Oko 500 gra­đa­na tu­ži­lo je mi­kro fi­nan­sij­sku in­sti­tu­ci­ju Agro­in­vest, či­ji je prav­ni na­sled­nik Mon­te kre­dit, pred Osnov­nim su­do­vi­ma u Bi­je­lom Po­lju i Be­ra­na­ma, a tu­žbe­ni za­htje­vi za­sno­va­ni su na, ka­ko je na­ve­de­no u tu­žba­ma, ne­pra­vil­nom ob­ra­ču­nu ka­ma­ta na kre­di­te ko­je je svo­je­vre­me­no pla­si­ra­la ta MFI, po­tvr­đe­no je ne­zva­nič­no „Da­nu” iz vi­še iz­vo­ra.
Ta MFI je ob­ra­ču­na­va­njem ka­ma­ta su­prot­no od­lu­ci Cen­tral­ne ban­ke o je­din­stve­nom na­či­nu ob­ra­ču­na i is­ka­zi­va­nja efek­tiv­ne ka­mat­ne sto­pe na kre­di­te i de­po­zi­te, či­ji je sa­stav­ni dio i Me­to­do­lo­gi­ja za ob­ra­čun i is­ka­zi­va­nje efek­tiv­ne ka­mat­ne sto­pe na kre­di­te i de­po­zi­te, pre­ma tvrd­nja­ma ošte­će­nih gra­đa­na, ste­kla enorm­nu imo­vin­sku ko­rist, ko­ja se pro­cje­nju­je na iz­nos od iz­me­đu pet i se­dam mi­li­o­na eura, ko­li­ko je, ka­ko se do­ka­zu­je u sud­skom po­stup­ku, ne­za­ko­ni­to na­pla­će­no od gra­đa­na. Agro­in­vest je ne­za­ko­ni­tim ob­ra­ču­na­va­njem ka­ma­te na­pla­tio u pro­sje­ku oko 40 od­sto vi­še ka­ma­te u od­no­su na ka­ma­tu ko­ja je tre­ba­la da se na­pla­ti na kre­dit­ne pla­sma­ne da se ta MFI pri­dr­ža­va­la od­lu­ke CBCG.
Gra­đa­ni su pod­ni­je­li po­je­di­nač­ne tu­žbe, a, ka­ko sa­zna­je „Dan”, osim tih 500 spo­ro­va, od ko­jih se 350 vo­di pred Osnov­nim su­dom u Be­ra­na­ma a 150 pred bje­lo­polj­skim pr­vo­ste­pe­nim su­dom, pri­pre­mlje­no je još 50 tu­žbi, ko­je će usko­ro bi­ti pod­ni­je­te. Ta­ko­đe, i je­dan broj gra­đa­na Pod­go­ri­ce, ali u ma­njem bro­ju, po­kre­nuo je tu­žbe pro­tiv Mon­te kre­di­ta po istom osno­vu.
Sud­ski vje­šta­ci, njih oko 10 ko­je su su­do­vi an­ga­žo­va­li u sud­skim po­stup­ci­ma, utvr­di­li su da je Agro­in­vest, ko­ji je u pr­vim mje­se­ci­ma 2012. go­di­ne pro­mi­je­nio ime u Mon­te kre­dit, za­ključ­no sa kra­jem 2008. go­di­ne ka­ma­te na pla­si­ra­ne kre­di­te ob­ra­ču­na­vao na kom­ple­tan iz­nos kre­di­ta to­kom ci­je­log pe­ri­o­da ot­pla­te, umje­sto na osta­tak du­ga, što zna­či da je ta MFI vr­ši­la ob­ra­čun ka­ma­ta su­prot­no Od­lu­ci Cen­tral­ne ban­ke i Me­to­do­lo­gi­ji za ob­ra­čun efek­tiv­ne ka­mat­ne sto­pe na kre­di­te i de­po­zi­te.
