Predsjednik Francuske Emanuel Makron izjavio je da Evropska unija ne treba da prihvati nijednu novu članicu sve dok se taj blok dublje ne integriše i ne sprovede temeljne reformi.
Makron je rekao poslanicima da želi da zemlje zapadnog Balkana ostanu „usidrene“ na evropskom projektu, ali da sada nije vrijeme da se bilo koja nova članica primi, prenio je AP.
– Podržaću proširenje samo nakon produbljenja i reforme naše Evrope – rekao je Makron.
On je istakao da ne želi Balkan koji se okreće prema Turskoj ili Rusiji, ali ne želi ni da Evropa „koja funkcioniše sa poteškoćama sa 28, a sjutra sa 27 članica, odluči da možemo da nastavimo da galopiramo sjutra sa 30 ili 32 članice, sa istim pravilima“.
Lideri zapadnog Balkana i EU sastaće se sledećeg mjeseca na Samitu EU – zapadni Balkan, ali male su šanse da Brisel u skorije vrijeme pozove neku od zemalja da se pridruži EU.
Predsjednik Evropske komisije Žan-Klod Junker izjavio je danas da Evropska unija treba da se otvori ka prihvatanju novih članica sa zapadnog Balkana, da bi se izbjegao rizik novog rata u regionu.
Junker je, obraćajući se u Evropskom parlamentu, naglasio da ako se EU ne otvori prema tim zemljama, „u veoma komplikovanom, tragičnom regionu“, i ako im EU ne pruži evropsku perspektivu, „vidjećemo povratak rata na tom području kao što smo vidjeli 1990-ih godina“, prenijela je agencija Rojters.
– Ne želim da vidim povratak rata na Balkanu i zato moramo da se otvorimo za njih –rekao je Junker.
Šef diplomatije Evropske unije Federika Mogerini ocijenila je da je u interesu EU i zemalja članica da pojačaju saradnju sa zapadnim Balkanom. Ona kaže da su šefovi diplomatija 28 zemalja članica EU na sastanku u Luksemburgu, održanom u ponedjeljak, imali opširnu diskusiju o odnosima sa zapadnim Balkanom.
– Ponovili smo nam jasan angažman i podršku za cio region, za naših šest partnera i za perspektivu proširenja – izjavila je Mogerini. Mogerini naglašava da su ministri dali jasnu podršku strategiji koju je Evropska komisija objavila u februaru.
Strategija je predstavila kredibilnu perspektivu proširenja EU na zapadni Balkan navodeći da su Srbija i Crna Gora kao lideri u procesu evrointegracija u mogućnosti da 2025. godine dobiju članstvo u EU.
– Jasna je i podrška nastavku rada sa zapadnim Balkanom. U interesu EU i zemalja članica EU je da pojačaju saradnju sa regionom i daju još snažniji kredibilitet pristupanju regiona EU – zaključila je Mogerini.
Ministri spoljnih poslova EU diskusiju o zapadnom Balkanu održali su u svjetlu priprema za samit EU – zapadni Balkan, koji se sredinom maja održava u Sofiji.
Mogerini je najavila da utorak uveče stiže u zvaničnu posjetu regionu. Tom prilikom ona će posjetiti Albaniju, Makedoniju, Crnu Goru i Srbiju.
Ministar spoljnih poslova Makedonije Nikola Dimitrov rekao je u Beogradu da je potrebno da zemlje u regionu zapadnog Balkana postanu „evropskije“ i usvoje više evropskih standarda, i tu naveo vladavinu prava, sistem „kočnica i ravnoteža“, slobodu medija i odgovornost vlasti.
Dimitrov je na skupu o novim pravcima partnerstva Evrope i Balkana u organizaciji Evropskog fonda za Balkan rekao da „izgradnja demokratije nije laka“, ali da to zavisi od država. Prema njegovim riječima, važno je da zemlje zapadnog Balkana urade svoj dio posla, ali je takođe važno da dobiju i „kredibilnu evropsku perspektivu“.
– Krajnje je vrijeme da hrabro rješavamo probleme i da se ukrcamo na voz za EU – rekao je makedonski ministar.
Dimitrov je naveo da je glavni zadatak trenutne makedonske vlade da izgradi institucije i učini ih jačim kako niko ne bi mogao da ih zloupotrebljava i dodao da bi se do nedavno „malo ko kladio na demokratsku opoziciju koja je sada na putu da napravi promjene u zemlji“, ali da se makedonsko društvo pokazalo otpornijim od institucija.
On je naveo da se kao problem javlja to što u nekim zemljama postoje tendencije da jedan čovjek odlučuje „o velikom broju pitanja ili o svim pitanjima“.
Direktor Centra za evropske studije Univerziteta u Gracu Florian Biber smatra da je insistiranje na datumu pogrešan pristup pitanju budućeg članstva zamalja zapadnog Balkana u Evropskoj uniji.
– Ne radi se samo o datumu kada zemlja može postati članica, već je najbitnije kako se država transformiše, kako postaje stabilno, demokratsko društvo. Nebitan je datum, važniji je proces – objašnjava Biber njegovo viđenje evropskog puta zamalja ovog regiona za Tanjug.
On ocjenjuje da potrebe za transformacijom ne prate dovoljno političke poruke u regionu i spremnost da se gleda kritički na sebe, te dodaje da i EU mora prijateljski i kritički da posmatra zemlje zapadnog Balkana, o čijem napretku u procesu pridruživanja govori i godišnji izvještaj EK.Tanjug

Dobra analiza, loš putokaz

Evropska komisija je, kako smatra Biber, strategijom predstavljenom u februaru, jasno identifikovala neke probleme, ali nije dala dobre preporuke šta uraditi s tim.
–To je dobra analiza ali loš putokaz. Neophodna je kritičkija analiza sa porukom šta zemlje treba da urade u vezi sa stanjem demokratije, vladavine prava, medija – naglasio je Biber.
Među pitanjima prema kojima zemlje regiona moraju promijeniti odnos navodi da, prije svega bilateralni odnosi moraju biti bolji.
– Odnosi u regionu su prilično zaoštreni i loši, poput incidenata između Prištine i Beograda. To nije dobra poruka za region i EU. Ima problema i unutar zemalja regiona – objašnjava Biber.
Austrijski ekspert za Balkan ukazuje i na to da je poznato da neke članice kao što su Mađarska i Poljska imaju probleme sa demokratijom, ali istovremeno sumnja da bi Njemačka, Holandija ili neke druge članice bile spremne da prihvate nove članice koje imaju slabu demokratiju.
– To je pitanje koje treba unaprijediti i to ne samo formalno usvajanjem zakona, već njegovom primjenom. To su neki nedostaci koji sprečavaju zemlje Balkana da postanu članice EU u skorijoj budućnosti – zaključio je Biber.