Pred­sjed­nik Evrop­ske ko­mi­si­je Žan-Klod Jun­ker u Evrop­skom par­la­men­tu u Stra­zbu­ru pred­sta­vio je no­vi plan za ras­po­re­đi­va­nje iz­bje­gli­ca sa ra­tom za­hva­će­nih pod­ruč­ja Bli­skog is­to­ka i Afri­ke ši­rom EU. Do­sta pri­če, vri­je­me je za ak­ci­ju, re­kao je Jun­ker i is­ta­kao da ze­mlje Za­pad­nog Bal­ka­na ne smi­ju iz­gu­bi­ti sta­tus „si­gu­r­nih ze­ma­lja” ako že­le u EU. Ve­ći dio par­la­men­ta­ra­ca po­dr­žao je Jun­ke­rov plan, ali bi­lo je i kri­ti­ke evro­skep­ti­ka i de­sni­ča­ra.
„Evro­pa ni­je do­bro mje­sto. Ne­do­sta­je do­volj­no Evro­pe u Evrop­skoj uni­ji i ne­do­sta­je je­din­stva u Evrop­skoj uni­ji. To mo­ra da se pro­mi­je­ni”, re­kao je Žan-Klod Jun­ker to­kom ob­ra­đa­nja u EP, ja­vlja Ro­ters.
Ka­ko je re­kao, Evro­plja­ni tre­ba da se sje­te da je Evro­pa kon­ti­nent na ko­jem je go­to­vo sva­ko u ne­kom tre­nut­ku bio iz­bje­gli­ca.
„Mi Evro­plja­ni tre­ba da zna­mo i ni­kad da ne za­bo­ra­vi­mo za­što je pra­vo na azil jed­no od fun­da­men­tal­nih, jed­no od naj­va­žni­jih, pra­va. To ne smi­je­mo da za­bo­ra­vi­mo”, po­ru­čio je Jun­ker po­sla­ni­ci­ma EP.
Isti­na je, do­dao je Jun­ker, da Evro­pa ne mo­že da bu­de uto­či­šte za sve une­sre­će­ne na ovom svi­je­tu, ali je pod­sje­tio da tre­nut­ni broj iz­bje­gli­ca či­ni 0,11 od­sto ukup­ne po­pu­la­ci­je u EU, dok je u Li­ba­nu to 25 od­sto.
„Sve dok tra­je rat u Si­ri­ji, iz­bje­glič­ka kri­za ne­će jed­no­stav­no ne­sta­ti. Bo­ri­mo se pro­tiv Islam­ske dr­ža­ve. Za­što on­da ni­smo sprem­ni da pri­mi­mo one ko­ji na­pu­šta­ju Islam­sku dr­ža­vu?”, upi­tao je Jun­ker.
Pred­sjed­nik EK po­zvao je ze­mlje čla­ni­ce Evrop­ske uni­je da bez od­la­ga­nja pri­hva­te plan i is­ta­kao da „ni­je vri­je­me da odu­go­vla­či­mo i ra­di­mo kao da se ni­šta po­seb­no ne de­ša­va”.
Jun­ker je uka­zao da je EU su­o­če­na sa ta­la­som iz­bje­gli­ca, ma­hom iz Si­ri­je, Li­bi­je i Eri­tre­je, od ko­jih je sa­mo od po­čet­ka go­di­ne oko po­la mi­li­o­na sti­glo u EU. Do­dao je da čla­ni­ce EU ne smi­ju pra­vi­ti raz­li­ke iz­me­đu Je­vre­ja, hri­šća­na i mu­sli­ma­na.
„Ne tre­ba da se pla­ši­mo, ne­go da od­mah po­kre­ne­mo evrop­ske in­sti­tu­ci­je, a pri­o­ri­tet tre­ba da nam bu­du hu­ma­ni­zam i ljud­sko do­sto­jan­stvo, jer nas isto­ri­ja oba­ve­zu­je na to”, po­ru­čio je pred­sjed­nik EK.
