­lan po­če­tak pro­iz­vod­nje – na­veo je Ka­lač.