Ru­ska Fe­de­ra­ci­ja spri­je­či­la je u Sa­vje­tu bez­bjed­no­sti UN usva­ja­nje bri­tan­skog pred­lo­ga re­zo­lu­ci­je o Sre­bre­ni­ci, na­zi­va­ju­ći taj do­ku­ment po­li­tič­kim i kon­tra­pro­duk­tiv­nim, što je am­ba­sa­dor­ka SAD Sa­man­ta Pa­u­er na­zva­la no­vom mr­ljom na re­pu­ta­ci­ji Sa­vje­ta bez­bjed­no­sti.
Pred­stav­ni­ci de­set ze­ma­lja po­dr­ža­li su re­zo­lu­ci­ju, če­ti­ri ze­mlje su bi­le uz­dr­ža­ne, a am­ba­sa­dor Ru­si­je pri UN Vi­ta­lij Čur­kin bio je pro­tiv i ulo­žio ve­to.
Čur­kin je upo­zo­rio pri­je ne­go što je po­če­lo gla­sa­nje da se tekst ne sta­vlja na gla­sa­nje jer će Ru­si­ja gla­sa­ti pro­tiv. Am­ba­sa­dor Čur­kin re­kao je da bi re­zo­lu­ci­ja sa­mo do­ve­la do po­ve­ća­nja ten­zi­ja na Bal­ka­nu. Do­dao je da bi usva­ja­nje re­zo­lu­ci­je, po­što ne­ma kon­sen­zu­sa o nje­nom sa­dr­ža­ju, bi­lo kon­tra­pro­duk­tiv­no i da bi vo­di­lo ka po­ve­ća­nju ten­zi­ja u re­gi­o­nu.
Ru­ski am­ba­sa­dor je do­dao da se Ru­si­ja na­da­la da će ko­me­mo­ra­ci­ja u Sre­bre­ni­ci bi­ti is­ko­ri­šće­na za po­gled u bu­duć­nost, što je Ru­si­ja i pre­ni­je­la Mi­si­ji Ve­li­ke Bri­ta­ni­je, ze­mlje ko­ja je ra­di­la na na­cr­tu re­zo­lu­ci­je.
Me­đu­tim, kon­sta­to­vao je da je Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja kre­nu­la dru­gim prav­cem, ko­ji ni­je bio kon­struk­ti­van i či­ji re­zul­tat bi bio pri­pi­sa­ti kri­vi­cu sa­mo jed­nom na­ro­du. Ta­kav pri­stup, pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, iza­zvao bi sa­mo ve­li­ke po­dje­le.
Ru­si­ja je že­lje­la iz­ba­lan­si­ran do­ku­ment, ali je iz­ja­va Mo­skve ig­no­ri­sa­na, pri­mi­je­tio je i do­dao da je va­žno što će u Sre­bre­ni­ci, na obi­lje­ža­va­nju go­di­šnji­ce zlo­či­na, uče­stvo­va­ti pred­stav­ni­ci Sr­bi­je i da ne bi bi­lo do­bro da se re­zo­lu­ci­jom uti­če ne­ga­tiv­no na na­po­re u ci­lju mi­ra i sta­bil­no­sti.
Čur­kin je na­veo i da je na­crt re­zo­lu­ci­je bol­no do­če­kan u BiH, ali i ši­re u re­gi­o­nu i da je ti­me ne­sre­ća po­li­ti­zo­va­na, zbog če­ga sma­tra da Sa­vjet bez­bjed­no­sti tre­ba da se ba­vi ak­tu­el­nim si­tu­a­ci­ja­ma, a ne isto­rij­skim do­ga­đa­ji­ma.
Am­ba­sa­dor Ru­si­je pod­sje­tio je da se nje­go­va ze­mlja uvi­jek za­la­ga­la za is­tra­gu svih zlo­či­na u BiH, na­gla­siv­ši da se ne mo­že za­klju­či­ti ko je naj­vi­še pa­tio to­kom kon­flik­ta.
Na­vo­de­ći da se na osno­vu po­da­ta­ka da je vi­še sto­ti­na hi­lja­da Sr­ba mo­ra­lo da na­pu­sti svo­je do­mo­ve, Čur­kin je re­kao da se mo­že za­klju­či­ti da su Sr­bi jed­na­ko pa­ti­li, ako čak ne i vi­še od dru­gih.