On je na­gla­sio da „šen­gen­ski spo­ra­zum ne­će bi­ti uki­nut” dok tra­je man­dat Evrop­ske ko­mi­si­je na či­jem je če­lu, ali je do­dao da se pro­stor bez gra­ni­ca unu­tar EU mo­ra od­bra­ni­ti mno­go sna­žni­jim nad­zo­rom spolj­nih gra­ni­ca Uni­je.
Jun­ker je to­kom go­vo­ra če­sto bio pre­ki­dan apla­u­zi­ma po­sla­ni­ka, ali su ne­ki, kao li­der bri­tan­skih evro­skep­ti­ka Naj­džel Fa­raž, do­ba­ci­va­li uvre­de.
Jun­ke­rov plan pred­vi­đa da ze­mlje čla­ni­ce so­li­dar­no pri­me ukup­no 160.000 iz­bje­gli­ca, ko­je se tre­nut­no na­la­ze ma­hom u Grč­koj i Špa­ni­ji, pre­no­si Tan­jug.
U za­vi­sno­sti od ve­li­či­ne, bo­gat­stva i ka­pa­ci­te­ta, sve ze­mlje čla­ni­ce bi pre­ma pla­nu mo­ra­le da pri­me iz­vje­stan broj iz­bje­gli­ca, a kao na­kna­du bi tre­ba­lo da do­bi­ju po 6. 000 eura po oso­bi iz fon­do­va EU.
One ze­mlje ko­je od­bi­ju da pri­me za­dat broj iz­bje­gli­ca mo­ra­će za sva­kog ko­ga ni­su pri­mi­le da upla­te istu su­mu u po­se­ban fond EU.
Pla­nom je pred­vi­đe­no da naj­vi­še iz­bje­gli­ca pri­me Nje­mač­ka (oko 40.000) i Fran­cu­ska (30.000), naj­ma­nje Ki­par i Mal­ta (ne­što vi­še od 400), a ni­jed­noj čla­ni­ci ne­će bi­ti do­zvo­lje­no da bi­ra i dis­kri­mi­ni­še iz­bje­gli­ce pre­ma vje­ro­i­spo­vi­je­sti, ste­pe­nu obra­zo­va­nja i osta­lim lič­nim ka­rak­te­ri­sti­ka­ma.
Osim to­ga, ni iz­bje­gli­ce ne­će mo­ći da bi­ra­ju u ko­ju ze­mlju će bi­ti na­se­lje­ne, a uko­li­ko od­bi­ju pri­je­ti im us­kra­ći­va­nje pra­va na azil i de­por­ta­ci­ja u ze­mlju po­ri­je­kla.
Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja i Ir­ska, ko­je ni­su čla­ni­ce Šen­gen­skog spo­ra­zu­ma, ni­su uklju­če­ne u ovaj plan, ma­da je bri­tan­ski pre­mi­jer Dej­vid Ka­me­ron na­ja­vio da je nje­go­va ze­mlja sprem­na da do­bro­volj­no pri­mi do 20.000 iz­bje­gli­ca to­kom na­red­nih pet go­di­na.
Sli­čan plan Evrop­ske ko­mi­si­je, ko­jim je bi­lo pred­vi­đe­no ra­se­lja­va­nje če­ti­ri pu­ta ma­njeg bro­ja iz­bje­gli­ca, lje­tos su od­bi­le ze­mlje čla­ni­ce, po­zi­va­ju­ći se na su­ve­re­no pra­vo sva­ke dr­ža­ve da sa­ma od­lu­ču­je ko­li­ko će iz­bje­gli­ca pri­mi­ti.
(RTS)


