Na pojedinim lokacijama u Podgorici, u asfaltiranim zonama grada, termometri su juče dostizali 54. podiok Celzijusove skale. Ekstremno visoke temperature, koje su dosizale 50 stepeni, juče su zabilježili i mnogi građani u svojim automobilima. Prema fotografijama koje su građani juče objavljivali na društvenim mrežama, reklo bi se da situacija nije bila bolja ni u drugim gradovima, pa su termometri u Herceg Novom pokazivali čak 51 stepen.
Zbog visokih temperatura koje su pogodile cijelo područje Crne Gore, Za­vod za hi­dro­me­te­o­ro­lo­gi­ju i se­i­zmo­lo­gi­ju (ZHMS) iz­dao je cr­ve­ni me­te­o­a­larm, upo­zo­ra­va­ju­ći na eks­trem­ne tempe­ra­tu­re, ko­je će pre­la­zi­ti 40 ste­pe­ni Cel­zi­ju­sa. Za cen­tral­nu re­gi­ju iz­dat je žu­ti alarm ko­ji ozna­ča­va sred­nji ni­vo opa­sno­sti od po­ža­ra.
Ka­ko je na­ve­de­no u oba­vje­šte­nju ZHMS, na Pri­mor­ju se mo­gu oče­ki­va­ti eks­trem­no vi­so­ke tem­pe­ra­tu­re, ko­je će pre­la­zi­ti 34. po­di­ok Cel­zi­ju­so­ve ska­le.
Naj­vre­li­je će bi­ti u cen­tral­nog re­gi­ji, gdje će se tem­pe­ra­tu­ra kre­ta­ti pre­ko 40 ste­pe­ni, dok se eks­trem­ne tem­pe­ra­tu­re oče­ku­ju i u kon­ti­nen­tal­nim i pla­nin­skim pred­je­li­ma. Tem­pe­ra­tu­re će na sje­ve­ru pre­la­zi 30 ste­pe­ni.
– Oče­ku­ju se eks­trem­no vi­so­ke tem­pe­ra­tu­re, za­šti­ti­te se i pru­ži­te po­moć ra­nji­vim gru­pa­ma lju­di. Re­a­guj­te u skla­du sa sa­vje­tom nad­le­žnih. Oče­kuj­te mo­gu­ća ošte­će­nja na in­fra­struk­tu­ra­ma – pi­še u sa­op­šte­nju ZHMS-a.
U cen­tral­noj re­gi­ji, ka­ko se na­vo­di, po­sto­ji sred­nji ni­vo opa­sno­sti od po­ža­ra ili tre­ći ni­vo od EURO 5 stan­dar­da za ni­voe ska­la.
– Po­sto­ji ri­zik od po­ža­ra u šu­ma­ma. Sa­vje­tu­je se opre­znost u ze­le­nim obla­sti­ma. Ape­lu­je se na gra­đa­ne da ne pa­le va­tru i da ne ba­ca­ju ci­ga­re­te – na­vo­di se u sa­op­šte­nju.
Ka­ko je za „Dan“ ob­ja­snio me­te­o­ro­log Bran­ko Mi­cev, cr­ve­ni me­te­o­a­larm upo­zo­ra­va na ek­trem­nu opa­snost od vi­so­kih tem­pe­ra­tu­ra, koje u po­je­di­nim slu­ča­je­vi­ma mo­gu da do­ve­du u opa­snost i ži­vo­te lju­di.
– Kao po­sle­di­ca dej­stva eks­trem­no vi­so­kih tem­pe­ra­tu­ra, ljud­ski ži­vo­ti mo­gu bi­ti ugro­že­ni – ob­ja­šnja­va Mi­cev.
On na­vo­di da će se trop­ske tem­pe­ra­tu­re va­zdu­ha za­dr­ža­ti do pet­ka, te da će se pod uti­ca­jem eks­trem­nog trop­skog ta­la­sa na­ći sko­ro svi gra­do­vi u Cr­noj Go­ri.
