In­spek­ci­ja ra­da je nad­le­žna za spro­vo­đe­nje od­red­bi za­ko­na ko­je se od­no­se na za­ra­du, rad­no vri­je­me i za­šti­tu i zdra­vlje na ra­du, ali ni u for­mal­noj, ni u si­voj eko­no­mi­ji to ni­je ra­di­la na dje­lo­tvo­ran na­čin, oci­je­nje­no je u iz­vje­šta­ju o ljud­skim pra­vi­ma za Cr­nu Go­ru za pro­šlu go­di­nu ame­rič­kog Stejt de­part­men­ta. U In­spek­ci­ji ra­da sma­tra­ju da je ta­kva re­če­ni­ca „iz­vu­če­na iz kon­tek­sta“, te da ne od­sli­ka­va dje­lo­tvor­nost te in­spek­ci­je na cje­lo­vit na­čin.
– In­spek­ci­ja ra­da je nad­le­žna za spro­vo­đe­nje od­red­bi za­ko­na ko­je se od­no­se na za­ra­du, rad­no vri­je­me i za­šti­tu i zdra­vlje na ra­du, me­đu­tim, ni u for­mal­noj, ni­ti u si­voj eko­no­mi­ji to ni­je ra­di­la na dje­lo­tvo­ran na­čin. Od 35 in­spek­to­ra ko­ji su oba­vlja­li in­spek­cij­ske po­slo­ve iz obla­sti ra­da i za­po­šlja­va­nja, de­vet ih je oba­vlja­lo kon­tro­le za­šti­te na ra­du, što je bi­lo do­volj­no za spro­vo­đe­nje za­ko­na. Kr­še­nje od­re­da­ba ko­je se od­no­se na za­ra­de i rad­no vri­je­me ka­žnja­va­no je ma­njim nov­ča­nim ka­zna­ma, ne­do­volj­nim da se ta po­ja­va su­zbi­je. Sank­ci­je za kr­še­nje stan­dar­da o za­šti­ti i zdra­vlju na ra­du kre­ta­le su se od nov­ča­ne ka­zne do jed­ne go­di­ne za­tvo­ra i uglav­nom su bi­le do­volj­ne za nji­ho­vo su­zbi­ja­nje u for­mal­nom sek­to­ru. In­spek­to­ri ra­da ima­ju za­kon­sko ovla­šće­nje da za­tvo­re pred­u­ze­će dok ne ot­klo­ni ne­do­stat­ke ili da nov­ča­no ka­zne vla­sni­ke ko­ji po­na­vlja­ju kr­še­nja pro­pi­sa – pi­še u iz­vje­šta­ju Stejt de­part­men­ta, ko­ji je pre­ve­den i ob­ja­vljen na saj­tu ame­rič­ke am­ba­sa­de u Pod­go­ri­ci.
U In­spek­ci­ji ra­da, ko­jom ru­ko­vo­di An­ge­li­na Me­đe­do­vić, isti­ču da ma­li broj in­spek­to­ra i ne­po­volj­na sta­ro­sna struk­tu­ra, pra­će­na če­stom i sve du­žom spri­je­če­no­šću za rad od­re­đe­nog bro­ja in­spek­to­ra, uti­če na kvan­ti­tet in­spek­cij­skih nad­zo­ra, ali ne, ka­ko po­ru­ču­ju, i na kva­li­tet iz­vr­še­nih kon­tro­la, ci­je­ne­ći da je sve­u­ku­pan uči­nak ove in­spek­ci­je na sa­svim za­do­vo­lja­va­ju­ćem ni­vou.
– Ne­spor­no je da In­spek­ci­ja ra­da, u gra­ni­ca­ma svo­jih ka­pa­ci­te­ta, dje­lu­je na od­go­va­ra­ju­ći na­čin i, u okvi­ru svo­jih ovla­šće­nja, pred­u­zi­ma mje­re u ci­lju ot­kla­nja­nja ne­pra­vil­no­sti, od­no­sno utvr­đe­nih ne­za­ko­ni­to­sti, ko­je se od­no­se na za­po­šlja­va­nje i ostva­ri­va­nje pra­va za­po­sle­nih iz ra­da i po osno­vu ra­da, ka­ko u for­mal­noj, ta­ko i u si­voj eko­no­mi­ji – na­vo­di se u od­go­vo­ri­ma do­sta­vlje­nim „Da­nu“.
