ATI­NA – Van­red­ni par­la­men­tar­ni iz­bo­ri u Grč­koj će vr­lo vje­ro­vat­no bi­ti ras­pi­sa­ni za sep­tem­bar ili ok­to­bar, ka­že mi­ni­star unu­tra­šnjih po­slo­va Grč­ke Ni­kos Vu­cis.
Ka­ko je re­kao za ra­dio sta­ni­cu “Ko­ki­no”, mo­guć­nost da Gr­ci po­no­vo iza­đu na bi­ra­li­šta, ovog pu­ta na par­la­men­tar­ne iz­bo­re, je pri­lič­no ve­li­ka.
– Ako ne u sep­tem­bru, do njih će do­ći u ok­to­bru i to će bi­ti pro­iz­vod ne sa­mo pre­i­spi­ti­va­nja vla­de ko­ju vo­di Si­ri­za, već i ne­kih dru­gih, ši­rih raz­vo­ja si­tu­a­ci­je – re­kao je vi­so­ki funk­ci­o­ner Si­ri­ze.
Vu­cis je do­dao da će od­lu­ka o re­kon­struk­ci­ji bi­ti do­ni­je­ta pri­je 22. ju­la.
Ka­ko je re­kao, Vla­da je bi­la “bli­zu pa­da” u sri­je­du uve­če ka­da je par­la­ment gla­sao o mje­ra­ma do­go­vo­re­nim u Bri­se­lu.
Mi­ni­stri fi­nan­si­ja evro­zo­ne do­go­vo­ri­li su okvir­no da Grč­koj do­di­je­le kre­dit za pre­mo­šća­va­nje u vi­si­ni od se­dam mi­li­jar­di evra, ja­vlja nju­jor­ška agen­ci­ja Blum­berg, po­zi­va­ju­ći se na iz­ja­vu ne­i­me­no­va­nog evrop­skog zva­nič­ni­ka upo­zna­tog sa si­tu­a­ci­jom.
Odo­bra­va­nje kre­di­ta će bi­ti ob­ja­vlje­no u pe­tak, ka­da na­ci­o­nal­ni par­la­men­ti čla­ni­ca evro­zo­ne za­vr­še gla­sa­nje o spo­ra­zu­mu za fi­nan­sij­sko spa­sa­va­nje Ati­ne – iz­ja­vio je taj ne­i­me­no­va­ni iz­vor i do­dao da će sred­stva za kre­dit bi­ti obez­bi­je­đe­na iz evrop­skog spa­si­lač­kog fon­da, Evrop­skog me­ha­ni­zma za fi­nan­sij­sku sta­bil­nost (EFSM).
Po­me­nu­ti za­jam bi tre­ba­lo da po­mog­ne Grč­koj da idu­ćeg po­ne­djelj­ka is­pla­ti 3,5 mi­li­jar­di evra du­ga Evrop­skoj cen­tral­noj ban­ci (ECB), kao i da oču­va li­kvid­nost dr­ža­ve u tre­nut­ku ka­da grč­ki pre­mi­jer Alek­sis Ci­pras pre­go­va­ra o de­ta­lji­ma tro­go­di­šnjeg pa­ke­ta po­mo­ći, u vri­jed­no­sti od pre­ko 86 mi­li­jar­di evra – pre­no­si nju­jor­ška agen­ci­ja.
Gla­sa­njem grč­kog par­la­men­ta su is­pu­nje­ni pr­vo­bit­ni uslo­vi iz spo­ra­zu­ma “ Re­for­me za keš” ko­ji je zva­nič­na Ati­na po­čet­kom ove ne­dje­lje do­go­vo­ri­la sa evrop­skim kre­di­to­ri­ma – iz­ja­vi­la je port­pa­rol­ka Evrop­ske uni­je Ani­ka Braj­thart.
– Grč­ke vla­sti su pra­vo­vre­me­no i na za­do­vo­lja­va­ju­ći na­čin im­ple­men­ti­ra­le pr­vi set re­for­mi sa­či­njen od če­ti­ri mje­re do­go­vo­re­ne na evro sa­mi­tu – re­kla je Braj­thar­to­va no­vi­na­ri­ma, a pre­no­si agen­ci­ja Frans pres.
Grč­ki par­la­ment po­dr­žao je ra­no ju­če pri­je­dlog za­ko­na o hit­nim mje­ra­ma za vo­đe­nje pre­go­vo­ra i za­klju­či­va­nje spo­ra­zu­ma sa Evrop­skim sta­bi­li­za­ci­o­nim me­ha­ni­zmom (ESM) – ja­vi­le su agen­ci­je. Za pred­lo­že­ne mje­re gla­sa­lo je 229 po­sla­ni­ka, 64 je bi­lo pro­tiv, a še­sto­ro uz­dr­ža­no. Sve oči su sa­da upr­te na sa­sta­nak Evrop­ske cen­tral­ne ban­ke (ECB) na kom će se ras­pra­vlja­ti o grč­kom ban­kar­skom si­ste­mu ko­ji je u kri­zi, s ob­zi­rom na to da su ban­ke za­tvo­re­ne vi­še od dvi­je ne­dje­lje i da su na sna­zi kon­tro­le ka­pi­ta­la, pre­no­si Blum­berg.
(RTS)