– Pod­ruč­je Cr­ne Go­re na­la­zi se pod sna­žnim uti­ca­jem trop­skog ta­la­sa ko­ji uslo­vlja­va vi­so­ke tem­pe­ra­tu­re va­zdu­ha. Sko­ro u svim gra­do­vi­ma, osim na Ža­blja­ku, tem­pe­ra­tu­ra ima trop­ski ka­rak­ter, što zna­či da će do­si­za­ti i pre­la­zi­ti 30 ste­pe­ni i na­red­nih da­na. U naj­to­pli­jim obla­sti­ma, na ši­rem pod­ruč­ju Pod­go­ri­ce i Da­ni­lov­gra­da, u ši­rem re­jo­nu Zet­sko-bje­lo­pa­vlić­ke rav­ni­ce, oče­ku­ju se eks­trem­no vi­so­ke tem­pe­ra­tu­re, a do­sti­za­će i pre­la­zi­zi pre­ko 40 ste­pe­ni – ka­zao je Mi­cev za „Dan“.
On je uka­zao da je zbog vi­so­kih tem­pe­ra­tu­ra i sna­žnog dej­stva trop­skog ta­la­sa, Za­vod za hi­dro­me­te­o­ro­lo­gi­ju i se­i­zmo­lo­gi­ju, u okvi­ru in­te­gri­sa­nog me­te­o­a­lar­ma u EUMET­NET mre­ži za na­ci­o­nal­ne me­te­o­ro­lo­ške slu­žbe u Evro­pi, pro­gla­sio eks­trem­nu opa­snost od vre­men­skih pri­li­ka.
– Sva­ka na­ci­o­nal­na me­te­o­ro­lo­ška slu­žba za svo­ju dr­ža­vu ra­di me­te­o­a­larm u če­ti­ri ka­te­go­ri­je – ne­ma opa­sno­sti (ze­le­no), ni­ska opa­snost (žu­to), vi­so­ka opa­snost (na­ran­dža­sto) i eks­trem­na opa­snost (cr­ve­no) od eksptrem­nih vre­men­skih pri­li­ka. Na­ša slu­žba je zbog eks­trem­no vi­so­kih tem­pe­ra­tu­ra da­la cr­ve­no upo­zo­re­nje za su­bo­tu – ob­ja­šnja­va on.
Mi­cev is­ti­če da me­te­o­ro­lo­ška slu­žba iz­da­je cr­ve­ni me­te­o­a­larm ka­da se pro­ci­je­ni da je eks­trem­na me­te­o­ro­lo­ška si­tu­a­ci­ja i ka­da se ostva­re od­re­đe­ni pra­go­vi i po­pri­me eks­trem­nu vri­jed­nost sa mo­gu­ćim po­sle­di­ca­ma.
– Ove go­di­ne smo u mar­tu ima­li cr­ve­ni me­te­o­a­larm na obil­ne pa­da­vi­ne, na­kon če­ga se de­sio in­ci­dent sa kli­zi­štem ka­da je put Bu­dva–Ce­ti­nje ošte­ćen. U ta­kvim si­tu­a­ci­ja­ma, ka­da od­re­đe­ne vre­men­ske pri­li­ke mo­gu da na­pra­ve po­sle­di­ce na te­re­nu, iz­da­je se cr­ve­ni me­te­o­a­larm. Ta­kve si­tu­a­ci­je mo­gu di­rekt­no ili in­di­rekt­no da do­ve­du u opa­snost i ljud­ske ži­vo­te – ob­ja­šnja­va Mi­cev.
A.T.


Re­kord­ne tem­pe­ra­tu­re u po­sled­njih po­la vi­je­ka

Ka­ko uka­zu­je Mi­cev, vi­so­ke tem­pre­ta­u­re mo­gu se oče­ki­va­ti do pet­ka.
