Sta­nje u Cr­noj Go­ri za­htje­va im­pe­ra­tiv od­go­vo­ra svih de­mo­krat­skih sna­ga u cr­no­gor­skom dru­štvu. Vje­ru­jem da do­la­zi dan u ko­jem će se na­pu­sti­ti pri­mi­tiv­no po­i­ma­nje po­li­ti­ke u opo­zi­ci­ji kao če­ka­nje pri­li­ke da se ne­ko­me ne­što pod­va­li, re­kao je u in­ter­vjuu za „Dan” li­der De­mo­sa Mi­o­drag Le­kić.
• Ka­ko tu­ma­či­te naj­no­vi­je ocje­ne ame­rič­kog pred­sjed­ni­ka Tram­pa o Cr­noj Go­ri?
– Oba pi­ta­nja – us­put­na ocje­na pred­sjed­ni­ka Tram­pa o Cr­noj Go­ri, ali i ocje­ne u Cr­noj Go­ri, po­seb­no vla­sti o Tram­pu – jed­na­ko su za­ni­mlji­va i ka­rak­te­ri­stič­na. Pr­vo, re­ci­mo da je Cr­na Go­ra bo­lje pro­šla kod Tram­pa ne­go kod Klin­to­na, ko­ji je na­šu ze­mlju za­mi­je­nio sa Ma­ke­do­ni­jom. Ru­ku na sr­ce, ni­je­smo ni oče­ki­va­li od pred­sjed­ni­ka Tram­pa ro­man­ti­zo­va­ni opis Cr­ne Go­re ko­ji se mo­že na­ći kod Fic­dže­ral­da, ve­li­kog ame­rič­kog pi­sca u nje­go­vom slav­nom ro­ma­nu „Ve­li­ki Get­sbi”.
Ova­ko, osta­je pi­ta­nje šta je Tramp pod­ra­zu­mi­je­vao ka­da je go­vo­rio o Cr­no­gor­ci­ma kao o „vr­lo agre­siv­nom na­ro­du”, u vre­me­nu ka­da je taj isti na­rod na ovom pro­sto­ru do­ži­vio slom mno­gih vri­jed­no­sti, po­seb­no kroz kon­ti­nu­i­ra­nu kri­mi­na­li­za­ci­ju cr­no­gor­skog dru­štva. Tram­po­va iz­ja­va je ima­la vi­še po­en­tu ka NA­TO-u. On je u iz­bor­noj kam­pa­nji go­vo­rio da je NA­TO pre­va­zi­đe­na tvo­re­vi­na iz pe­ri­o­da hlad­nog ra­ta. Uti­sak je da se Tramp, u me­đu­vre­me­nu, pri­la­go­dio mno­gim po­li­tič­ko–voj­no–stra­te­ško-fi­nan­sij­skim fak­to­ri­ma u Ame­ri­ci o ko­ji­ma je, po pr­vi put jav­no go­vo­rio ge­ne­ral i pred­sjed­nik SAD Aj­zen­ha­u­er još 1954. go­di­ne, kao o bit­nim kom­po­nen­ta­ma ame­rič­ke po­li­ti­ke.
U naj­kra­ćem, Tram­po­va iz­ja­va, pod­stak­nu­ta i od no­vi­na­ra, valj­da je tre­ba­lo da hu­mor­no iz­ra­zi ap­surd da NA­TO ra­tu­je zbog ne­ke ze­mlje po­zna­te po „agre­siv­nom” na­ro­du, či­me bi čak ot­po­čeo i Tre­ći svjet­ski rat. U sva­kom slu­ča­ju, iz­go­vo­re­ne ri­je­či pred­sjed­ni­ka Tram­pa ima­ju vi­še zna­če­nja. Vra­ća­ju­ći se po­ve­za­nim ak­tu­el­no­sti­ma od ne­što ve­ćeg zna­ča­ja, že­lim da na­gla­sim da je su­sret dvo­ji­ce svjet­skih li­de­ra u Hel­sin­ki­ju imao i va­žne mo­men­te od ši­reg zna­ča­ja.