Par­la­ment po­dr­žao kre­di­to­re

ATI­NA – Grč­ki par­la­ment po­dr­žao je ra­no ju­tros pre­dlog za­ko­na o hit­nim mje­ra­ma za vo­đe­nje pre­go­vo­ra i za­klju­či­va­nje spo­ra­zu­ma sa Evrop­skim sta­bi­li­za­ci­o­nim me­ha­ni­zmom (ESM), ja­vi­le su agen­ci­je.
Za pred­lo­že­ne mje­re gla­sa­lo je 229 po­sla­ni­ka, 64 je bi­lo pro­tiv, a še­sto­ro uz­dr­ža­no.
Vla­da­ju­ća Si­ri­za odo­bri­la je za­kon, za­hva­lju­ju­ći po­dr­šci pro­e­vrop­skih opo­zi­ci­o­nih par­ti­ja, dok je ne­ko­li­ko po­sla­ni­ka vla­da­ju­će ko­a­li­ci­je, uklju­ču­ju­ći do­ne­dav­nog mi­ni­stra fi­nan­si­ja Ja­ni­sa Va­ru­fa­ki­sa, gla­sa­lo pro­tiv.
Po­dr­šku je da­la ve­ći­na vla­da­ju­će ko­a­li­ci­je Si­ri­ze i Ne­za­vi­snih Gr­ka, kao i opo­zi­ci­o­ne No­ve de­mo­kra­ti­je, PA­SOK-a i Re­ke (To Po­ta­mi), dok su pro­tiv bi­li Ko­mu­ni­stič­ka par­ti­ja i de­sni­čar­ska Zlat­na zo­ra.
Po­sla­ni­ci su o do­ku­me­ntu gla­sa­li po­je­di­nač­no na ple­nar­noj sjed­ni­ci skup­šti­ne.
Agen­ci­je na­vo­de i da su me­đu oni­ma ko­ji su bi­li pro­tiv i mi­ni­star ener­ge­ti­ke Pa­na­jo­tis La­fa­za­nis iz Si­ri­ze, za­mje­ni­ca mi­ni­stra fi­nan­si­ja ko­ja je pod­ni­je­la ostav­ku Na­đa Va­la­va­ni i pr­vi za­mje­nik mi­ni­stra zdra­vlja Di­mi­tris Stra­tu­lis, pr­vi za­mje­nik mi­ni­stra od­bra­ne Ko­stas Isi­hos.
Pro­tiv je gla­sa­lo oko 30 po­sla­ni­ka Si­ri­ze, a ne­ko­li­ko se uz­dr­ža­lo, na­vo­de RIA No­vo­sti.
Pre­mi­jer Alek­sis Ci­pras, či­ja se stran­ka za­ma­lo ras­pa­la to­kom ovog pro­ce­sa, na­gla­sio je da se ne sla­že s ovim dra­kon­skim spo­ra­zu­mom ali da ze­mlja ni­je ima­la dru­gi iz­bor, uko­li­ko že­li da osta­ne u evro­zo­ni.
– Ne­će­mo od­u­sta­ti od obe­ća­nja da se do kra­ja bo­ri­mo za pra­va rad­ni­ka. Ne­ma dru­gog na­či­na, osim da svi mi po­di­je­li­mo te­ret ove od­go­vor­no­sti – re­kao je Ci­pras u par­la­men­tu.