Zbog to­ga, ka­zao je on, tre­ba is­ko­ri­sti­ti go­di­šnji­cu Dej­ton­skog spo­ra­zu­ma za na­pre­dak Bal­ka­na ka mi­ru.
Na po­čet­ku iz­ja­šnja­va­nja pred­stav­ni­ka ze­ma­lja čla­ni­ca SB UN am­ba­sa­dor Čur­kin za­tra­žio je da se žr­tva­ma u BiH oda po­šta mi­nu­tom ću­ta­nja.
Pred­stav­nik Ve­li­ke Bri­ta­ni­je, ze­mlje pred­la­ga­ča re­zo­lu­ci­je, is­ta­kao je da je bi­lo žr­ta­va na svim stra­na­ma.
„Ovaj na­crt ne op­tu­žu­je srp­ski na­rod, već pod­sti­če po­mi­re­nje, a pri­zna­nje pro­šlo­sti je pred­u­slov za to”, re­kao je bri­tan­ski am­ba­sa­dor.
Am­ba­sa­do­ri ze­ma­lja čla­ni­ca Sa­vje­ta bez­bjed­no­sti UN ko­ji su bi­li uz­dr­ža­li pri­li­kom gla­sa­nja o bri­tan­skoj re­zo­lu­ci­ji o Sre­bre­ni­ci na­vo­de da taj do­ku­ment ni­ka­ko ne do­pri­no­si po­mi­re­nju.
Me­đu uz­dr­ža­ni­ma bi­la je i Ki­na, či­ji am­ba­sa­dor je još pre­kju­če za­tra­žio da se na­sta­ve kon­sul­ta­ci­je dok se ne pro­na­đe za­jed­nič­ki je­zik u ve­zi s re­zo­lu­ci­jom, dok je am­ba­sa­dor Ve­ne­cu­e­le is­ta­kao da se nje­go­va ze­mlja uz­dr­ža­la od gla­sa­nja, sma­tra­ju­ći da tekst re­zo­lu­ci­je ni­je bio iz­ba­lan­si­ran.
Ovo sto­ga, obra­zlo­žio je, što tekst pri­pi­su­je od­go­vor­nost sa­mo jed­noj stra­ni za zlo­čin u Sre­bre­ni­ci.
„Ne mo­že se kri­vi­ca pri­pi­sa­ti jed­nom na­ro­du, jer zlo­čin su po­či­ni­le gru­pe eks­tre­mi­sta”, po­ru­čio je on.
Di­plo­mat­ski pred­stav­nik Ve­ne­cu­e­le pri UN pri­mi­je­tio je da na­crt re­zo­lu­ci­je ni­je imao po­dr­šku ni u re­gi­o­nu, zbog če­ga nje­go­va ze­mlja, ka­ko je re­kao, vje­ru­je da ne bi do­pri­ni­je­la po­mi­re­nju, već bi do­ve­la do da­ljih po­dje­la u BiH.
„Uje­di­nje­ne na­ci­je tre­ba da ra­de na ja­ča­nju sa­rad­nje u re­gi­o­nu i na po­mi­re­nju svih stra­na”, za­klju­čio je pred­stav­nik Ve­ne­cu­e­le.
Am­ba­sa­dor An­go­le je ka­zao da se uz­dr­žao od gla­sa­nja jer se ne sla­že sa tek­stom na­cr­ta re­zo­lu­ci­je, jer ni­je uze­to u ob­zir na isti na­čin vi­še hi­lja­de žr­ta­va ma­sa­ka­ra na ci­je­loj te­ri­to­ri­ji Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne.
An­go­la je, ka­ko je re­kao, oče­ki­va­la tekst ko­ji bi do­pri­nio po­mi­re­nju u re­gi­o­nu, pred­lo­že­ni tekst ni­ka­ko ne bi do­pri­nio „te­ku­ćem, krh­kom pro­ce­su po­mi­re­nja”, već bi imao ne­ga­ti­van uti­caj na na­po­re po­li­ti­ča­ra re­gi­o­na u ci­lju ja­ča­nja sa­rad­nje.
