BI­JE­LO PO­LjE - Cr­kve­na op­šti­na Bi­je­lo Po­lje, na če­lu sa pro­to­je­re­jem-sta­vro­fo­rom Dar­kom Pe­ji­ćem, za­vr­ši­la je adap­ta­ci­ju ku­će Zo­ri­ce Ra­bre­no­vić, sa­mo­hra­ne maj­ke tro­je ma­lo­ljet­no dje­ce iz pri­grad­skog na­se­lja Ra­so­vo.
-S Bož­jom po­mo­ći, pri­je zi­me i hlad­nih da­na, ka­ko smo se i do­go­vo­ri­li, za­vr­ši­li smo adap­ta­ci­ju ku­će za ovu sa­mo­hra­nu maj­ku, ko­ja sa si­nom i dvi­je kćer­ke ži­vi u vi­še ne­go te­škim uslo­vi­ma i je­dva sa­sta­vlja kraj s kra­jem. Po­tru­di­li smo da ih zbri­ne­mo, da ima­ju to­pao ku­tak i da ne stra­hu­ju od mra­za - ka­že Pe­jić, do­da­ju­ći da su maj­sto­ri ob­lo­ži­li ku­ću sti­ro­po­rom, po­sta­vlje­na su ula­zna vra­ta od elok­si­ra ko­ja su dar ko­m­pa­ni­je „Im­pe­ri­jal”, postavljen je li­me­ni krov, po­kri­ve­na i ure­đe­na te­ra­sa, a u unu­tra­šnjo­sti objek­ta po­sta­lje­ne su plo­či­ce...
Pe­jić is­ti­če da je za­hva­lan ma­sto­ri­ma ko­ji su bes­plat­nim ra­dom po­ka­za­li svo­ju hu­ma­nost.
-To su maj­sto­ri, kom­ši­je Ne­no i Mi­ki Še­ku­larc, za­tim maj­sto­rim za ob­la­ga­nje ku­će Bo­žo Gvo­zde­no­vić i Mi­lo Mi­li­će­vić. Za­hval­ni smo Pe­tru Smo­lo­vi­ću iz „Im­pe­ri­ja­la”, kao i te­sa­ri­ma Ći­ru Ga­če­vi­ću i Mi­o­mi­ru Vu­jo­še­vi­ću ali i fir­ma­ma ko­je su po­mo­gle i ko­je po­ma­žu po­ro­di­ci ko­ja se na­la­zi u sta­nju ne­vo­lje. Ta­ko­đe, za­hval­nost tre­ba oda­ti i Brat­stvu pra­vo­slav­ne omla­di­ne ,,Kralj Mi­lu­tin” na če­lu sa Ha­dži Dra­gi­šom Je­re­mi­ćem – ka­že
Pe­jić i po­zi­va i dru­ge lju­de do­bre vo­lje, ko­ji mo­gu, da po­mog­nu ovoj po­ro­di­ci, ko­ja je ka­ko is­ti­če u te­škoj ma­te­ri­jal­noj si­tu­a­ci­ji. On na­gla­ša­va da oče­ku­ju da se u ak­ci­ju po­mo­ći po­ro­di­ci Ra­bre­no­vić uklju­či lo­kal­na upra­va i mje­sna za­jed­ni­ca.
Sa­mo­hra­na maj­ka Zo­ri­ca Ra­bre­no­vić ka­že da je za­hval­na na sva­kom da­ru, po­go­to­vu to­me što je za nju i dje­cu obez­bi­je­đen si­gu­ran krov nad gla­vom.
-Sa­da mo­že­mo na mi­ru da do­če­kamo zi­mu. Ni­je la­ko iz­dr­ža­ti sa so­ci­ja­lom ko­ja iz­no­si 170 eura. Kćer­ke idu u de­ve­ti, a sin po­ha­đa če­tvr­ti raz­red Osnov­ne ško­le „Vla­di­slav Sl. Rib­ni­kar”. Za­hval­na sam dje­ve­ru Pa­ju Ra­bre­no­vi­ću ko­ji nam je po­mo­gao i po­ma­že u svim si­tu­a­ci­ja­ma- na­gla­ša­va Ra­bre­no­vi­će­va.
Pa­jo Ra­bre­no­vić po­ja­šnja­va da je pri­je 12 go­di­na ostao bez bra­ta Alek­si­ja i da od ta­da vo­di ra­ču­na o nje­go­voj po­ro­di­ci.
- Ži­vje­li su u uda­lje­nom se­lu Sred­nje br­do u ko­jem je pod­ruč­no od­je­le­nje ško­le uki­nu­to pa su dje­ca mo­ra­la pje­ša­či­ti osam ki­lo­me­tra do ma­tič­ne ško­le u Bi­stri­ci. To je zi­mi, ka­da na­pa­da sni­jeg bi­lo po­seb­no te­ško. Za­to sam ar ze­mlje ko­ju sam ra­ni­je bio ku­pio u Ra­so­vu dao po­ro­di­ci po­koj­nog bra­ta. On­da sam im sa­gra­dio ku­ću, ko­ja ni­je ve­li­ka, i ku­pio što im je bi­lo naj­ne­op­hod­ni­je. Prak­tič­no sam im dao ključ u ru­ke. Po­ma­gao sam im uvi­jek ko­li­ko sam mo­gao i to ću či­ni­ti i ubu­du­će. Za­hva­lan sam Cr­kve­noj op­šti­ni Bi­je­lo Po­lje i lju­di­ma do­bre vo­lje ko­ji su po­mo­gli da se ku­ća mo­je sna­he i bra­ta­ni­ća sa­ni­ra ka­ko bi mo­gli bar do­ne­kle nor­mal­no da ži­ve – is­ta­kao je Ra­bre­no­vić.M.N.