Mla­di vi­zi­o­nar i na­uč­nik Ni­ko­la Ra­šo­vić, ko­ji svo­jim teh­no­lo­škim rje­še­nji­ma že­li da po­mog­ne lju­di­ma, sa 18 go­di­na do­bio je po­nu­du da ra­di za bri­tan­sku oba­vje­štaj­nu slu­žbu, a do pu­no­ljet­stva je uspio da osvo­ji go­mi­lu vri­jed­nih na­gra­da i pri­zna­nja, do­bi­je sti­pen­di­ju Uni­ver­zi­te­ta „Me­di­te­ran”, raz­vi­je pot­pu­no funk­ci­o­nal­no rje­še­nje za br­zu i jef­ti­nu de­tek­ci­ju oso­ba po­ten­ci­jal­no za­ra­že­nih ma­la­ri­jom i dru­gim bo­le­sti­ma. Ra­šo­vić u raz­go­vo­ru za „Dan” ot­kri­va ka­ko ni­je za­do­vo­ljan tret­ma­nom na­uč­ni­ka i is­tra­ži­va­ča u Cr­noj Go­ri i na­da se da će dr­ža­va vi­še pa­žnje po­sve­ti­ti obra­zo­va­nju mla­dih jer je to ula­ga­nje ko­je se uvi­jek is­pla­ti.
Po­ja­šnja­va­ju­ći ka­ko je do­šlo do to­ga da mu bri­tan­ska oba­vje­štaj­na slu­žba po­nu­di po­sao, Ra­šo­vić ka­že da je taj po­ziv re­zul­tat nje­go­vih na­sto­ja­nja da do­ka­že se­bi i osta­li­ma ko­li­ko zna.
– Bri­tan­ska oba­vje­štaj­na slu­žba je or­ga­ni­zo­va­la tak­mi­če­nje u krip­to­gra­fi­ji, a pro­blem je bio što su sa­mo En­gle­zi mo­gli da se pri­ja­ve. Že­lja da se opro­bam sa osta­li­ma i po­ka­žem zna­nje je bi­la ve­li­ka i na­ba­vio sam en­gle­ska do­ku­men­ta sa­mo ka­ko bih se­bi do­ka­zao da sam do­sto­jan jed­nog ta­kvog tak­mi­če­nja, i na kra­ju osvo­jio sam pr­vo mje­sto. Po­sli­je to­ga su me na­zva­li i po­nu­di­li po­sao. Iz­vi­nio sam se i re­kao da imam cr­no­gor­sko dr­ža­vljan­stvo, na šta su mi po­ja­sni­li da se ra­di o dr­žav­nim taj­na­ma i da ne mo­gu za­po­šlja­va­ti lju­de iz ino­stran­stva. Po­sli­je de­se­tak da­na kon­tak­ti­ra­lo me na­še mi­ni­star­stvo unu­tra­šnjih po­slo­va i po­nu­di­li mi po­sao ko­ji sam pri­hva­tio. Da­li su mi sti­pen­di­ju, ali na­kon to­ga me ni­je­su zva­li. Sad če­kam po­ziv – pri­ča Ra­šo­vić, ko­ji je van­se­rij­ski ta­le­nat po­čeo da is­po­lja­va već u de­ve­toj go­di­ni ka­da mu je otac ku­pio pr­vi kom­pju­ter. Već sle­de­će go­di­ne u hr­vat­skom ča­so­pi­su „En­ter” ob­ja­vljen je nje­gov pro­gram­ski kod C kal­ku­la­to­ra.
– Ka­sni­je, sa na­vr­še­nih 12 go­di­na po­lo­žio sam ser­ti­fi­kat ECDL, a tri go­di­ne ka­sni­je odr­žao sam pr­vo pre­da­va­nje na Fa­kul­te­tu teh­nič­kih na­u­ka u No­vom Sa­du. Pr­vi sam na Bal­ka­nu ko­ji je kao pet­na­e­sto­go­di­šnjak po­lo­žio CCNA, a po­tom i MCSA ser­ti­fi­kat – ka­že Ra­šo­vić.
On­da su usli­je­di­la tak­mi­če­nja i na­gra­de, a 2014. je pro­gla­šen i za naj­bo­ljeg mla­dog na­uč­ni­ka u Cr­noj Go­ri.
Ra­šo­vić is­ti­če da je po­no­san na svo­ja do­sa­da­šnja do­stig­nu­ća, ali da se­be sma­tra obič­nim mla­di­ćem.
– Po­na­šam se kao ve­ći­na mo­jih vr­šnja­ka, s tim što su mo­je že­lje i po­tre­be za na­uč­nim do­stig­nu­ći­ma ve­li­ke i ve­o­ma me za­o­ku­plju­ju. Mo­gu da is­pu­nim svo­je ci­lje­ve, ali mi je po­treb­na fi­nan­sij­ska po­moć od dr­ža­ve. Ni­je­sam za­do­vo­ljan sa­da­šnjim od­no­som dr­ža­ve pre­ma mla­dim na­uč­ni­ci­ma. Od­nos ne za­vi­si sa­mo od nas mla­dih na­uč­ni­ka, sa jed­ne stra­ne, ili Cr­ne Go­re sa dru­ge. Taj od­nos mo­ra bi­ti mno­go čvr­šći i sta­bil­ni­ji da bi mi mla­di na­uč­ni­ci za­do­vo­lji­li sve svo­je edu­ka­tiv­ne po­tre­be – na­vo­di on.
Ra­šo­vić, ipak, ne sma­tra da je sa­mo dr­ža­va za­ka­za­la.
– Tre­nut­no in­te­re­so­va­nje mla­dih lju­di za obra­zo­va­nje u pra­vom smi­slu te ri­je­či, na­ža­lost je ve­o­ma oskud­no da ne ka­žem lo­še – kon­sta­tu­je on, i do­da­je da je do­bro obra­zo­va­nje ula­ga­nje ko­je se uvi­jek is­pla­ti i pre­ko ko­jeg se naj­br­že po­vra­ti ulo­že­no.
Na pi­ta­nje ko­ji su mu pla­no­vi za bu­duć­nost, Ra­šo­vić ka­že da to za­vi­si od dr­ža­ve.
– Uko­li­ko mi obez­bi­je­de uslo­ve za rad i usa­vr­ša­va­nje, osta­ću ov­dje. Imam že­lju i vo­lju da stek­nem zna­nje i u ino­stran­stvu i da to pri­mi­je­nim u svo­joj dr­ža­vi, ka­ko bi ona što se ti­če na­u­ke u sko­ri­je vri­je­me bi­la rav­no­prav­na sa nji­ma – is­ti­če Ra­šo­vić.
M.S.