• Na ko­je kon­kret­no mi­sli­te?
– Mi­slim, pri­je sve­ga na do­go­vor, ko­ji je za­tim po­tvr­đen i u Pen­ta­go­nu, o su­sre­ti­ma i sa­rad­nji dvo­ji­ce mi­ni­sta­ra od­bra­ne dvi­je ze­mlje ko­ji se ina­če ni­je­su sa­sta­li od 2015. go­di­ne. Da­kle, do­go­vo­re­na sa­rad­nja mi­ni­sta­ra od­bra­ne dvi­je na­jve­će nu­kle­ar­ne si­le, u kon­kret­nom slu­ča­ju Ma­ti­sa i Šoj­gua, mo­že bi­ti za nor­ma­lan svi­jet sa­mo do­bra vi­jest.
• Go­vo­ri­te o ka­rak­te­ri­stič­nim, pa i raz­li­či­tim iz­ja­va­ma iz cr­no­gor­ske vla­sti o Tram­pu u kon­tek­stu nje­go­ve po­sled­nje iz­ja­ve. Na šta kon­kret­no mi­sli­te?
– Ne ra­di se sa­mo o raz­li­či­tim ocje­na­ma punk­to­va cr­no­gor­ske vla­sti o ame­rič­kom pred­sjed­ni­ku po­vo­dom po­sled­nje iz­ja­ve. U pi­ta­nju su, u du­žem pe­ri­o­du, pra­ve ka­mpa­nje pro­tiv pred­sjed­ni­ka Tram­pa, sve to uz ši­re­nje, go­to­vo hi­ste­ri­č­ne an­ti­ru­ske ka­mpa­nje. To či­ni je­dan krak Đu­ka­no­vi­će­vih slu­žbi, a pla­si­ra se u kon­tro­li­sa­nim me­di­ji­ma, od „Po­bje­de” pre­ko osta­lih u is­toj slu­žbi. Ta­mo se re­dov­no ob­ja­vlju­ju tek­sto­vi, či­ni se pla­će­nih cr­no­gor­skih lo­bi­sta iz SAD, kon­kret­no Bu­gaj­skog i Se­ve­ra ko­ji cr­no­gor­sku jav­nost edu­ku­ju o Ru­si­ji, pri­lič­no agre­siv­nom pro­pa­gan­dom. U tim tek­sto­vi­ma se ma­nje ili vi­še otvo­re­no na­pa­da i pred­sjed­nik Tramp. Ako to­me do­da­mo ko­pi­ju iste te pro­pa­gan­de, kroz ko­men­ta­re do­ma­ćih re­žim­skih auto­ra, čak i cr­no­gor­skih am­ba­sa­do­ra iz ino­stran­stva van sva­ke di­plo­mat­ske prak­se, tra­gi­ko­mič­no umi­šlje­nih u od­bra­ni cr­no­gor­skih in­te­re­sa ti­me što će odr­ža­ti kri­tič­ku lek­ci­ju Tram­pu, Ru­si­ji, i po­vre­me­no Evrop­skoj uni­ji ako uz­ne­mi­ra­va Đu­ka­no­vi­ća, on­da mo­že­mo do­ći i do vi­še za­ključ­aka. Me­đu­tim, ov­dje va­lja pri­mi­je­ti­ti ne­što umje­re­ni­je iz­ja­ve o ovim osje­tlji­vim pi­ta­nji­ma iz Mar­ko­vi­će­ve vla­de. One se, ima se uti­sak, raz­li­ku­ju od pret­hod­nih ko­men­ta­ra iz Đu­ka­no­vi­će­vih slu­žbi gdje se, po sve­mu su­de­ći, ipak na­la­zi te­ži­šte vla­sti. Ali ov­dje smo na te­re­nu unu­tra­šne po­li­ti­ke – i iga­ra na dvo­ru i oko nje­ga.
• Do ko­jih za­klju­ča­ka se mo­že do­ći?