Bal­kan mo­ra da za­šti­ti ljud­ska pra­va

Jun­ke­ro­vim pla­nom pred­vi­đe­no je da se po­ve­ća fi­nan­sij­ska po­moć si­ro­ma­šnim ze­mlja­ma Afri­ke i ubr­za­nje pro­ce­du­re za vra­ća­nje azi­la­na­ta sa Za­pad­nog Bal­ka­na, za ko­je se sma­tra da po­ku­ša­va­ju da uđu u EU iz eko­nom­skih raz­lo­ga.
Jun­ker je ob­ja­snio da „to ni­je ni­ka­kvo upro­šća­va­nje po­stup­ka za odo­bra­va­nje azi­la„ i da „ni u kom slu­ča­ju ne do­vo­di u pi­ta­nje osnov­no pra­vo na azil li­ca ko­ja do­la­ze iz Al­ba­ni­je, Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, Cr­ne Go­re, Sr­bi­je ili Tur­ske”.
Na­gla­sak će, pre­ma Jun­ke­ro­vim ri­je­či­ma, na­rav­no bi­ti sta­vljen na ze­mlje u kri­zi, ra­tu, pa spi­sak „bez­bjed­nih ze­ma­lja” ne­će za­o­bi­ći Že­nev­sku kon­ven­ci­ju o azi­lu, jer je to pra­vo ko­je osta­je na sna­zi.
Evrop­ska ko­mi­si­ja je, ra­di dje­lo­tvor­ni­jeg odo­bra­va­nja azi­la, na spi­sak „bez­bjed­nih ze­ma­lja” sta­vi­la i dr­ža­ve Za­pad­nog Bal­ka­na ko­je će iz­gu­bi­ti sva­ki iz­gled za član­stvo u EU ako bi bi­le ski­nu­te sa tog spi­ska, jer bi to zna­či­lo da se u nji­ma ne po­štu­ju ljud­ska pra­va i za­ko­ni, re­kao je Jun­ker.
(RTS)


Mer­kel tra­ži kvo­te „bez gor­nje gra­ni­ce”

Nje­mač­ka kan­ce­lar­ka An­ge­la Mer­kel za­tra­ži­la je od Evrop­ske uni­je da po­stig­ne do­go­vor o pro­por­ci­o­nal­noj po­dje­li iz­bje­gli­ca bez ogra­ni­če­nja nji­ho­vog bro­ja, či­me je oti­šla mno­go da­lje u od­no­su na plan ko­ji je da­nas pred­sta­vi­la Evrop­ska ko­mi­si­ja.
„Ne mo­že­mo da ka­že­mo da će­mo ras­po­di­je­li­ti fik­sni broj iz­bje­gli­ca. Ne mo­že­mo sa­mo da od­re­di­mo gor­nju gra­ni­cu bro­ja iz­bje­gli­ca i da ka­že­mo baš nas bri­ga za one iz­nad te gra­ni­ce”, ka­že Mer­kel i is­ti­če da je po­tre­ban oba­ve­zu­ju­ći do­go­vor o pra­ved­nim kri­te­ri­ju­mi­ma.


Am­ne­sti: Ne­do­sle­dan od­go­vor EU na kri­zu

Or­ga­ni­za­ci­ja „Am­ne­sti in­ter­ne­še­nel” po­zva­la je li­de­re EU na dra­stič­ne pro­mje­ne u pri­stu­pu iz­bje­glič­koj kri­zi ko­ja je za­hva­ti­la Evro­pu.
Uoči ob­ja­vlji­va­nja pred­lo­ga EK o oba­ve­znim kvo­ta­ma za dr­ža­ve čla­ni­ce Evrop­ske uni­je, AI je ob­ja­vio plan u pet ta­ča­ka u ci­lju ubla­ža­va­nja iz­bje­glič­ke kri­ze.
„Ni­vo pat­nji s ko­ji­ma se su­o­ča­va­ju iz­bje­gli­ce ko­je bje­že od na­si­lja i ugro­ža­va­nja ljud­skih pra­va do­sti­gao je ni­vo ko­ji ni­je vi­đen u Evro­pi od Dru­gog svjet­skog ra­ta. Od­go­vor na iz­bje­glič­ku kri­zu u Evro­pi je par­ci­ja­lan i ne­do­sle­dan u vri­je­me ka­da po­tre­ba za ja­snom vi­zi­jom i za ra­di­kal­nom re­for­mom ko­la­bi­ra­ju­ćeg evrop­skog si­ste­ma azi­la ni­kad ni­je bi­la ve­ća”, re­kao je di­rek­tor „Am­ne­sti­ja” za Evro­pu i cen­tral­nu Azi­ju Džon Dal­haj­zen.
AI je po­zvao evrop­ske li­de­re da po­ve­ća­ju po­dr­šku dr­ža­va­ma čla­ni­ca EU na „pr­voj li­ni­ji uda­ra”, obez­bi­je­de pri­stup te­ri­to­ri­ji Uni­je za iz­bje­gli­ce ko­ji su sti­gle u po­gra­nič­ne ze­mlje i hit­no pri­mi­je­ni še­ma nji­ho­ve re­lo­ka­ci­je da bi se ubla­žio pri­ti­sak na te ze­mlje.
Evrop­ski li­de­ri bi, ta­ko­đe, tre­ba­lo da re­vi­di­ra­ju za­ko­ne EU ko­ji ogra­ni­ča­va­ju slo­bo­du kre­ta­nja azi­la­na­ta unu­tar EU, dok dr­ža­ve čla­ni­ce ko­je tr­pe pr­vi udar mo­ra­ju da se uz­dr­že od lo­šeg od­no­sa i pre­ko­mjer­ne i ne­po­treb­ne upo­tre­be si­le pro­tiv iz­bje­gli­ca, na­veo je AI, pre­ni­je­la je agen­ci­ja AFP.
(RTS)