U na­la­zu vje­šta­ka ra­đe­nom za po­tre­be jed­nog od sud­skih spo­ro­va, u ko­ji je „Dan” imao uvid, iz­me­đu osta­log, na­ve­de­no je da uko­li­ko se vr­ši ob­ra­čun ka­ma­te za ci­je­li pe­ri­od tra­ja­nja kre­di­ta na pr­vo­bit­no za­du­že­nje, iz­nos ka­ma­te će bi­ti ve­ći, što će pro­u­zro­ko­va­ti i ve­ću ra­tu, a sa­mim tim i ve­ću EKS.
– Uko­li­ko se ka­mat­na sto­pa pri­mi­je­ni na osta­tak du­ga, ko­ji to­kom ot­pla­te kon­stant­no opa­da za iz­nos ot­pla­će­ne ra­te, osta­tak du­ga, kao osno­vi­ca, iz mje­se­ca u mje­sec je ma­nji, pa će i ob­ra­ču­na­ta ka­ma­ta bi­ti ma­nja, a to će pro­u­zro­ko­va­ti i da iz­nos anu­i­te­ta (ra­te) u ukup­nom pe­ri­o­du bu­de ma­nji, pa sa­mim tim, uz osta­le ne pro­mi­je­nje­ne pa­ra­me­tre i EKS će bi­ti ma­nja – na­ve­de­no je u na­la­zu vje­šta­ka.
U kon­kret­nom slu­ča­ju vje­štak je utvr­dio da je Agro­in­vest ne­pra­vil­nim ob­ra­ču­nom ka­ma­te na kre­dit ko­ji je kli­jent po­di­gao na iz­nos od 2.000 eura, sa ro­kom ot­pla­te od 36 mje­se­ci iz fik­snu no­mi­nal­nu ka­mat­nu sto­pu od 0,9 od­sto na mje­seč­nom i 10,8 od­sto na go­di­šnjem ni­vou, iz­ra­ču­na­ta EKS od 23,13 od­sto, umje­sto da je efek­tiv­na ka­ma­ta za­ra­ču­na­ta na 12,34 od­sto, pri­mje­nom me­to­do­lo­gi­je CBCG. Na taj na­čin ko­ri­snik kre­di­ta pla­tio je ka­ma­tu od 648 eura, umje­sto 333,36 eura, či­me je ošte­ćen ze 314 eura.
Vje­štak je, ka­ko je na­ve­de­no, pri­li­kom iz­ra­de na­la­za, iz­me­đu osta­log, imao uvid u mi­šlje­nja CBCG od 25. ju­la pro­šle go­di­ne da­tog Mon­te kre­di­tu i mi­šlje­nja ko­je je CBCG da­la 8. sep­tem­bra iste go­di­ne Al­ter mo­du­su. U tim mi­šlje­nji­ma je, iz­me­đu osta­log, na­ve­de­no i da je od­lu­kom CBCG pro­pi­sa­na me­to­do­lo­gi­ja ko­je su svi da­va­o­ci kre­di­ta, od­no­sno ban­ke i MFI du­žni da pri­mje­nju­ju za iz­ra­ču­na­va­nje efek­tiv­ne ka­mat­ne sto­pe. Efek­tiv­na ka­ma­ta, po mi­šlje­nju CBCG, omo­gu­ća­va po­ten­ci­jal­nom ko­ri­sni­ku kre­di­ta da lak­še sa­gle­da i upo­re­di uslo­ve pod ko­ji­ma raz­li­či­ti su­bjek­ti nu­de iste kre­di­te. Ta­ko­đe, ka­ko je na­ve­de­no, uko­li­ko da­va­o­ci kre­di­ta ne bi ob­ra­ču­na­va­li efek­tiv­nu ka­mat­nu sto­pu na je­din­stven na­čin, u tom slu­ča­ju ona bi iz­gu­bi­la svoj smi­sao.