Ne­ma re­za­nja grč­kog du­ga

Nje­mač­ki mi­ni­star fi­nan­si­ja Vol­fgang Šoj­ble iz­ja­vio je da­nas da je usva­ja­nje re­for­mi u grč­kom par­la­men­tu “va­žan ko­rak”, ali da ne mo­že bi­ti di­rekt­nog re­za­nja du­ga Grč­ke, jer to ni­je kom­pa­ti­bil­no sa ostan­kom te ze­mlje u evro­zo­ni.
Šoj­ble je re­kao ra­di­ju “Doj­čland­funk” da će u pre­go­vo­ri­ma sa Ati­nom bi­ti utvr­đe­no da li je no­vi pa­ket uop­šte mo­guć, ima­ju­ći u vi­du po­ve­ća­ne po­tre­be Grč­ke.
– Otvo­ri­će­mo pre­go­vo­re, uči­ni­će­mo sve što mo­že­mo, ali mo­ra­mo se dr­ža­ti pra­vi­la za­to što je Evro­pa za­sno­va­na na prin­ci­pi­ma de­mo­kra­ti­je i vla­da­vi­ne pra­va – re­kao je nje­mač­ki mi­ni­star.
On je do­dao da će bi­ti te­ško po­sti­ći da grč­ki dug po­sta­ne odr­živ.
– U ovom tre­nut­ku ni­ko ne zna ka­ko to mo­že da se uči­ni bez re­za­nja du­ga, a svi zna­ju da je re­za­nje du­ga ne­kom­pa­ti­bil­no sa član­stvom u mo­ne­tar­noj uni­ji – re­kao je Šoj­ble.
Grč­ki par­la­ment usvo­jio je ka­sno si­noć obim­ne mje­re šted­nje ko­je zah­ti­je­va­ju kre­di­to­ri da bi otvo­ri­li no­vi pa­ket fi­nan­sij­ske po­mo­ći ra­di ostan­ka Ati­ne u evro­zo­ni.