An­go­la je, ta­ko­đe, do­dao je, oče­ki­va­la da fi­nal­ni na­crt re­zo­lu­ci­je od­sli­ka­va kom­pro­mis svih čla­ni­ca Sa­vje­ta bez­bjed­no­sti UN, ali se u nje­mu ni­su pre­po­zna­le sve ze­mlje čla­ni­ce.
Za am­ba­sa­do­ra Ni­ge­ri­je ne­spor­no je da svi­jet ne smi­je za­bo­ra­vi­ti žr­tve ma­sa­kra u Sre­be­ni­ci, nje­go­va ze­mlja po­dr­ža­va da 11. jul bu­de us­po­sta­vljen kao Me­đu­na­rod­ni dan sje­ća­nja na žr­tva, ali je gra­đa­ni­ma re­gi­o­na po­ru­čio da osta­ve pro­šlost i okre­nu se bu­duć­no­sti.
Re­kao je i da se Ni­ge­ri­ja za­la­že za raz­voj in­sti­tu­ci­ja ko­je bi spri­je­či­le ge­no­cid, do­da­ju­ći da u to­me mo­ra bi­ti po­ja­ča­na re­gi­o­nal­na i glo­bal­na sa­rad­nja. Pod­sje­tio je ta­ko­đe da je u Ni­ge­ri­ji bor­ba pro­tiv ne­ka­žnji­vo­sti zlo­či­na na­ci­o­nal­ni pri­o­ri­tet i za­lo­ži­lo se za ja­ča­nje glo­bal­nih ak­ci­ja na tom pla­nu.
Pr­vo­bit­no je bi­lo pla­ni­ra­no da sjed­ni­ca bu­de odr­ža­na pre­kju­če, ali je od­la­ga­na tri pu­ta jer ni­je bi­lo kon­sen­zu­sa o tek­stu bri­tan­ske re­zo­lu­ci­je.
(RTS)


EP usa­gla­sio tekst re­zo­lu­ci­je

STRA­ZUR – Pred­stav­ni­ci vo­de­ćih po­li­tič­kih gru­pa u Evrop­skom par­la­men­tu usa­gla­si­li su na­crt re­zo­lu­ci­je o Sre­bre­ni­ci, o ko­me će se sju­tra gla­sa­ti na ple­nar­noj sjed­ni­ci u Stra­zbu­ru.
Re­zo­lu­ci­ja o Sre­bre­ni­ci uve­de­na je u dnev­ni red na­kon što je pred­log hr­vat­skog po­sla­ni­ka Iva­na Ja­kov­či­ča­da se ona do­ne­se ra­ni­je ovog mje­se­ca bio naj­pri­je od­ba­čen, a za­tim pri­hva­ćen u van­red­noj pro­ce­du­ri.
U na­cr­tu ko­ji je na­stao usa­gla­ša­va­njem pred­lo­ga ko­ji su ju­če pod­ni­je­li pred­stav­ni­ci se­dam po­sla­nič­kih gru­pa (na­rod­nja­ci, so­ci­ja­li­sti, li­be­ra­li, ze­le­ni, kon­zer­va­tiv­ci i dvi­je ma­nje evro­skep­tič­ne stran­ke) oštro se osu­đu­je zlo­čin u Sre­bre­ni­ci, ko­ji se u skla­du sa pre­su­da­ma Ha­škog tri­bu­na­la i Me­đu­na­rod­nog su­da prav­de ozna­ča­va kao ge­no­cid.
Kao od­go­vor­ne za ma­sov­nu eg­ze­ku­ci­ju vi­še od 8.000 mu­sli­man­skih mu­ška­ra­ca i dje­ča­ka iz Sre­bre­ni­ce, na­crt ozna­ča­va „sna­ge bo­san­skih Sr­ba pod ko­man­dom ge­ne­ra­la Rat­ka Mla­di­ća, uz uče­šće pa­ra­voj­nih i ne­re­gu­lar­nih je­di­ni­ca”.