Ta­le­nat tre­ba i is­ko­ri­sti­ti

Ra­šo­vić po­ru­ču­je da uspjeh ne za­vi­si sa­mo od to­ga šta nam je Bog dao već i šta mi uči­ni­mo sa ta­len­tom. On pla­ni­ra da svoj ta­le­nat i zna­nje is­ko­ri­sti ka­ko bi po­mo­gao dru­gi­ma.
– Na ne­sre­ću, imao sam pri­li­ku da to­kom bo­rav­ka na VMA u Be­o­gra­du zbog bra­to­ve bo­le­sti, gle­dam lju­de ko­ji su u ve­ge­ta­tiv­nom sta­nju, u smi­slu da se nji­hov mo­zak ne raz­vi­ja. To je osta­vi­lo jak uti­sak na me­ne i na­ve­lo me da sle­de­ća dva mje­se­ca ra­dim na pro­jek­tu ko­ji omo­gu­ća­va da ta­kvi lju­di i slič­ni nji­ma svojim oči­ma kon­tro­li­šu kur­sor na ta­ble­tu i lap­to­pu i na taj na­čin ot­kri­va­ju no­ve in­for­ma­ci­je i da se raz­vi­ja­ju. Na­kon to­ga usli­je­dio je moj omi­lje­ni izum ko­ji sam pred­sta­vio na Ha­ka­to­nu, na Fa­kul­te­tu za in­for­ma­ci­o­ne teh­no­lo­gi­je (FIT) Uni­ver­zi­te­ta Me­di­te­ran gdje sam do­bio po­seb­nu na­gra­du. Moj ta­da pred­sta­vlje­ni izum je pot­pu­no funk­ci­o­nal­no rje­še­nje za br­zu i jef­ti­nu de­tek­ci­ju oso­ba po­ten­ci­jal­no za­ra­že­nih ma­la­ri­jom. Ni­je­sam tu stao, na­sta­vio sam da ši­rim spek­tar in­fek­ci­ja i bo­le­sti ko­je moj izum mo­že da de­tek­tu­je. U su­šti­ni, ne­mam cilj­nu gru­pu za ko­ju ra­dim, već sve ra­dim po osje­ća­ju. Po­ku­ša­vam da po­mo­ću teh­no­lo­gi­je lju­di­ma ko­ji­ma to tre­ba ži­vot uči­nim ljep­šim i do­sto­jan­stve­ni­jim – ka­zao je Ra­šo­vić.


Rad pre­tvo­rio u za­do­volj­stvo

Ni­ko­la Ra­šo­vić ka­že da je sve iz­u­me na­pra­vio uz po­dr­šku i po­moć svo­jih naj­bli­žih.
– Ko­li­ko je ne­pro­spa­va­nih no­ći pro­ve­de­nih na rje­ša­va­nju stva­ri ve­za­nih za mo­je iz­u­me ima, sa­mo ja znam, ali mi ni­je žao jer je sva­ka kva­li­tet­no po­tro­še­na. Mno­go bih vo­lio da se ne­gdje u ino­stran­stvu usa­vr­ša­vam, ali za­si­gur­no ću se vra­ti­ti u svo­ju Cr­nu Go­ru ka­ko bih pre­nio zna­nje i vje­šti­ne ko­je sam ste­kao. Ja na rad­ne da­ne ne gle­dam kao „rad­ne”. Ovo je ne­što što vo­lim i što me is­pu­nja­va. Sva­ki rad na ne­čem no­vom mi pru­ža unu­tra­šnji mir ko­ji mi je do­vo­ljan i na kra­ju – to je ono če­mu svi mi za­pra­vo i te­ži­mo, zar ne - is­ti­če Ra­šo­vić.