ZA­GREB – Re­gi­on Bal­ka­na je­di­ni je dio svi­je­ta u ko­jem je vri­je­me sta­lo, gdje se ne do­ga­đa ni­šta, ni po­zi­tiv­no, ni ne­ga­tiv­no, čak če­tvrt sto­lje­ća, sma­tra hr­vat­ski no­vi­nar i pi­sac De­nis Ku­ljiš, ko­ji ka­že da je to naj­du­ži pe­ri­od stag­na­ci­je u ci­je­loj isto­ri­ji ovih pro­sto­ra.
– Ov­dje se ni­šta ne do­ga­đa, mi se ba­vi­mo mi­nor­nim pro­ble­mi­ma, ko­ji na glo­bal­noj ska­li ne po­sto­je. Vi­še ni­ko­ga ne za­ni­ma bi­lo šta što se do­ga­đa na Bal­ka­nu, pod uslo­vom da ne­ma ra­ta, a za ta­ko ne­što ne­ma uslo­va, jer ne­ma te ener­gi­je, ne­ma nov­ca, ne­ma dže­ba­ne... Ne­ma ni­če­ga, ov­dje je stag­na­ci­ja – ka­že Ku­ljiš za Tan­jug, na iz­ma­ku go­di­ne u ko­joj je Cr­na Go­ra do­bi­la po­ziv za NA­TO, Sr­bi­ja otvo­ri­la pre­go­va­rač­ka po­gla­vlja sa EU, Ma­ke­do­ni­ja pro­šla kroz tur­bu­len­tan pe­ri­od, BiH osta­la u po­zi­ci­ji ko­ju i do­bro­na­mjer­ni na­zi­va­ju ne­funk­ci­o­nal­nom dr­ža­vom...
Upi­tan gdje smo za­pe­li, Ku­ljiš od­go­va­ra krat­ko: „U so­ci­ja­li­zmu”.
Ze­mlje biv­še Ju­go­sla­vi­je su, ob­ja­šnja­va, la­ko usvo­ji­le par­la­men­tar­ni for­mat, ali ni­je­su usvo­ji­le tr­ži­šnu eko­no­mi­ju i ka­pi­ta­li­stič­ki duh.
Kad je ri­ječ o Sr­bi­ji, tu je, pre­ma nje­go­voj ocje­ni, već če­tvrt vi­je­ka te­ško bre­me na­sle­đa Mi­lo­še­vi­će­vog re­ži­ma.
– Po­li­tič­ka tran­zi­ci­ja u Sr­bi­ji je prak­tič­no po­če­la ju­če, za­po­če­ta je do­la­skom Đin­đi­ća, a ka­da je on ubi­jen vlast je pre­u­zeo Bo­ris Ta­dić, ko­ji je ma­lo po­ma­kao stvar, ali ni­je mo­gao da na­pra­vi „lju­će” re­for­me, ko­je bi pro­mi­je­ni­le dru­štve­nu sce­nu. Ta­dić ni­je do­volj­no za­o­rao, i ni­je uči­nio ni­šta do sa­mog kra­ja – ka­že Ku­ljiš i do­da­je da je Ta­di­ću to mo­žda bi­lo i pa­met­no, jer je pr­vi pred­sjed­nik Sr­bi­je ko­ji se mir­no po­vu­kao s vla­sti.
Ni­je, ob­ja­šnja­va Ku­ljiš na šta mi­sli, „za­vr­šio ni u Ha­gu, ni u za­tvo­ru i živ je”.
– Tek do­la­skom pre­mi­je­ra Alek­san­dra Vu­či­ća Sr­bi­ja ima od­lu­čan za­o­kret pre­ma evrop­skim in­te­gra­ci­ja­ma i uvo­đe­nju tr­ži­šne eko­no­mi­je, ali da bi se u to­me na­pre­do­va­lo mo­ra da po­sto­ji pred­u­zet­nič­ka kla­sa – re­kao je Ku­ljiš.