Po­dr­ška Jun­ke­ru u EP

Še­fo­vi glav­nih po­sla­nič­kih gru­pa u Evrop­skom par­la­men­tu po­dr­ža­li su plan pred­sjed­ni­ka Evrop­ske ko­mi­si­je Žan-Klod Jun­ke­ra.
„Jun­ker ima pu­nu po­dr­šku Evrop­ske na­rod­ne par­ti­je”, re­kao je šef po­sla­nič­ke gru­pe de­snog cen­tra Man­fred Ve­ber, naj­ve­će stran­ke u EP.
Po­zi­tiv­no je oci­je­nio plan pred­sjed­ni­ka EK da se oko 160.000 iz­bje­gli­ca iz Si­ri­je, Li­bi­je i Eri­tre­je, ko­je se tre­nut­no na­la­ze ma­hom u Grč­koj, Ita­li­ji i Ma­đar­skoj, so­li­dar­no ras­po­di­je­le me­đu ze­mlja­ma čla­ni­ca­ma, kao i ide­ju da se ze­mlje kan­di­da­ti za član­stvo u EU, me­đu ko­ji­ma je i Sr­bi­ja, svr­sta­ju na evr­op­sku li­stu „si­gur­nih ze­ma­lja”.
Za­htje­vi azi­la­na­ta iz tih ze­ma­lja, za ko­je se sma­tra da tra­že sta­tus iz eko­nom­skih raz­lo­ga, bi­li bi ob­ra­đi­va­ni po ubr­za­nom po­stup­ku i br­že vra­ća­ni u ze­mlju po­ri­je­kla ako bu­du od­bi­je­ni.
Đa­ni Pa­te­la, vo­đa evrop­skih so­ci­ja­li­sta, dru­ge po ve­li­či­ni par­la­men­tar­ne gru­pe, ta­ko­đe je po­dr­žao Jun­ke­rov plan, ali je kri­ti­ko­vao pred­sjed­ni­ka Evrop­skog sa­ve­ta Do­nal­da Tu­ska što ni­je do­šao na ple­nar­no za­sje­da­nje. Evrop­ski li­be­ra­li, ko­je pred­vo­di Gi Ver­hof­štat su uz po­dr­šku pla­nu upu­ti­li i kri­tik na ra­čun dr­ža­va čla­ni­ca i evrop­skih in­sti­tu­ci­ja zbog za­ka­šnje­le re­ak­ci­je.
Ver­hof­štat je po­seb­no kri­ti­ko­vao Ma­đar­sku, Če­šku, Slo­vač­ku i Polj­sku zbog od­no­sa pre­ma iz­bje­gli­ca­ma, re­kav­ši da su te ze­mlje, či­ji su gra­đa­ni pri­je ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja ta­ko­đe mo­ra­li da bje­že od pro­go­na „za­bo­ra­vi­le svo­ju isto­ri­ju”.
Li­der bri­tan­ske an­ti­e­vrop­ske par­ti­je Ukip Naj­džel Fa­raž je, me­đu­tim, upu­tio oštre ri­je­či na ra­čun Jun­ke­ra i svih onih ko­ji se za­la­žu za pri­hvat iz­bje­gli­ca, re­kav­ši da to vo­di u „ka­ta­stro­fu bi­blij­skih raz­mje­ra”.
Jun­ke­rov plan su na­pa­li i pri­pad­ni­ci eks­trem­no de­snih grč­kih i ma­đar­skih stra­na­ka, ko­ji su upo­zo­ri­li na opa­snost od isla­mi­za­ci­je Evro­pe ako se iz­bje­gli­ca­ma do­zvo­li da u njoj osta­nu.(RTS)