Po­sla­ni­ci EP će o ovom pred­lo­gu gla­sa­ti na da­na­šnjoj ple­nar­noj sjed­ni­ci. (Tan­jug)


Cvi­ja­no­vić: Re­zo­lu­ci­ja je atak na Re­pu­bli­ku Srp­sku

BA­NjA­LU­KA – Pre­mi­jer­ka Re­pu­bli­ke Srp­ske Želj­ka Cvi­ja­no­vić sma­tra da bri­tan­ski pred­log re­zo­lu­ci­je o Sre­bre­ni­ci de­fi­ni­tiv­no pred­sta­vlja di­rekt­ni atak na bu­duć­nost Srp­ske i da je kon­ci­pi­ran ta­ko da one­mo­gu­ći da­lje raz­vi­ja­nje en­ti­tet­skih in­sti­tu­ci­ja i pro­mo­vi­sa­nje pra­va na slo­bo­du i stav.
Cvi­ja­no­vić je na­ve­la da je en­ti­tet­ska vla­da u stal­nim kon­sul­ta­ci­ja­ma u ve­zi sa sjed­ni­com Sa­vje­ta bez­bjed­no­sti Uje­di­nje­nih na­ci­ja (SB UN) o bri­tan­skoj re­zo­lu­ci­ji i na­ja­vi­la da će sjed­ni­ca Vla­de RS bi­ti odr­ža­na ne­po­sred­no pri­je po­čet­ka sed­ni­ce SB.
„Kon­sul­ta­ci­je po ovom pi­ta­nju vr­še se u kon­ti­nu­i­te­tu i u okvi­ru in­sti­tu­ci­ja Srp­ske, ali i sa pri­ja­te­lji­ma iz ino­stran­stva”, po­tvr­di­la je Cvi­ja­no­vić za Ra­dio te­le­vi­zi­ju Re­pu­bli­ke Srp­ske i pod­sje­ti­la da je re­zo­lu­ci­ja o Sre­bre­ni­ci bi­la jed­na od te­ma za­jed­nič­ke sjed­ni­ce vla­da Srp­ske i Sr­bi­je, ko­joj su pri­su­sto­va­li i pred­sjed­ni­ci dvi­je re­pu­bli­ke.
(Tan­jug)


Kin­kel: Svi smo za­ka­za­li u slu­ča­ju Sre­bre­ni­ce

KELN – Biv­ši nje­mač­ki šef di­plo­ma­ti­je Kla­us Kin­kel iz­ja­vio je ju­če da su u slu­ča­ju Sre­bre­ni­ce svi za­ka­za­li i da je od­go­vor­nost na Uje­di­nje­nim na­ci­ja­ma, NA­TO-u, Evrop­skoj uni­ji i nje­mu sa­mom, po­što „ni­su zna­li za stra­ho­te ko­je su se ta­mo de­ša­va­le”.
„Po­na­vljam, mi smo ima­li od­go­vor­nost. Ja sam imao od­go­vor­nost. U mo­jim oči­ma za­ka­zao je UN, za­ka­zao je NA­TO, za­ka­za­la je EU, za­ka­zao sam ja. Ali ni­je bi­lo ta­ko da smo tač­no zna­li šta se ta­mo de­ša­va­lo”, re­kao je Kin­kel u in­ter­vjuu za Doj­če ve­le.
Kin­kel tvr­di da „ni­su bi­li svje­sni” da je Mla­dić (ge­ne­ral Rat­ko Mla­dić biv­ši ko­man­dant Voj­ske RS) po­či­nio stra­šni zlo­čin, jer „on je ta­ko­re­ći bio onaj ko­ji je to spro­veo po Ka­ra­dži­će­vom (Ra­do­van Ka­ra­džić pr­vi pred­sjed­nik RS) na­lo­gu”.
„Zna­te, ka­da se de­si ne­što ta­ko stra­šno, on­da se na­knad­no uvi­jek po­sta­vlja pi­ta­nje ka­ko to da ni­ste zna­li, za­što ni­ste dru­ga­či­je re­a­go­va­li. Ne že­lim ni­ko­ga da op­tu­žu­jem, ali jed­no­stav­no mo­ram da ka­žem – Da, je­smo... svi smo za­ka­za­li”, oci­je­nio je Kin­kel. (Tan­jug)