Pro­blem Sr­bi­je Ku­ljiš vi­di i u ve­li­kom bro­ju taj­ku­na i go­mi­le dr­žav­nih pred­u­ze­ća, ko­ja ne vri­je­de ni­šta, jer su pro­pa­la još u 90-im, iako je, mo­žda, ne­ka bi­lo mo­gu­će ta­da sa­ču­va­ti.
Sr­bi­ja je, tvr­di, „slo­že­ni­ji slu­čaj” od Hr­vat­ske, ali, sva­ka­ko ne to­li­ko slo­žen kao što je BiH.
– BiH je u sta­tu­su ne­pro­mjen­lji­vo­sti u Dej­ton­skom spo­ra­zu­mu, ko­ji je dao ve­li­ke re­zul­ta­te, ko­ji je ob­no­vio mir, ob­no­vio su­ži­vot i di­ja­log, vra­tio slo­bo­du kre­ta­nja, ali, ne­ma po­ma­ka u smi­slu in­du­strij­skog raz­vo­ja, za­to što je sve blo­ki­ra­no po­sto­ja­njem slo­že­nog me­ha­ni­zma me­đu­sob­nih ucje­na – na­veo je Ku­ljiš.
Da bi BiH funk­ci­o­ni­sa­la kao ze­mlja ko­ja se raz­vi­ja mo­ra ima­ti je­din­stve­nu vla­du, ko­ja će sje­dje­ti u jed­nom gra­du, sma­tra Ku­ljiš i do­da­je da, bu­du­ći da je to jed­na mul­ti­na­ci­o­nal­na sre­di­na, mo­ra po­sto­ja­ti kon­sen­zus.
Eko­no­mi­ja bi u BiH tre­ba­lo da bu­de u ru­ka­ma onih ko­ji po­bi­je­de na iz­bo­ri­ma, ka­že Ku­ljiš, ko­ji mi­sli da bi BiH tre­ba­lo da ima jed­nog pred­sjed­ni­ka dr­ža­ve i jed­nog pred­sjed­ni­ka vla­de.
Za­la­že se i za tre­ći ne, ka­ko ka­že, en­ti­tet, već re­pu­bli­ku.
Ogra­div­ši se da iz­no­si svoj stav, Ku­ljiš tvr­di da je sve mo­gu­će, ako se lju­di do­go­vo­re:
– Ako su mo­gli na­pra­vi­ti pi­ra­mi­de, mo­že se na­pra­vi­ti sve, sa­mo tre­ba pri­zna­ti ono što je­ste. A to je re­di­stri­bu­ci­ja ovla­šće­nja ko­ja već po­sto­je – na­veo je.
Go­vo­re­ći o Cr­noj Go­ri, Ku­ljiš na­vo­di da ta­mo po­sto­ji je­dan po­li­ti­čar i „ga­zda”, „ko­ji, ka­ko ka­že, ta­ko se ra­di”.
– Ovo što je on do­sad na­pra­vio i što je uveo ze­mlju u NA­TO, što je re­al­ni pred­u­slov za ula­zak u EU, Cr­na Go­ra je do­šla na sam prag evrop­skih in­te­gra­ci­ja - na­veo je Ku­ljiš, na­po­me­nuv­ši da je i Hr­vat­ska, na pri­mjer, „ko­zme­tič­ki od­ra­di­la” to pri­klju­če­nje NA­TO-u i EU po prin­ci­pu „pri­sta­je­mo na sve, a spro­ve­šće­mo ono što bu­de­mo spro­ve­li”.
To, ipak, pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, re­zul­ti­ra dru­štve­nom pro­mje­nom i ona se u Hr­vat­skoj do­go­di­la.