– At­mos­fe­ra no­vog hlad­nog ra­ta u ko­joj in­te­re­sni mo­men­ti sa­svim nad­ma­šu­ju vred­no­sne do­ni­je­la je ko­ri­sti Đu­ka­no­vi­ću i nje­go­vom okru­že­nju. Kao što je po­zna­to, nje­go­vi glav­ni tre­nu­ci, pra­će­ni ču­ve­nim iz­ja­va­ma -- od ga­zi­me­stan­ske fa­ze do na­tov­ske, bi­li su to­kom ra­to­va 1991. go­di­ne do 1995. go­di­ne, za­tim 1999. go­di­ne, gdje se svr­sta­vao na stra­ni ja­če si­le, u pr­vom slu­ča­ju na stra­ni Sr­bi­je, u dru­gom SAD.
Sa­da sa pro­kla­mo­va­ne „li­ni­je va­tre” ova vlast se opet opre­dje­lju­je na stra­nu ja­čeg tra­že­ći od nje da za­žmu­ri nad kri­mi­na­lom i ko­rup­ci­jom u ovoj ze­mlji, po­seb­no ulo­gom po­je­di­na­ca u to­me. Ta­ko da je cr­no­gor­ska vlast, po­seb­no Đu­ka­no­vić, vi­še ne­go za­do­volj­na da umje­sto za­slu­že­ne dis­tan­ce i uka­zi­va­nja na nji­ho­vu od­go­vor­nost za sta­nje kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je u ze­mlji – sa­da pre­ko NA­TO re­al­no­sti, ma­kar sve to iz­gle­da­lo gro­te­sno, upad­nu u elit­ni klub svjet­skog oku­plja­nja. E, oni sa­da na­vi­ja­ju da i u ame­rič­koj unu­tra­šnjoj po­li­ti­ci iz­bi­ju u pr­vi plan sna­ge još ja­če kon­fron­ta­ci­je na me­đu­na­rod­nom pla­nu, ko­je bi do­ve­le do ne­ke no­ve blo­kov­ske po­dje­le, ma­kar to sve po­gor­ša­va­lo i za­o­štra­va­lo sta­nje u svi­je­tu, ka­ko bi se zbi­li re­do­vi i još vi­še za­bo­ra­vi­lo na vred­no­sne aspek­te čla­no­va tog dru­štva.
Na­rav­no da an­ti­ru­ska po­li­ti­ka u po­me­nu­toj or­ga­ni­za­ci­ji, u tek­sto­vi­ma po­me­nu­tih auto­ra pro­iz­vo­di kao ne­mi­nov­ni efe­kat i uspon pro­ru­ske po­li­ti­ke u Cr­noj Go­ri. Lič­no sma­tram da se uz le­gi­tim­nost spolj­no­po­li­tič­kih iz­bo­ra, tre­ba uz­dr­ža­va­ti od pre­tje­ra­nog uče­šća u me­ču im­pe­ri­ja, naj­ma­nje uobra­zi­ti da kao bok­se­ri od­re­đe­ne ka­te­go­ri­je uda­ra­mo mno­go sna­žni­je, za­pra­vo ne­ko­li­ko ka­te­go­ri­ja ja­če.
• Šta mi­sli­te o sve če­šćim euro­skep­tič­nim iz­ja­va­ma še­fa cr­no­gor­ske dr­ža­ve Mi­la Đu­ka­no­vi­ća?