Po­ru­ču­ju da su pri­o­ri­tet­no kon­tro­li­sa­li ne­za­ko­ni­to za­po­šlja­va­nje, od­no­sno rad „na cr­no“.
– U to­ku ove go­di­ne In­spek­ci­ja ra­da je oba­vi­la pre­ko 5.000 kon­tro­la, u ko­ji­ma je utvr­di­la ne­pra­vil­no­sti, pr­ven­stve­no u di­je­lu za­po­šlja­va­nja, ka­ko cr­no­gor­skih dr­ža­vlja­na, ta­ko i stra­na­ca, ko­ji su za­te­če­ni na ra­du bez ugo­vo­ra o ra­du i pri­ja­va na oba­ve­zno so­ci­jal­no osi­gu­ra­nje, od­no­sno bez do­zvo­la za pri­vre­me­ni bo­ra­vak i rad za stran­ce. U tim slu­ča­je­vi­ma in­spek­to­ri ra­da su pred­u­ze­li mje­re u ci­lju ot­kla­nja­nja ne­pra­vil­no­sti, uz sank­ci­o­ni­sa­nje po­slo­da­va­ca za uči­nje­ne pre­kr­ša­je. Ak­tiv­no­sti In­spek­ci­je ra­da re­zul­ti­ra­le su re­gu­li­sa­njem rad­no-prav­nog sta­tu­sa jed­nom bro­ju za­te­če­nih li­ca, u skla­du sa po­zi­tiv­nim pro­pi­si­ma (pre­ko 500, od ko­jih je 70 od­sto cr­no­gor­skih dr­ža­vlja­na). No, tre­ba is­ta­ći i to da je je­dan broj za­te­če­nih cr­no­gor­skih dr­ža­vlja­na od­bio za­klju­či­va­nje ugo­vo­ra o ra­du sa po­slo­dav­cem, što je evi­den­ti­ra­no u za­pi­sni­ku in­spek­to­ra, a ka­ko je rad­ni od­nos ugo­vor­ni od­nos, to In­spek­ci­ja ra­da ni­je mo­gla in­si­sti­ra­ti na za­klju­či­va­nju ugo­vo­ra o ra­du, su­prot­no iz­ra­že­noj vo­lji li­ca za­te­če­nog na ra­du – po­ja­sni­li su iz In­spek­ci­je.
A.O.


„Na cr­no” ra­di 35.000 mla­dih

U iz­vje­šta­ju se kon­sta­tu­je da je zna­tan dio rad­ne sna­ge u Cr­noj Go­ri, po­seb­no u ru­ral­nim obla­sti­ma i u ne­for­mal­nom sek­to­ru, za­ra­đi­vao ma­nje od mi­ni­mal­ne za­ra­de. Nji­ho­va pro­cje­na po­ka­zu­je da je oko 200.000 za­po­sle­nih ra­di­lo u for­mal­nom sek­to­ru i ot­pri­li­ke 35.000, uglav­nom mla­dih lju­di, u ne­for­mal­noj eko­no­mi­ji.
– Broj­ni rad­ni­ci, po­seb­no že­ne ko­je ra­de u tr­go­vi­ni, ugo­sti­telj­stvu i u uslu­žnom sek­to­ru, ima­li su ne­pla­će­ni pre­ko­vre­me­ni rad, a po­slo­dav­ci su ih po­ne­kad pri­si­lja­va­li da ra­de za vjer­ske pra­zni­ke bez na­dok­na­de ili da se od­rek­nu pra­va na ne­djelj­ni i go­di­šnji od­mor. Po­slo­dav­ci po­ne­kad ni­je­su is­pla­ći­va­li mi­ni­mal­nu za­ra­du, osta­le na­kna­de za za­po­sle­ne ili upla­ći­va­li oba­ve­zne do­pri­no­se u pen­zi­o­ni fond. Za­po­sle­ni če­sto ni­je­su pri­ja­vlji­va­li ove po­vre­de svo­jih pra­va zbog stra­ha od po­sle­di­ca – na­vo­di se u iz­vje­šta­ju.