-Tem­pe­ra­tu­re će u po­je­di­nim obla­sti­ma do­sti­za­ti re­kord­ne vri­jed­no­sti za po­sled­njih po­la vi­je­ka. U po­po­dnev­nim sa­ti­ma, u pla­nin­skim obla­sti­ma, u ne­dje­lju i 23. i 24. ju­la, po­ne­gdje će do­la­zi­ti do po­ja­ča­nog raz­vo­ja oblač­no­sti i bi­će uslo­va za krat­ko­traj­nu ki­šu sa gr­mlja­vi­nom. I da­lje će­mo sve vri­je­me bi­ti pod uti­ca­jem ovog ta­la­sa. Pod­ruč­je Cr­ne Go­re po­sled­nji put je bi­lo pod sna­žnim trop­skim ta­la­som 2007. go­di­ne. Ta­da je na pod­ruč­ju Pod­go­ri­ce od 17. do 24. ju­la, osam da­na za­re­dom, tem­pe­ra­tu­ra do­sti­za­la i pre­la­zi­la 40 ste­pe­ni. To se sa­mo jed­nom de­si­lo za 65 go­di­na – is­ti­če Mi­cev.


Za 10 od­sto vi­še pa­ci­je­na­ta

U pod­go­rič­kom Do­mu zdra­vlja za oko 10 od­sto po­ras­tao je broj pa­ci­je­na­ta ko­ji se ja­vlja­ju iza­bra­nim lje­ka­ri­ma, zbog zdrav­stve­nih te­go­ba po­ve­za­nih sa vi­so­kim tem­pe­ra­tu­ra­ma, re­kla je za „Dan“ iza­bra­na dok­tor­ka u toj usta­no­vi Je­le­na Šće­kić.
Šće­ki­će­va je ka­za­la da se pa­ci­jen­ti naj­če­šće ža­le na ma­lak­sa­lost, va­ri­ra­nje krv­nog pri­ti­ska, ko­ji se ja­vlja kao po­sle­di­ca bo­rav­ka u kli­ma­ti­zo­va­nim pro­sto­ri­ja­ma, pa iz­la­ska na vi­so­ke tem­pe­ra­tu­re. Pa­ci­jen­ti tra­že sa­vjet lje­ka­ra i zbog bo­lo­va u vra­tu, kič­mi, upa­le si­nu­sa ko­ji se ja­vlja­ju zbog uti­ca­ja ras­hlad­nih ure­đa­ja.
Šće­ki­će­va je ka­za­la da je bi­lo spo­ra­dič­nih slu­ča­je­va tro­va­nja hra­nom, ma­hom gra­đa­na ko­ji su bo­ra­vi­li na mo­ru.
– Naj­če­šće pro­blem ima­ju sr­ča­ni i hro­nič­ni bo­le­sni­ci. U ova­kvim vre­men­skim okol­no­sti­ma in­te­zi­vi­ra­ju im se te­go­be. Oni ko­ji ra­de, i iz­lo­že­ni su vi­so­kim tem­pe­ra­tu­ra­ma, do­la­ze zbog ma­lak­sa­lo­sti, upa­le gr­la, pre­hla­da i tem­pe­ra­tu­ra – ka­za­la je dr Šće­kić.
Gra­đa­ni­ma pre­po­ru­ču­je da mak­si­mal­no sma­nje iz­la­ske i da pri­la­go­de is­hra­nu.
– Tre­ba pri­la­go­di­ti is­hra­nu vre­men­skim uslo­vi­ma, je­sti što vi­še vo­ća, po­vr­ća i pi­ti teč­no­sti. Iz­bje­ga­va­ti ja­ku i ma­snu hra­nu, a po­seb­no obra­ti­ti pa­žnju da hra­na bu­de do­bro ter­mič­ki ob­ra­đe­na, ka­ko ne bi do­šlo do tro­va­nja – pred­lo­ži­la je ona.