– To vi­še ni­je dru­štvo na­ci­o­na­li­stič­ko re­ak­ci­o­nar­no i auto­ri­tar­no iz do­ba 90-ih. To je no­vo dru­štvo, što se vi­dje­lo i na ovim iz­bo­ri­ma. Čim vi kre­ne­te na taj put bez po­vrat­ka, dru­štvo se mi­je­nja i vi­še ne znaš ka­ko će se stva­ri do­ga­đa­ti – ka­že Ku­ljiš.
S dru­ge stra­ne, sve ze­mlje is­toč­ne Evro­pe su iz­vr­ši­le taj tran­zi­cij­ski skok, na­pra­vi­le je­dan pre­o­bra­žaj iz ko­mu­ni­stič­ke dik­ta­tu­re, ko­ja je kod njih uvi­jek bi­la tvr­da for­ma, dok je kod nas so­ci­ja­li­zam bio mno­go mek­ši, ka­že Ku­ljiš i ob­ja­šnja­va da su za­to te ze­mlje la­ko na­pu­sti­le so­ci­ja­li­zam, a pr­vi su, pod­sje­ća, kre­nu­li Po­lja­ci.
– Sa­da ka­da po­gle­da­te ci­je­li taj sred­njo­i­stoč­ni ko­mpleks 16 ze­ma­lja, od Bal­ti­ka do Cr­nog mo­ra, tran­zi­cij­ski, čak i Hr­vat­ska, ko­ja je raz­vi­je­ni­ja od Sr­bi­je, mi smo u is­toč­noj Evro­pi pa­li na ni­vo is­pod pro­sje­ka – na­veo je Ku­ljiš i do­dao da je „to re­al­na mje­ra za­o­sta­nja”.
– To je osta­tak sve ne­ka­kvih so­ci­ja­li­stič­kih jav­nih pred­u­ze­ća i ne­kih oli­gar­hij­skih kom­bi­na­ci­ja sa dr­ža­vom. Kod nas u Hr­vat­skoj, na pri­mjer, ima­te u dr­žav­nim ru­ka­ma čak 70 od­sto eko­no­mi­je – pre­ci­zi­rao je.
Gra­đa­ni su, ka­že, di­o­ni­ča­ri to­ga, jer ne mo­že se re­ći da po­li­tič­ka eli­ta vo­di po­li­ti­ku u ko­ji­ma su gra­đa­ni žr­tve:
– Gra­đa­ni bi­ra­ju to, gra­đa­ni su pro­tiv ka­pi­ta­li­zma, pro­tiv pri­va­ti­za­ci­je i eko­nom­ske eman­ci­pa­ci­je – na­veo je.
Na pi­ta­nje ka­ko iz ova­kvog sta­nja iza­ći, Ku­ljiš ka­že da se u slič­nim si­tu­a­ci­ja­ma „u ka­to­lič­koj i hri­šćan­skoj vje­ro­i­spo­vi­je­sti va­lja po­ka­ja­ti i kre­nu­ti dru­gim pu­tem”.
– U sva­kom slu­ča­ju, sve po­sto­je­će mo­guć­no­sti su is­cr­plje­ne, a ka­da se to do­go­di i ka­da ne mo­že­te da iza­đe­te kroz vra­ta, va­lja po­ku­ša­ti kroz pro­zor. Ta­ko i u ovom slu­ča­ju. Va­lja pri­zna­ti da ovo što smo do­sad ra­di­li ni­šta ne va­lja i da sa­da tre­ba vi­dje­ti ka­ko da to ra­di­mo kao sav nor­ma­lan svi­jet – re­kao je Ku­ljiš.
On sma­tra da bi za taj po­ku­šaj tre­ba­lo uze­ti slo­vač­ki mo­del.
– Tek ka­da to na­pra­vi­mo i ka­da vi­di­mo da smo na do­brom pu­tu, on­da se od­lu­ču­je ka­ko će­mo da­lje – za­klju­čio je Ku­ljiš.
(Tan­jug)