– In­te­res pr­vog re­da Đu­ka­no­vi­ća i nje­go­vog naj­bli­žeg okru­že­nja ni­je eman­ci­pa­ci­ja ze­mlje u smi­slu iz­grad­nje Cr­ne Go­re kao slo­bod­nog, otvo­re­nog, de­mo­krat­skog dru­štva, već je to na me­đu­na­rod­nom pla­nu pri­bli­ža­va­nje onim cen­tri­ma ko­ji će to­le­ri­sa­ti auto­krat­ski na­čin vla­da­vi­ne i ta­ko do­pri­no­si­ti tra­ja­nju nje­go­ve vla­sti. Po ono­me što pred­sjed­nik dr­ža­ve iz­ja­vlju­je, po­seb­no ka­ko pre­ko svo­jih slu­žbi or­ke­stri­ra  pri­mi­tiv­nu pro­pag­ndu pro­tiv EU, sve to go­vo­ri da se on pla­ši od even­tu­al­nog pro­do­ra evrop­skih pra­vi­la u Cr­noj Go­ri i ozbilj­ni­jeg kon­sti­tu­i­sa­nja prav­ne dr­ža­ve. I da će sve ura­di­ti da u Cr­noj Go­ri ne do­đe do ute­me­lje­nja ta­kvih vri­jed­no­sti.
Ovo­me tre­ba do­da­ti da Đu­ka­no­vi­ću idu naru­ku po­vre­me­ne i oči­gled­ne zbr­ke na me­đu­na­rod­nom pla­nu, pa i me­đu za­pad­nim sa­ve­zni­ma. On za­pra­vo pri­želj­ku­je sce­na­rio, ako ne ras­pa­da, ono mar­gi­na­li­za­ci­je Evrop­ske uni­je.
• Sma­tra­te li da je Plan iz­bor­nih i dru­gih re­for­mi ko­ji su pred­sta­vi­li De­mo­kra­te i URA, do­bra osno­va za stva­ra­nje uslo­va za fer iz­bo­re?
– Sma­tram da bi to mo­gao da bu­de mo­gu­ći put, za­pra­vo po­ku­šaj in­sti­tu­ci­o­nal­nog tra­že­nja rje­še­nja za ko­ji su se opre­di­je­li­le po­me­nu­te dvi­je stran­ke. Iako u ovom tre­nut­ku sam me­tod ra­da, sa­gla­sno­sti svih ak­te­ra ni­je­su baš naj­a­sni­ji, pa za­to još ni­šta fak­tič­ki ni­je ni po­če­lo, da­kle upr­kos to­me De­mos će se sa du­žnom i opo­zi­ci­o­no ko­le­gi­jal­nom pa­žnjom od­ni­je­ti pre­ma po­kre­nu­toj ini­ci­ja­ti­vi.
• Ka­kvi tre­ba da bu­du od­no­si u opo­zi­ci­ji u na­red­nom pe­ri­o­du i ka­ko da­lje pro­tiv DPS-a ko­ji je sa­da evi­dent­no oja­čao?
– Sta­nje u ze­mlji zah­ti­je­va im­pe­ra­tiv od­go­vo­ra svih de­mo­krat­skih sna­ga u cr­no­gor­skom dru­štvu. Vje­ru­jem da do­la­zi dan u ko­jem će se na­pu­sti­ti pri­mi­tiv­no po­i­ma­nje po­li­ti­ke u opo­zi­ci­ji kao če­ka­nje pri­li­ke da se ne­ko­me ne­što pod­va­li. Ni­je te­ško za­klju­či­ti da su sa­mo ozbilj­ni, ko­le­gi­jal­ni, kul­tur­ni od­no­si ko­je te­že for­mi­ra­nju za­jed­nič­kog opo­zi­ci­o­nog ime­ni­te­lja, u jed­noj ili dvi­je ko­lo­ne, ozbilj­na, po­ten­ci­jal­no po­bjed­nič­ka for­mu­la.
Ukrat­ko, po­treb­no je po­kre­nu­ti slo­že­nu, ra­ci­o­nal­nu, po­ten­ci­jal­no po­li­tič­ki uz­vi­še­nu ide­ju oku­plja­nja svih opo­zi­ci­o­nih de­mo­krat­skih sna­ga s ci­ljem de­mo­kra­ti­za­ci­je ze­mlje, či­ji je pr­vi za­da­tak de­kri­mi­na­li­za­ci­ja cr­no­gor­skog dru­štva. Sve to pod­ra­zu­mi­je­va i jav­na oku­plja­nja gra­đan­skih sna­ga dru­štva bez par­tij­skih bo­ja i in­te­re­sno par­ci­jal­nih kom­bi­na­ci­ja.