Faj­man: Šoj­ble se že­sto­ko pre­ra­ču­nao

Austrij­ski kan­ce­lar Ver­ner Faj­man kri­ti­ko­vao je nje­mač­kog mi­ni­stra fi­nan­si­ja Vol­fgan­ga Šoj­blea zbog nje­go­ve po­li­ti­ke pre­ma Grč­koj.
Šoj­ble je svo­jim ta­ko­zva­nim tvr­dim kur­som uči­nio da su po­je­di­ni ste­kli uti­sak da bi nam ko­ri­sti­lo ako bi Grč­ka is­pa­la iz evro­zo­ne, da bi mo­žda ta­da pla­ća­li ma­nje, ob­ja­snio je on u in­ter­vjuu beč­kom dnev­ni­ku “Stan­dard”.
Faj­man je oci­je­nio stav nje­mač­kog mi­ni­stra “pot­pu­no po­gre­šnim”, do­da­ju­ći da je Nje­mač­ka pre­u­ze­la vo­de­ću ulo­gu, po ovom pi­ta­nju u Evro­pi, ka­ko je do­dao, sva­ka­ko ne po­zi­tiv­nu.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, stav Ber­li­na je imao ne­ga­ti­van uti­caj po od­no­se sa Pa­ri­zom. – Po­seb­no su na test sta­vlje­ni do sa­da do­bri nje­mač­ko-fran­cu­ski od­no­si i to se pri­mi­je­ti­lo – uka­zao je Faj­man.
Faj­man se iz­ja­snio pro­tiv istu­pa­nja Grč­ke iz evro­zo­ne, na­gla­siv­ši da mo­ral­no ne bi bi­lo is­prav­no i da bi to bio po­če­tak ras­pa­da.
Šoj­ble, ka­ko je is­ta­kao, ni­je ura­ču­nao ni tro­ško­ve hu­ma­ni­tar­ne po­mo­ći ko­ja bi mo­ra­la bi­ti da­ta Grč­koj u slu­ča­ju “Grexit-a”, ka­zao je on, do­da­ju­ći da je austrij­ski mi­ni­star fi­nan­si­ja Hans-Jerg Se­ling te tro­ško­ve pro­ci­je­nio na 50 mi­li­jar­di.
Grč­koj je po­treb­na šan­sa, sma­tra Faj­man, is­ta­kav­ši da je Ati­ni iona­ko ve­o­ma te­ško jer su u svo­joj isto­ri­ji, kao i dru­gi, pra­vi­li mno­ge gre­ške, a to su či­ni­le dru­ge vla­de.
– Austri­ja se za­la­že za no­vu šan­su i to za­to što je to po­li­tič­ki is­prav­no, što je to va­žno za so­ci­jal­no je­din­stvo i eko­nom­ski po­treb­no. Laž je da jed­no ko­šta pu­no, a dru­go ni­šta. Po­ki­da­na ogr­li­ca ne mo­že ma­nje ko­šta­ti ne­go pri­ka­zi­va­nje so­li­dar­no­sti – po­ru­čio je šef austrij­ske vla­de.


Be­stid­no raz­ot­kri­va­nje Nje­mač­ke

Jir­gen Ha­ber­mas, je­dan od vo­de­ćih sa­vre­me­nih nje­mač­kih in­te­lek­tu­a­la­ca, sma­tra da od­nos An­ge­le Mer­kel pre­ma Grč­koj ugro­ža­va re­pu­ta­ci­ju Nje­mač­ke, pi­še Gar­di­jan.
Ha­ber­mas je u raz­go­vo­ru za list op­tu­žio kan­ce­lar­ku Mer­kel da uni­šta­va na­po­re pret­hod­nih ge­ne­ra­ci­ja da po­vra­te re­pu­ta­ci­ju ze­mlji po­sle ra­ta.
– Bo­jim se da su nje­mač­ke vla­sti, uklju­ču­ju­ći i so­ci­jal­de­mo­krat­ski dio, za jed­no ve­če pro­koc­ka­le sav po­li­tič­ki ka­pi­tal ko­ji je ne­ka bo­lja Nje­mač­ka pri­ku­pi­la u po­sled­njih po­la vi­je­ka – sma­tra Ha­ber­mas.
Ka­ko je re­kao, pret­hod­ne vla­de su po­ka­zi­va­le “ve­ći po­li­tič­ki sen­zi­bi­li­tet i post-na­ci­o­nal­ni men­ta­li­tet”.
Nje­mač­ki fi­lo­zof i so­ci­o­log je do­dao da je ja­sno da je Mer­ke­lo­va umje­sto po­sti­za­nja spo­ra­zu­ma spro­ve­la “akt ka­žnja­va­nja lje­vi­čar­skih vla­sti u Grč­koj”.
– Ti­me što je pri­je­ti­la Grč­koj iz­ba­ci­va­njem iz evro­zo­ne to­kom pre­go­vo­ra, Nje­mač­ka se bez sti­da raz­ot­kri­la kao glav­ni stro­gi sta­re­ši­na Evro­pe i po pr­vi put otvo­re­no po­ka­za­la na­mje­ru da us­po­sta­vi nje­mač­ku he­ge­mo­ni­ju u Evro­pi – re­kao je Ha­ber­mas.