MFI Mon­te kre­dit u sud­skom spo­ru se bra­ni ti­me da se ni­je ra­di­lo o sti­ca­nju bez osno­va, već o na­kna­di šte­te i da su ta po­tra­ži­va­nja kli­je­na­ta uglav­nom za­star­je­la, dok advo­ka­ti ko­ji za­stu­pa­ju gra­đa­ne uka­zu­ju na to da ako je ne­što su­prot­no im­pe­ra­tiv­nim nor­ma­ma, taj po­stu­pak i taj ugo­vor je ni­šta­van, te da je sud du­žan da po slu­žbe­noj du­žno­sti ogla­si dje­li­mič­no ni­štav­nim dio ugo­vo­ra ko­ji se od­no­si na na­čin ob­ra­ču­na ka­ma­ta.
U za­po­če­tim sud­skim spo­ro­vi­ma pr­vo­ste­pe­ni su­do­vi če­ka­ju stav Vr­hov­nog su­da, za ko­ji se advo­ka­ti ko­ji za­stu­pa­ju ošte­će­ne gra­đa­ne na­da­ju da će bi­ti u skla­du sa za­ko­nom, ali is­ti­ču i da je „sve mo­gu­će”. Za oče­ki­va­ti je, sma­tra­ju, da Vr­hov­ni sud do­ne­se ne­u­tra­lan stav, od­no­sno da osta­vi na ocje­nu osno­va­nost tu­žbe­nog za­htje­va pr­vo­ste­pe­nim su­do­vi­ma.
– U Cr­noj Go­ri kad ne­što u pra­vo­su­đu za­škri­pi, Vr­hov­ni sud do­ne­se na­čel­ni prav­ni stav, iako se u Usta­vu ni­gdje ne po­mi­nju sta­vo­vi, već se ka­že „na osno­vu Usta­va i za­ko­na”, ali su te sta­vo­ve pro­vu­kli kroz ne­ke za­ko­ne o Sud­skom sa­vje­tu – ka­zao je „Da­nu” je­dan od za­stup­ni­ka ošte­će­nih kli­je­na­ta, ko­ji je in­si­sti­rao na ano­nim­no­sti zbog sud­skih po­stu­pa­ka ko­ji su u to­ku.
On je pod­sje­tio na sud­ske spo­ro­ve ko­ji su sa Elek­tro­pri­vre­dom vo­đe­ni u Pla­vu, Ro­ža­ja­ma i Be­ra­na­ma, gdje je do­ni­je­to oko 400 pra­vo­sna­žnih pre­su­da u ko­rist gra­đa­na, za ko­je je pre­ko no­ći Vr­hov­ni sud pro­mi­je­nio stav, a tu­žbe­ne za­htje­ve za na­kna­du šte­te od EPCG su na­kon to­ga od­bi­ja­li pr­vo­ste­pe­ni su­do­vi.
J.V.

Ako iz­gu­be, pla­ti­će po 500 eura tro­ško­va

Uko­li­ko gra­đa­ni iz­gu­be sud­ske spo­ro­ve sa Mon­te kre­di­tom, to će zna­či­ti ogrom­ne sud­ske tro­ško­ve, ko­ji će, u pro­sje­ku iz­no­si­ti iz­me­đu 400 i 500 eura po tu­ži­o­cu. Me­đu­tim, advo­ka­ti ko­ji vo­de te po­stup­ke, ka­ko tvr­de, od gra­đa­na ni­je­su ni­šta na­pla­ti­li, osim tro­ško­va sud­skog vje­šta­če­nja ko­ji se kre­ću oko 70 eura u pro­sje­ku. Advo­ka­ti ni­je­su na­pla­ći­va­li tro­ško­ve od gra­đa­na iz raz­lo­ga što su, ka­ko tvr­de, sa aspek­ta za­ko­na i pra­va ubi­je­đe­ni da će do­bi­ti sud­ske spo­ro­ve, na­kon če­ga će tro­ško­ve za­stu­pa­nja na­pla­ti­ti od Mon­te kre­di­ta.
Pre­ma ne­zva­nič­nim in­for­ma­ci­ja­ma, ob­ra­čun ka­ma­te, su­prot­no od­lu­ci CBCG, vr­ši­le su i dru­ge MFI, ali pro­tiv njih kli­jen­ti još ni­je­su po­kre­nu­li sud­ske po­stup­ke.