Re­gi­on za­pad­nog Bal­ka­na, na­kon za­pad­nih voj­nih in­te­r­ven­ci­ja de­ve­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka, i da­lje je u ha­o­su, pi­še list „Ame­ri­kan In­te­rest”.
Re­gi­on je i da­lje raz­di­je­ljen me­đu­et­nič­kim ten­zi­ja­ma i de­mo­krat­skim na­za­do­va­njem, pi­še u ana­li­zi.
List na­vo­di da su SAD, vje­ru­ju­ći da de­mo­krat­ska bu­duć­nost za­pad­nog Bal­ka­na le­ži u član­stvu u EU, od­go­vor­nost za po­li­tič­ki, in­sti­tu­ci­o­nal­ni i eko­nom­ski raz­voj re­gi­o­na ustu­pi­le Evrop­skoj uni­ji.
Me­đu­tim, Evro­pa ni­je u pot­pu­no­sti oba­vi­la po­sao, jer je EU, na­kon pri­hva­ta­nja Hr­vat­ske i Slo­ve­ni­je, iz­gu­bi­la ape­tit za pro­ši­re­nje i za­dr­ža­la osta­tak re­gi­o­na – Bo­snu i Her­ce­go­vi­nu, Sr­bi­ju, Cr­nu Go­ru, Al­ba­ni­ju i Ma­ke­do­ni­ju, da če­ka­ju na pra­gu.
Breg­zit, mi­grant­ska kri­za, uz po­rast an­ti­e­vrop­skih osje­ća­nja u po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na uz­dr­ma­li su te­me­lje EU i od­lo­ži­le pro­ces pri­stu­pa­nja no­vih čla­ni­ca, a u isto vri­je­me „kr­va­ve ten­zi­je” u re­gi­o­nu i ne­do­sta­tak raz­vo­ja sa­mo su se „za­gno­ji­le”, osta­vlja­ju­ći si­ro­ma­šne i ne­sta­bil­ne dr­ža­ve na pe­ri­fe­ri­ji Evro­pe, a va­ku­um ko­ji se stvo­rio po­če­li su da po­pu­nja­va­ju dru­gi ak­te­ri.
Ru­si­ja je po­tvr­di­la svo­ju tra­di­ci­o­nal­nu ulo­gu za­štit­ni­ka pra­vo­slav­nog sta­nov­ni­štva, ko­ri­ste­ći Bal­kan kao tam­pon da spri­je­či da­lju evrop­sku eks­pan­zi­ju i učvr­sti svo­ju sfe­ru uti­ca­ja.
Ru­si­ja je uti­ca­la na jav­no mi­šlje­nje me­đu Sr­bi­ma, Cr­no­gor­ci­ma i Ma­ke­don­ci­ma ka­ko bi ubla­ži­la en­tu­zi­ja­zam za član­stvo u EU i NA­TO, te je do­dat­no oja­ča­la svo­ju moć kroz voj­nu po­moć.
Su­de­ći po ne­dav­no oba­vlje­noj an­ke­ti Me­đu­na­rod­nog re­pu­bli­kan­skog in­sti­tu­ta (IRI), ma­ke­don­ska po­dr­ška član­stvu u NA­TO je na naj­ni­žem ni­vou od 2008. go­di­ne, dok slič­no is­tra­ži­va­nje oba­vlje­no u BiH po­ka­zu­je da sa­mo 18 od­sto Sr­ba sna­žno po­dr­ža­va ula­zak u EU.
Tur­ska i za­liv­ske dr­ža­ve su od­go­vo­ri­le po­ja­ča­va­ju­ći nji­ho­vu po­dr­šku mu­sli­ma­ni­ma na Bal­ka­nu, a po­moć ko­ju pru­ža­ju ni­je uvi­jek be­nig­na – Sa­u­dij­ska Ara­bi­ja iz­gra­di­la je dža­mi­je i do­ve­la mu­sli­man­ske sve­šte­ni­ke od Bal­ka­na do za­li­va za vjer­ske na­sta­ve, ne­ki se za­la­žu za kon­zer­va­tiv­ni ve­ha­bi­zam, ko­ji je su­prot­sta­vljen umje­re­nom isla­mu ko­ji se prak­ti­ku­je na Bal­ka­nu vje­ko­vi­ma.
Sve to do­ve­lo je do po­ra­sta isla­mi­stič­kog fun­da­men­ta­li­zma me­đu lo­kal­nim mu­sli­man­skim sta­nov­ni­štvom.
Sa uru­ša­va­njem Bli­skog is­to­ka i nu­kle­ar­nim pri­jet­nja­ma Sej­ver­ne Ko­re­je, po­sta­vlja se pi­ta­nje za­što bi Bal­kan uop­šte bio bi­tan Za­pa­du?

Od­go­vor na to, na­vo­di Ame­ri­kan In­te­rest, je­ste da bli­zi­na re­gi­o­na Evro­pi zna­či da de­sta­bi­li­za­ci­ja na Bal­ka­nu mo­že br­zo da po­sta­ne pro­blem za Evro­pu.
List za­klju­ču­je da ako re­gi­o­nal­ne ten­zi­je i da­lje eska­li­ra­ju, ova­kva sa­rad­nja ne mo­že da se oče­ku­je za na­red­nu kri­zu i to pred­sta­vlja ka­ko hu­ma­ni­tar­ni ta­ko i bez­bjed­no­sni ri­zik, jer će bor­ci ISIS-a na­sta­vi­ti da ko­ri­ste ha­os i da ula­ze u Evro­pu.
Za­pad se na­la­zi pred te­škim iz­bo­rom – ili će tre­ti­ra­ti Bal­kan kao stra­te­ško sred­stvo ili ri­zi­ku­je da iz­gu­bi re­gi­on u ru­skom uti­ca­ju, uz in­fil­tra­ci­ju islam­skog eks­tre­mi­zma.RTRS