Evropski sud za ljudska prava u Strazburu odbio je žalbu Mija Martinovića, koji je tužio Crnu Goru zbog izostanka djelotvorne, temeljne i nezavisne istrage i povrede člana 13 Konvencije – pravo na djelotvorni pravni lijek, nakon zlostavljanja koje je pretrpio od pripadnika Specijalne antiterorističke jedinice 2015. godine.

– Smatram da su i do Strazbura doprli pipci DPS-a i podobnih sudija koje su dok su bili vlast delegirali u taj važni međunarodni sud pravde. Za mene je to veliko iznenađenje. Smatram da je prema meni po drugi put napravljena nepravda. Nema opravdanja u obrazloženju presude da sam ja dobio novčanu naknadu i da je država Crna Gora time priznala da je prekršila zakon. Dakle ako sjutra neko iz policije polimi nekome noge, rebra i ruke, može da se javi neki dobrovoljac i preuzme krivicu na sebe, iako je njih bilo 20. Neću se smiriti, nema tog suda na svijetu koji mene može zadovoljiti odlukom, dok se svi koji su učestvovali u masakru nada mnom i njihovi nalogodavci ne privedu pravdi. Ako to ne uradi, nova vlast će biti saučesnik u djelu bivše vlasti DPS-a i njihovih batinaša – kazao je Martinović za „Dan“.

Kako je saopšteno, u postupku nakon donošenja odluke Ustavnog suda Crne Gore, nadležno Osnovno državno tužilaštvo je preduzimalo određene istražne radnje na koje je ukazano. Međutim, istraga još uvijek nije dala rezultate, niti su otkriveni ostali pripadnici SAJ-a za koje se sumnja da su počinili krivično djelo.

Zastupnica Crne Gore pred Evropskim sudom Valentina Pavličić pojasnila je da je Martinović 30. decembra 2015. zaključio vansudsko poravnanje sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, na osnovu kojeg mu je isplaćeno 130 hiljada eura na ime materijalne i nematerijalne štete.

– Evropski sud je ispitivao pritužbe podnosioca predstavke sa stanovišta svoje dobro ustanovljene prakse u vezi sa statusom „žrtve“ u predmetima torture. S tim u vezi, Evropski sud je prvo primijetio da je Ustavni sud izričito utvrdio kršenje i materijalnog i procesnog aspekta člana 3 Konvencije u slučaju podnosioca predstavke, čime je izričito priznata povreda na koju se žalio podnosilac predstavke. Drugo, podnosilac predstavke je postigao nagodbu sa državom i time dobio novčanu naknadu od 130.000 eura za svu postojeću i buduću štetu vezanu za incident. Konačno, sprovedena istraga je rezultirala identifikovanjem dva direktna počinioca krivičnog djela i njihovom osudom u prvom stepenu, kao i krivičnim gonjenjem i izricanjem kazne komandantu SAJ-a zbog pomaganja počiniocu nakon izvršenja krivičnog djela. U takvim okolnostima, Martinović ne može da tvrdi da i dalje ima status žrtve u smislu člana 34 Konvencije, zbog čega su njegove pritužbe odbačene – navodi se u saopštenju.

Ž.B.

---

Nije bilo sporno da je došlo do zlostavljanja
Utvrđeno je da su pritužbe podnosioca predstavke u odnosu na član 13 Konvencije očigledno neosnovane, zbog čega je predstavka odbačena i u tom dijelu. Evropski sud je utvrdio da nije bilo sporno da je došlo do zlostavljanja. U odbrani države je navedeno da je Martinović izgubio status žrtve imajući u vidu činjenicu da je odlukom Ustavnog suda država eksplicitno priznala povredu člana 3 Konvencije, da je vansudskim poravnanjem Martinoviću dodijeljen novčani iznos od 130.000 eura i da istraga nije bila bez rezultata.