M.VE­ŠO­VIĆ


Bri­sel da raz­mi­sli o kla­u­zu­li ba­lan­sa

• Naj­i­stak­nu­ti­ji čel­ni­ci re­ži­ma na­sta­vlja­ju sa ver­bal­nim na­pa­di­ma na ne­za­vi­sne me­di­je i opo­zi­ci­ju. Vaš ko­men­tar?
– Svje­do­ci smo da Đu­ka­no­vić in­spi­ri­še i or­ga­ni­zu­je no­ve po­tjer­ni­ce za no­vi­na­re i ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je, opo­zi­ci­o­ne sna­ge, za­pra­vo auto­krat­ski upre­že pa­ra­dr­žav­nu ma­ši­ne­ri­ju u od­bo­ri­ma i sa­vje­ti­ma. Nje­go­ve slu­žbe istim ci­ljem or­ga­ni­zu­ju i fi­nan­si­ra­ju de­žur­ne de­nun­ci­jan­te iz pse­u­do kul­tu­re i ta­ko­zva­nog no­vi­nar­stva. I tu ne­ma lo­vo­sta­ja. Da će „svi do­ći na red”, gla­si po­ru­ka ko­ja od­la­zi u isto­ri­ju, kao i ona „je­dan za­po­sle­ni, če­ti­ri gla­sa”. Ovo­ga pu­ta do­la­zi iz naj­pro­duk­tiv­ni­jeg punk­ta za iz­vr­ša­va­nje do­bi­je­nih za­da­ta­ka.
Kre­ta­nja ka to­tal­noj auto­kra­ti­ji, da­kle su­ža­va­nju i ona­ko ma­lo osvo­je­ne de­mo­kra­ti­je zah­ti­je­va  od­go­vor de­mo­krat­sko-gra­đan­skih sna­ga al­ter­na­ti­ve u ze­mlji kao i vred­no­sni, ne sa­mo in­te­re­sni, stav me­đu­na­rod­nih fak­to­ra in­vol­vi­ra­nih u pro­ce­se u Cr­noj Go­ri.
Bru­tal­no iz­ba­ci­va­nje pr­va­ki­nje bor­be pro­tiv kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je u Cr­noj Go­ri iz Agen­ci­je za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je, sta­lji­ni­stič­ko pre­tva­ra­nje po­čet­no auto­nom­nog i pro­fe­si­o­nal­nog Jav­nog se­rvi­sa u ga­zdin ta­blo­id po obra­scu Pin­ka, sa­mo su pri­mje­ri go­to­vo nad­re­al­nih di­men­zi­ja bes­kru­po­lo­zne auto­kra­ti­je i de­spo­ti­je.
Ako EU, oda­kle se po­vre­me­nu ču­ju kri­tič­ki gla­so­vi, ovo­ga pu­ta ne pre­u­zme ne­što ozbilj­ni­je po­put kla­u­zu­le ba­lan­sa, mi­slim da će se za­pra­vo otvo­ri­ti per­spek­ti­va da upra­vo Mi­lo Đu­ka­no­vić pri­mije­ni kla­u­zu­lu ba­lan­sa sa­moj Evrop­skoj uni­ji ka­da se pr­vi put ne­što na­lju­ti na nju zbog za­htje­va da se po­ka­žu kon­kret­ni re­zul­ta­ti na pla­nu bor­be pro­tiv kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je.
Mo­žda će bi­ti i pra­ved­no da se ma­ske do kra­ja ski­nu i ne­ko ne­ko­me pri­mi­je­ni kla­u­zu­lu ba­lan­sa, jer tre­nut­no na dje­lu ima­mo kla­u­zu­lu o li­ce­mjer­stvu pre­go­va­rač­kih part­ne­ra. Pro­blem je što gra­đa­ni po­sta­ju sve vi­še ko­le­te­ral­na šte­ta ovog neo­bič­nog part­ner­stva.