Iz­vje­štaj o ra­du Cen­tral­ne ban­ke za pro­šlu go­di­nu po­ka­zu­je da su jav­ne fi­nan­si­je bi­le sta­bil­ni­je 2007. ne­go 2014. go­di­ne, što po­ka­zu­je i rast jav­nog du­ga u od­no­su na rast BDP-a, oci­je­nje­no je na ju­če­ra­šnjoj sjed­ni­ci Od­bo­ra za eko­no­mi­ju, fi­nan­si­je i bu­džet. Po­sla­ni­ci će se o toj tač­ki na­knad­no iz­ja­sni­ti. I po­sla­ni­ci vla­da­ju­će ko­a­li­ci­je i opo­zi­ci­je is­ta­kli su da su ka­mat­ne sto­pe ne­do­pu­sti­vo vi­so­ke i da ogra­ni­ča­va­ju raz­voj i pred­sta­vlja­ju pri­jet­nju po fi­nan­sij­sku sta­bil­nost ban­kar­skog si­ste­ma.
Po­sla­nik Mi­lu­tin Đu­ka­no­vić (DF) ka­zao je da do­ku­ment o ra­du CBCG ne­dvo­smi­sle­no po­ka­zu­je da po­sto­je ve­li­ki pro­ble­mi ko­ji se od­no­se na sla­bu li­kvid­nost.
– Jav­ni dug 31. de­cem­bra 2007. go­di­ne iz­no­sio je 732 mi­li­o­na, a se­dam go­di­na ka­sni­je, od­no­sno 31. de­cem­bra 2014. go­di­ne, iz­no­sio je 2,02 mi­li­jar­de eura. Ima­mo po­ve­ća­nje jav­nog du­ga od 1,3 mi­li­jar­de eura. BDP je 2007. iz­no­sio 2,7 mi­li­jar­di, a 2014. go­di­ne 3,4 mi­li­jar­de eura. Da­kle, ima­mo si­tu­a­ci­ju da je rast jav­nog du­ga ve­ći u od­no­su na rast BDP-a za 572 mi­li­o­na eura, a ako to­me do­da­mo da u za­vr­šnom ra­ču­nu ne po­sto­ji ni­gdje 250 mi­li­o­na ko­je je Cr­na Go­ra do­bi­la od IPA fon­do­va i da je 2008. go­di­ne iz­vr­še­na pri­va­ti­za­ci­ja EPCG, to je ukup­no mi­li­jar­du eura. Pra­vo pi­ta­nje je gdje je ne­sta­la ova mi­li­jar­da – po­ru­čio je Đu­ka­no­vić.
On je ka­zao da je iz­vje­štaj o ra­du CBCG do­volj­no op­tu­žu­ju­ći, kao i da po­ka­zu­je ka­ko sto­je stva­ri u dr­ža­vi, te da zbog tih či­nje­ni­ca ne mo­gu op­tu­ži­va­ti opo­zi­ci­ju da po­ku­ša­va u jav­no­sti da stvo­ri sli­ku o pro­ble­mi­ma sa jav­nim du­gom.
Pred­sjed­nik od­bo­ra Alek­san­dar Da­mja­no­vić (SNP) pod­sje­tio je na pro­blem gra­đa­na sa švaj­car­skim fran­ci­ma.
– Ne po­sto­ji ni­ka­kva ak­tiv­na ulo­ga ni Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja ni Cen­tral­ne ban­ke u rje­ša­va­nju tog pro­ble­ma, a 500 kli­je­na­ta je u sta­nju du­žnič­kog rop­stva. Ne vi­dim ni že­lju Hi­po Al­pe Adri­ja ban­ke da se to pi­ta­nje ri­je­ši bi­lo ka­kvim do­go­vo­rom – ka­zao je Da­mja­no­vić.
On je upo­zo­rio na pad kre­dit­nog rej­tin­ga na B plus, ko­ji se ocje­nju­je kao vi­so­ko špe­ku­la­tiv­ni.
Po­sla­nik Go­ran Tu­po­nja (Po­zi­tiv­na) re­kao je da se na pri­mje­ru ze­ma­lja u okru­že­nju naj­bo­lje vi­di ka­ko vi­sok jav­ni dug ko­či raz­voj i pro­spe­ri­tet jed­ne ze­mlje.
– Tre­ba za­u­sta­vi­ti ten­de­ci­ju jav­nog du­ga kod nas, ali to ni­je re­al­no, ima­ju­ći u vi­du da smo se zbog auto­pu­ta za­du­ži­li za du­gi niz go­di­na. Na­gli rast jav­nog du­ga i vi­so­ki bu­džet­ski de­fi­cit mo­gu bi­ti pro­tu­ma­če­ni od stra­ne fi­nan­sij­skih tr­ži­šta kao fak­to­ri ko­ji mo­gu ugro­zi­ti re­dov­no fi­nan­si­ra­nje dr­žav­nih oba­ve­za. Ovo po­ka­zu­je da se dr­ža­va vo­di u su­no­vrat, a CBCG je sa­mo ni­je­mi po­sma­trač – po­ru­čio je Tu­po­nja.
Go­vo­re­ći o do­ku­me­tu gu­ver­ner CBCG Mi­lo­ji­ca Da­kić ka­zao je da je eko­nom­ski rast u pro­šloj go­di­ni iz­no­sio 1,5 od­sto, što je uti­ca­lo na ka­šnje­nje u ra­do­vi­ma na krup­nim pro­jek­ti­ma. On je re­kao da je na to uti­ca­lo i sta­nje u re­gi­o­nu, od­no­sno ni­že sto­pe okru­že­nja u euro­zo­ni, po­pla­ve i po­li­tič­ka si­tu­a­ci­ja na is­to­ku Evro­pe.
– Ta­ko­đe, CBCG je od pr­vog da­na bi­la uklju­če­na u rje­ša­va­nje pro­ble­ma ko­je gra­đa­ni ima­ju sa kre­di­ti­ma u švaj­car­skim fran­ci­ma – na­gla­sio je Da­kić.
B.Ma.


Bit­no je ko­li­ke su ka­ma­te

Po­sla­nik DPS-a Zo­ran Je­lić se po­red vi­si­ne ka­mat­nih sto­pa, za ko­je je pi­tao da li tre­ba do­no­še­nje no­vog za­ko­na ko­ji ih ogra­ni­ča­va, osvr­nuo i na jav­ni dug.
– Za­ni­ma me mi­šlje­nje CBCG o ni­vou jav­nog du­ga, od­no­sno da li ima po­tre­be da smo za­bri­nu­ti zbog ova­kvog po­ve­ća­nja i iz­no­sa jav­nog du­ga – upi­tao je Je­lić.
Vi­ce­gu­ver­ner Ni­ko­la Fa­bris ka­zao je da ni­je mo­gu­će da rast jav­nog du­ga do­ve­de do ban­kr­o­ta dr­ža­ve.
– Ni­vo jav­nog du­ga je za­bri­nja­va­ju­ći, ali za ze­mlju ni­je klju­čan sa­mo ni­vo jav­nog du­ga, ne­go i te­ret nje­go­ve ot­pla­te, od­no­sno ko­li­ko iz­no­se ka­mat­ne sto­pe po ko­ji­ma se on ot­pla­ću­je – ka­zao je Fa­bris.