Autor: Ma­ti­ja Beć­ko­vić

Vi iz­i­gra­va­te ano­nim­nu si­vu emi­nen­ci­ju ko­ja svo­je ime či­ta is­klju­či­vo u ru­bri­ka­ma: po­sta­vlje­ni su i od­li­ko­va­ni su.
Vi se po­na­ša­te kao ma­lo­ti­ra­žni, u ma­lom kru­gu po­zna­ti ge­ni­je, a da bi­ste po­sta­li to što že­li­te da bu­de­te, vi pret­hod­no ni­ste uči­ni­li ni­šta. Vi ste se ro­di­li na ci­lju. Vi od­re­đu­je­te vri­je­me emi­to­va­nja tu­đih mi­sli.
Umje­sto da se sje­ti­te ko­li­ku ima­te pla­tu, a šta ra­di­te, ko­li­ku kan­ce­la­ri­ju, a šta pred­sta­vlja­te, vi ste po­vje­ro­va­li da svi lju­di ko­ji za­i­sta ne­što po­šte­no ra­de, sve to či­ne da bi vam se pri­bli­ži­li i da bi se kva­li­fi­ko­va­li za va­še dru­štvo.
Ko ra­dom že­li ne­što da po­stig­ne, vi ga pre­zi­re­te, jer zna­te pre­či put. Ko­ga god vi ni­ste po­tap­ša­li po ra­me­nu, vje­ru­je­te da taj ni­je do­bio pra­vo pri­zna­nja.
Vi se, nor­mal­no, ni­ste kom­pro­mi­to­va­li lo­šim ro­ma­ni­ma, dra­ma­ma, re­por­ta­ža­ma i pje­sma­ma. Vi ste već bi­li na Mje­se­cu i ta­mo ste če­ka­li da li će pri­je sti­ći Ru­si ili Ame­ri­kan­ci.
Pre­ma ne­kim an­ke­ta­ma, naj­vi­še dje­ce u ovom gra­du bi že­lje­lo da iz­u­či za vas. Vi ste slo­bod­ni u gra­ni­ca­ma šar­ma. Vi ste pro­rok po­sle za­vr­še­nih do­ga­đa­ja. Svo­ju ser­vil­nost pro­gla­si­li ste kon­struk­tiv­no­šću, me­di­o­kri­tet­stvo urav­no­te­že­no­šću, a sva­ko zdra­vlje, slo­bo­du i spon­ta­nost – pri­mi­ti­vi­zmom i re­ak­ci­o­nar­stvom. Vi ste svoj ja­lo­vi mir pro­gla­si­li na­šim ide­a­li­ma. Vi se nje­žno lju­ti­te, umi­lja­to pro­te­stu­je­te, vi ni mra­va ne bi­ste zga­zi­li, ako ga na uzi­ci vo­di dru­ga­ri­ca ne­kog dru­ga.
Vi bes­plat­no či­ta­te no­vi­ne. Vi ste ta­ko do­bro uspje­li i već to­li­ko du­go tra­je­te da se u vas mo­ra sum­nja­ti. Vi se go­di­na­ma po­na­ša­te kao naj­zdra­vi­ji dio ovog dru­štva. Vi ste stal­no u tam­nom odi­je­lu, sva­ki vaš gest je zva­nič­ni po­tez. Vaš kla­sni ne­pri­ja­telj su in­fek­ci­je. Vi ma­sa­ža­ma i me­pro­ba­ma­ti­ma po­sti­že­te ele­gan­ci­ju du­ha i non­ša­lant­nost. Vi ste dru­štve­ni krem – od gar­de­ro­be, na­mje­šta­ja, do fra­ze.
Šte­ta što ne­ma­te ta­len­ta – vi bi­ste po svo­me po­na­ša­nju bi­li ide­a­lan umjet­nik. Vi vi­še vo­li­te zdra­ve Šve­đa­ne ne­go bo­le­sne Sr­be. Vi se po­na­ša­te kao ne­do­no­šče pa vas ci­je­lo­ga ži­vo­ta tre­ba dr­ža­ti u va­ti i ču­va­ti da do vas ne do­pru kli­ce ži­vo­ta. Vi ži­vi­te u tu­ne­lu i ne zna­te šta se na­po­lju de­ša­va. In­te­re­su­je me ka­da ste po­sled­nji put ve­če­ra­li sa ne­kim do­brim, ano­nim­nim čo­vje­kom?
Naj­ve­ći ne­pri­ja­te­lji ovog na­ro­da, po va­šem mi­šlje­nju, jesu svi oni ko­ji su pa­met­ni­ji od vas, a tih je mno­go. Sve ste sreć­ni­ji što ima­te ma­nje pri­ja­te­lja. Sva­ki na­pad na vas je vaš po­en – do­kaz vi­še da ste u pra­vu.wwwi­skra.co